Javorje (Vlasotince)

Јаворје је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2002. био је 1 становник (према попису из 1991. било је 14 становника). Насеље је 2007. године остало без сталних становника[1].

Јаворје

Јаворје
Јаворје

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Јабланички
Општина Власотинце
Становништво
Становништво (2011) 1
Положај
Координате 42°56′05″N 22°14′34″E / 42.934833°N 22.242666°E / 42.934833; 22.242666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 1057 m
Јаворје na mapi Srbije
Јаворје
Јаворје
Јаворје (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 016
Регистарска ознака VL


Координате: 42° 56′ 05" СГШ, 22° 14′ 34" ИГД

Назив Јаворје је село добило је према дрвету јавору од кога су прављене гусле, као народни иструмент за музику. Село Јаворје је веома старо насеље, још из средњег века. У овом делу власотиначког краја се копала руда још под Турцима и тако су се досељивали рудари и ту се настанили са својим породицама.

Историја uredi

Неке породице су се у бекству пред Турцима склањале у овај непроходни планински шумовити крај. Сматра се да су Делиманци из Крушевца најстарија породица у Јаворју. Ту су се настанили приликом бекства од Турака. Куртинци су се доселили из Дарковца.

Становништво uredi

Становници и њихова деца су били веома сиромашни. У селу као и читавом крају се живело бедно, и у околним селима Преданча, Златићево, Јаковљево и Равни Дел. Имање се стално делило и ситнило тако да није било места за проширење породице. Ипак су поједине породице у ХХ веку имале многобројно потомство. На пример, Петковићи су имали десеторо деце. Десето дете је крстио изасланик председника Тита у бившој социјалистичкој Југославији.

До шездесетих година ХХ века Јаворци су се бавили искључиво сточарством. Поред тога били су воденичари и длакари. Неки су били рабаџије - коњари. Носили су коњима дрва и кромпир и продавали до Свођа и до доњег дела Власотинца и тако издржавали своје породице. Од букове шуме се правио ћумур до пред краја ХХ века.

Јаворци су били у првој половини седамдесетих година зидари- печалбари. Већина њих је купила плацеве у Власотинцу и Великој Плани и тамо су се одселили.

Данас у Јаворју живи један становник. Старији су помрли, а остали се иселили, док се грађевински објекти распадају.

Последњих десетак година у селу слави се сеоска слава (Спасовдан). Тада се велики број бивших становника окупи у Јаворју.

Школе uredi

Најближа четворогодишња основна школа је била у селу Златићеву, а осмогодишња основну школу у селу Свође, док је средња у Власотинцу. Путовало се дневно и више од двадесет километара по планинском беспућу.

Археолошки остаци uredi

По казивањима старијих људи могле су се чути приче о остацима из времена Римљана- Латина. Постоји и старо гробље, урасло у папрат, које је још неиспитаног временског порекла. На месту звано Видња поред реке Бистрице има остатка из времена под Турцима.

Демографија uredi

У насељу Јаворје живи 1 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 80,5 година (- код мушкараца и 80,5 код жена). У насељу има 1 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 1,00.

Ово насеље је у другој половини 20. века доживело потпуну депопулацију.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 185 [2]
1953. 175
1961. 182
1971. 171
1981. 26
1991. 14 14
2002. 1 1
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Слике села uredi

Кликните на слику за увећање

Референце uredi

  1. SPONTANEOUSLY ABANDONED SETTLEMENTS IN SERBIA–PART 1,Marko V. Milošević, Milovan Milivojević, Jelena Ćalić GEOGRAPHICAL INSTITUTE “JOVAN CVIJIĆ” SASA, 2010
  2. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе uredi