Jelašnica (Niška Banja)
Za ostale upotrebe, v. Јелашница (razvrstavanje).
Јелашница је насељено место у градској општини Нишка Бања на подручју града Ниша у Нишавском округу. Према попису из 2002. било је 1695 становника (према попису из 1991. било је 1724 становника).
| Јелашница | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Нишавски |
| Град | Ниш |
| Градска општина | Нишка Бања |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 1695 |
| Положај | |
| Координате | 43°17′14″N 22°03′02″E / 43.287166°N 22.050666°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 335 m |
  Јелашница Јелашница (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 18206 |
| Позивни број | 018 |
| Регистарска ознака | NI |
.jpg)
Координате: 43° 17′ 14" СГШ, 22° 03′ 02" ИГД
Географија uredi
У близини се налази специјални резерват природе Јелашничка клисура.
Историја uredi
На месту Бара, недалеко од Јелашнице, код ушћа Јелашничке реке (Студене) у Нишаву, откривен је и делимично археолошки истражен вишеслојни локалитет који обухвата праисторијско насеље из старијег и млађег гвозденог доба, као и римску вилу рустику, из античког доба[1].
Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 62 куће, 3 удовичка домаћинства, 15 самачка домаћинства. Те године је било Влашко село.[2]
У Јелашници је радио рудник мрког угља са мањим прекидима током ратова од 1908. године до 1968. године. За транспорт угља коришћена је локомотива и воз уског колесека. Локомотива је популарно названа “Баба Милка” и после затварања налазила се у парку Чаир за играње деце да би се после реновирања нашла на тргу Трг Краља Александра Ујединитеља у Нишу.[3]
Демографија uredi
У насељу Јелашница живи 1389 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,5 година (40,7 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 594 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Интересантно је да је после затварања рудника "Јелашница" дошло до наглог смањења броја становника али да се средином седамдесетих број становника "усталио". Од тада је смањење броја становника много мање него у многим другим селима Србије. Узроке треба тражити у томе да се ранијих година један број становника бавио виноградарством (винарством) а да сада велики број становника ради у Нишу и Нишкој бањи и путује до посла и натраг. Овоме погодује близина Нишке Бање (неколико километара) и Ниша (мање од дест километара до предграђа. Задњих година Јелашница је са својом непосредном околином постала својеврсно "викенд насеље".
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[5] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.627 | 95,98% | ||
| Роми | 40 | 2,35% | ||
| Бугари | 2 | 0,11% | ||
| Хрвати | 1 | 0,05% | ||
| Словенци | 1 | 0,05% | ||
| Мађари | 1 | 0,05% | ||
| Македонци | 1 | 0,05% | ||
| Албанци | 1 | 0,05% | ||
| Југословени | 1 | 0,05% | ||
| непознато | 10 | 0,58% | ||
| м | ж | |||
| ? | 3 | 5 | ||
| 80+ | 15 | 26 | ||
| 75-79 | 24 | 42 | ||
| 70-74 | 40 | 52 | ||
| 65-69 | 52 | 44 | ||
| 60-64 | 65 | 68 | ||
| 55-59 | 41 | 48 | ||
| 50-54 | 65 | 54 | ||
| 45-49 | 75 | 70 | ||
| 40-44 | 53 | 60 | ||
| 35-39 | 55 | 58 | ||
| 30-34 | 51 | 46 | ||
| 25-29 | 61 | 53 | ||
| 20-24 | 66 | 49 | ||
| 15-19 | 61 | 49 | ||
| 10-14 | 35 | 41 | ||
| 5-9 | 45 | 51 | ||
| 0-4 | 31 | 41 | ||
| просек | 40.7 | 42.3 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 727 | 211 | 459 | 46 | 8 | 3 |
| Женски | 724 | 118 | 453 | 133 | 19 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 327 | 11 | - | 1 | 106 | 8 | 25 | 29 | 7 | 46 |
| Женски | 174 | 11 | - | - | 48 | 3 | 3 | 25 | 8 | 3 |
| Оба | 501 | 22 | - | 1 | 154 | 11 | 28 | 54 | 15 | 49 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 6 | 25 | 11 | 16 | 13 | - | - | 23 | |
| Женски | - | 8 | 3 | 12 | 41 | 2 | - | - | 7 | |
| Оба | - | 14 | 28 | 23 | 57 | 15 | - | - | 30 |
Референце uredi
- ↑ „Откривено праисторијско налазиште код Ниша - и већ мора да буде напуштено”. Блиц. 18. 12. 2011.. Pristupljeno 18. 12. 2011.
- ↑ Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“ Arhivirano 2012-03-15 na Wayback Machine-u, Приступљено 4. 5. 2013.
- ↑ Стаменковић Ђорђе, Кључ Старе Србије, Ниш Просвета 1979, ISBN 86-7455-343-5, Приступљено 31. 01. 2014.
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
