Jednost ili jednoća (grč. ἕνωσις henosis, lat. unum, engl. Oneness) je filozofski koncept koji označava odsustvo mnoštva i podeljenosti. To je svojstvo onoga što je jedno i u sebi ne sadrži nikakvu mogućnost različnosti. Jednost je identitet u metafizičkom i ontološkom smislu i znači da je biće nepodeljeno u sebi.[1]

Filozofija

uredi

Starogrčki filozofi su tragali za jednim počelom kojim bi objasnili pojavni svet. Prema Aristotelu „jednim se naziva ono što nije razdeljeno i ukoliko nije razdeljeno." Najviši stupanj je supstancijalna jednoća (unum per se), u bićima koja su zbiljski (actu) jedno biće i ne mnoga bića, koja su samo akcidentalno ujedinjena. U akcidentalnoj jednoći (unum per accidens) biće je takođe ujedinjeno, ali nije u sebi jedna supstancija.[2]

Srednjovekovni islamski filozof Ibn Arabi upotrebljava izraz jednost (Ehadijje) za čistu bit. Najpotpunija manifestacija jednosti u svemiru jeste čovek kad uroni u svoju bit (zāt).[3]

U savremenoj filozofiji se često iznosi mišljenje da jedinstvo kao kategorija objektivnog sveta ima svoj izvor i uzor u jedinstvu svesti, odnosno grupisanju doživljaja oko jednog »ja«.[4]

Religija

uredi

U duhovnom smislu jednost označava odsustvo granica koje postavlja ego. Stara zen mudrost glasi: „ako ćutimo, jedno smo; ako govorimo, dvoje smo“.[5] Prema nekim duhovnim tradicijama jednost je doživljaj potpunog jedinstva sa bićem ili bogom.

U mnoštvenosti je drugost, nesličnost i različitost. U Bogu je gospodu, jednom i jedinstvenom, istovetnost, jednostavnost i podobnost. Stoga onome koji se nije izuzeo iz mnoštvenosti nije bezbedno da sebi nameće sozercanje Boga... Opasno je govorenjem nastojati iskazati neiskazivo, jer iskazana reč podrazumeva podvojenost i mnoštvenost. To je jedino mogućno u duši bezglasnoj, u tihotnom sozercanju, pošto je u nerazdeljivom a ne u mnoštvenom vaspostavljena jednost.

U religiji se koncept jednosti Boga naziva monoteizam. Islamski koncept jednosti Boga, koji se donekle razvio kao reakcija na hrišćansko Trojstvo, se naziva tevhid.

Bahai vera propoveda jednost Boga, religije i čovečanstva.[7]

Izvori

uredi
  1. Jednost, Filozofski rečnik (autor Branko Pavlović), Plato, Beograd 1997.
  2. Jednoća, Filozofijski rečnik (filozofija.org), Pristupljeno 4. 5. 2013.
  3. Salavat Božanskih izljeva od Ibn ’Arebija, Pristupljeno 4. 5. 2013.
  4. Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.
  5. Ranko Bugarski, Pismo, Matica srpka, Novi Sad, 1996.
  6. Maksim Ispovednik, Gnostički stoslovi arhivirano 5. marta 2008. na sajtu Wayback Machine, Pristupljeno 4. 5. 2013.
  7. Jednost religije - Progresivna Objava Arhivirano 2008-05-01 na Wayback Machine-u[mrtav link], Pristupljeno 28. 3. 2013.

Povezano

uredi