Jean Sylvain Bailly
Žan Silven Baji (fr. Jean Sylvain Bailly, [bɑji]; Pariz, 15. septembar 1736 — Pariz,12. novembar 1793) bio je francuski astronom, matematičar, slobodni zidar,[1][2] i politički vođa ranog početka francuske revolucije. Predsedavao je Teniskom zakletvom, bio je gradonačelnik Pariza od 1789. do 1791. godine, da bi na kraju bio giljotiniran tokom Jakobinske diktature.
| Žan Silven Baji | |
 | |
| Rođenje | 15. 9. 1736. Pariz, Kraljevina Francuska |
|---|---|
| Smrt | 12. 11. 1793. (dob: 57) Pariz, Republika Francuska |
| Polje | astronomija, matematika, politika |
| Alma mater | Francuska akademija nauka |
Naučna karijera uredi
Rođen u Parizu, bio je sin Žaka Bajija, umetnika i supervizora muzeja Luvr, i bio je unuk Nikolasa Bajija, umetnika i dvorskog slikara. Kao dete je planirao da nastavi porodičnu tradiciju i bavi se slikarstvom, ali ga je duboko privukla nauka, posebno astronomija, pod uticajem Nikole de Lakaja. Kao sjajan student sa „posebno dobrim pamćenjem i neiscrpnim strpljenjem“,[3] proračunao je orbitu naredne pojave Halejeve komete (1759. godine), te ispravno redukovao Lakajeve opservacije 515 zvezda. Učestvovao je u konstrukciji opservatorije u Luvru. Zbog tako značajnih dostignuća, postao je 31. član Francuske akademije nauka 1763. godine.[3]
Naučni radovi uredi
Baji je objavio Esej o teoriji o satelitima Jupitera 1766. godine, proširenu prezentaciju koju je 1763. godine održao na Akademiji nauka. Nakon toga je 1771. godine objavio disertaciju O svetlosnim nejednakostima Jupiterovih satelita a 1778. godine je izabran za stranog člana Kraljevske švedske akademije nauka.
Baji je takođe stekao i visoki literarni ugled napisavši Pohvale kralju Šarlu V Mudrom, Nikoli Lakaju, Molijeru, Pjeru Korneju i Gotfridu Lajbnicu, koje je sabrao i izdao 1770. i 1790. godine. Član Francuske akademije postao je 26. februara 1784, a Francuske književne akademije 1785. . Od tada se Baji posvetio istoriji nauke, objavivši Istoriju drevne astronomije [1] 1775. godine, zatim i Istoriju moderne astronomije (3 izdanja, 1782).[2] Njegovi drugi radovi su Diskurs porekla nauka (1777);[3] Diskurs Platonove Atlantide (1779);[4] i Traktat o indijskoj i orijentalnoj astronomiji (1787).[5] Iako su se njegovom radu divili svi njegovi savremenici,[3] kasnije su govorili da je "njegova erudicija bila... poremećena spekulativnom ekstravagancijom."[4]
Mesečev krater Baji je imenovan u njegovu čast.
Tokom Francuske revolucije uredi
Revolucija je prekinula njegove studije. Izabran kao predstavnik iz Pariza na skupštini staleža (12. maj 1789), takođe je izabran i za konstitutivnog predstavnika Narodne skupštine (17. jun 1789), i vodio je poznate zapisnike na Teniskoj zakletvi (20. jun), te je bio prvi koji je položio tenisku zakletvu. Ubrzo nakon pada Bastilje (14. jul1789) postao je prvi gradonačelnik Pariza u novousvojenom sistemu komuna.
Gradonačelnik Pariza uredi
Kada je Luj XVI posetio hotel de Vil da bi podržao revoluciju (17. jul), Baji mu je poklonio novi simbol revolucije, trobojku, novu zastavu Francuske. Zajedno sa Markizom de Lafajetom, smatra se velikim herojem ranih dana revolucije.
Kao gradonačelnik, napadan je od strane Kamija Demulina i Žana Pola Mare da je previše konzervativan. On je uporno pokušavao da promoviše autoritet gradonačelnika i ujedno da ograniči moć narodne skupštine komune.
Jedna od njegovih akcija dok je bio gradonačelnik bila je da osigura, i to uprkos pretnjama i ismejavanju, usvajanje ukaza od 27. septembra 1791. godine (potvrđenog od strane zakonodavne skupštine 30. novembra iste godine), koji je proglašavao Jevreje francuskim građanima, sa istim pravima i privilegijama. Ovaj dekret je ukinuo specijalne takse koje su bile nametnute Jevrejima, kao i sve postojeće obrede protiv njih.
Rasturanje nacionalne garde, po njegovom napređenju, kao i razuzdane skupštine Šan de Marsa (17. jul 1791. godine) učinilo da je veoma neomiljenim, te se povukao u Nant, gde je sastavio svoje "Memoare jednog svedoka" (objavljene u tri toma 1821—1822. godine), kao i nepotpunu naraciju nesvakidašnjih događaja iz njegovog javnog života. Na poziciju gradonačelnika ga je nasledio Žerom Petion (16. novembar 1791. godine).
Pogubljenje uredi
U julu 1793. godine, Baji je napustio Nant da bi se pridružio svom prijatelju Pjeru Simonu Laplasu u Melunu, ali je tamo prepoznat i uhapšen. Na njega je vršen pritisak da svedoči protiv Marije Antonete (14. oktobar), ali je on odbio. Doveden je 10. novembra 1793. godine pred revolucionarni tribunal u Parizu, a narednog dana je po kratkom postupku osuđen na smrt. Datuma 12. novembra je giljotiran u Šan de Marsu, mestu koje je simbolizovalo lokaciju njegove velike izdaje demokratskog pokreta.
Reference uredi
- ↑ Kara, Monik; Kara, Žan-Mark; Žod, Mark (2011) (francuskom). Univerzalni rečnik francuske masonerije. Larus. ISBN 9782035861368.
- ↑ Pjerat, Emanuel; Kapferman, Loren (2013) (francuskom). Pariz francuskih masona. Le Šerš Midi. ISBN 9782749131429.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 Stivens, s. 51.
- ↑ Encyclopædia Britannica, 1911.
Literatura uredi
- Pjerat, Emanuel; Kapferman, Loren (2013) (francuskom). Pariz francuskih masona. Le Šerš Midi. ISBN 9782749131429.
- Kara, Monik; Kara, Žan-Mark; Žod, Mark (2011) (francuskom). Univerzalni rečnik francuske masonerije. Larus. ISBN 9782035861368.