Jednost
Jednost ili jednoća (grč. ἕνωσις henosis, lat. unum, engl. Oneness) je filozofski koncept koji označava odsustvo mnoštva i podeljenosti. To je svojstvo onoga što je jedno i u sebi ne sadrži nikakvu mogućnost različnosti. Jednost je identitet u metafizičkom i ontološkom smislu i znači da je biće nepodeljeno u sebi.[1]
Filozofija uredi
Starogrčki filozofi su tragali za jednim počelom kojim bi objasnili pojavni svet. Prema Aristotelu „jednim se naziva ono što nije razdeljeno i ukoliko nije razdeljeno." Najviši stupanj je supstancijalna jednoća (unum per se), u bićima koja su zbiljski (actu) jedno biće i ne mnoga bića, koja su samo akcidentalno ujedinjena. U akcidentalnoj jednoći (unum per accidens) biće je takođe ujedinjeno, ali nije u sebi jedna supstancija.[2]
Srednjovekovni islamski filozof Ibn Arabi upotrebljava izraz jednost (Ehadijje) za čistu bit. Najpotpunija manifestacija jednosti u svemiru jeste čovek kad uroni u svoju bit (zāt).[3]
U savremenoj filozofiji se često iznosi mišljenje da jedinstvo kao kategorija objektivnog sveta ima svoj izvor i uzor u jedinstvu svesti, odnosno grupisanju doživljaja oko jednog »ja«.[4]
Religija uredi
U duhovnom smislu jednost označava odsustvo granica koje postavlja ego. Stara zen mudrost glasi: „ako ćutimo, jedno smo; ako govorimo, dvoje smo“.[5] Prema nekim duhovnim tradicijama jednost je doživljaj potpunog jedinstva sa bićem ili bogom.
U mnoštvenosti je drugost, nesličnost i različitost. U Bogu je gospodu, jednom i jedinstvenom, istovetnost, jednostavnost i podobnost. Stoga onome koji se nije izuzeo iz mnoštvenosti nije bezbedno da sebi nameće sozercanje Boga... Opasno je govorenjem nastojati iskazati neiskazivo, jer iskazana reč podrazumeva podvojenost i mnoštvenost. To je jedino mogućno u duši bezglasnoj, u tihotnom sozercanju, pošto je u nerazdeljivom a ne u mnoštvenom vaspostavljena jednost.
U religiji se koncept jednosti Boga naziva monoteizam. Islamski koncept jednosti Boga, koji se donekle razvio kao reakcija na hrišćansko Trojstvo, se naziva tevhid.
Bahai vera propoveda jednost Boga, religije i čovečanstva.[7]
Izvori uredi
- ↑ Jednost, Filozofski rečnik (autor Branko Pavlović), Plato, Beograd 1997.
- ↑ Jednoća, Filozofijski rečnik (filozofija.org), Pristupljeno 4. 5. 2013.
- ↑ Salavat Božanskih izljeva od Ibn ’Arebija, Pristupljeno 4. 5. 2013.
- ↑ Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.
- ↑ Ranko Bugarski, Pismo, Matica srpka, Novi Sad, 1996.
- ↑ Maksim Ispovednik, Gnostički stoslovi arhivirano 5. marta 2008. na sajtu Wayback Machine, Pristupljeno 4. 5. 2013.
- ↑ Jednost religije - Progresivna Objava Arhivirano 2008-05-01 na Wayback Machine-uŠablon:Mrtva veza, Pristupljeno 28. 3. 2013.