Otvori glavni meni

Јасеново (Бела Црква)

(Preusmjereno sa Jasenovo (Bela Crkva))
Disambig.svg Za ostale upotrebe, v. Јасеново (razvrstavanje).
Јасеново

Православна црква
Православна црква

Основни подаци
Држава  Србија
Покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Општина Бела Црква
Становништво
Становништво (2011) Red Arrow Down.svg 1243
Густина становништва 45 ст/km²
Положај
Координате 44°55′35″N 21°17′22″E / 44.926333°N 21.2895°E / 44.926333; 21.2895
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 73 m
Површина 32,2 km²
Јасеново is located in Srbije
Јасеново
Јасеново
Јасеново (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 26346
Позивни број 013
Регистарска ознака


Координате: 44° 55′ 35" СГШ, 21° 17′ 22" ИГД

Јасеново је насеље у Србији у општини Бела Црква у Јужнобанатском округу у Војводини. Према попису из 2011. било је 1243 становника. Налази се у северозападном делу општине, мала варошица, на раскрсници пута са првом железничком пругом у бившој Југославији, била је значајно место у долини реке Караш.

ИсторијаUredi

Назив села је од дрвета јасена. За симболе грба узето је дрво јасена и вила, која је по предању живела у јасеновим шумама и чувала село.

У турским тефтерима село Јасеново се помиње још половином шеснаестог века. A током историје је више пута мењало име: Године 1690. – Јасеново. После - Јасенова, Јесенова 1911. – Karasjeszenö 1922. – Јасеново. Јасеново је купио Неман-бег харач 1692г. Јасеново је 1699. године припадало Северинском комитату. 1713 г. пописано је 83 дома. Крајем 1716. године и почетком 1717 г. таборовала је у Јасенову аустријска војска, са задатком да обезбеди Нову Паланку.[1]

А године 1716. додељено је Јасеново паланачком диштрикту. Године 1717. бројало је 120 домова и постало је седиште подуправника (Unterverwalter) и оберкнеза. Тада је уведена и пошта 1726 г. сазидана је прва црква 1734 г. поучили су Италијани овдашње становништво и завели гајење свилених буба, сађење дудова за бубе и подигли манипулацијуну зграду.

У првом турском рату помиње се чешће Јасеново. Од 8. до 10. августа 1736. плаћали су мештани Турцима намет, у новцу и у намирницама. 4. фебруара 1739. потукла је народна војска код Јасенова једну чету побуњених Румуна.[2]

Од 1747 – 1752 г. становао је у Јасенову командант банатске народне војске, барон Сибшен. Пописано је 1749 г. 116 домова. Године 1769. подигнута је друга српска црква, а 1773. уведене су матичне књиге.

Јасеново је 1773 г. припојено Илирској регименти и постало седиште компаније. Од 1780 – 1789 г. постојала је овде једна војничка немачка тривијална школа. Године 1802. било је 168 домова са 1119 становника. 1820. обновљена је тривијална школа. Године 1838. додељено је српском батаљону, а 1845. српској регименти.

Године 1847. пописано је 1635 становника. 1854. пописано је 1379 становника у месту, а 5440 у компанији, коју су чиниле пет општина.

1. новембра 1856. отворена је железничка станица, а 8. јула 1858. пуштена је у саобраћај и железница на прузи према Темишвару. 1857. сазидана је општинска кућа. Јасеново постаје велика општина 1896. почиње матичарско звање.
Јасеново 1875 г. добија пошту, а 1879. тржишно право. Према пописима становника Јасеново је имало;

Година пописа Број становника
1869. 1.619
1880. 1.795
1890. 2.054
1900. 2.156
1910. 2.207

Кретање броја становника од 1869. до 1910. године.

Године 1893. основана је апотека а 1912 г. подигнута је нова православна црква за коју је утрошено 80.000 Круна. У почетку Светског рата интернирана су два становника. 8. новембра 1918 г. српска војска је ушла у Јасеново, које је припојено Торонталској-тамишкој жупанији.

По попису 1921. г, било је 2111 становника, од којих: Срба –1753; Чехословака – 35; Осталих Словена – 30; Румуна – 22; Италијана – 1; Немаца – 192; Мађара – 78. 20. дезембара 1928г. извршен је избор новог општинског представништва.[3]

ДемографијаUredi

У насељу Јасеново живи 1115 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (37,7 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 504 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,87.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. Село је по величини и броју становника највеће у општини са 1446 становника и густином насељености од 18 становника по једном хектару.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија
Година Становника
1948. 2030 [4]
1953. 2159
1961. 2333
1971. 2108
1981. 2062
1991. 1927 1609
2002. 1784 1446
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
1.220 84,37%
Роми
  
93 6,43%
Мађари
  
18 1,24%
Румуни
  
15 1,03%
Македонци
  
12 0,82%
Чеси
  
11 0,76%
Немци
  
7 0,48%
Црногорци
  
6 0,41%
Хрвати
  
4 0,27%
Словаци
  
4 0,27%
Југословени
  
3 0,20%
Руси
  
1 0,06%
Муслимани
  
1 0,06%
Бугари
  
1 0,06%
непознато
  
38 2,62%


Становништво, привреда и инфраструктураUredi

Становништво се претежно бави земљорадњом, воћарством, сточарством, а један део је запослен у предузећима у Вршцу и Белој Цркви. У селу раде и два предузећа која закође запошљавају доста радника из села, а то су циглана "2. октобар" и погон пластичне амбалаже "Хемофарм". Изграђеност инфраструктуре, комуналне опремљености, на завидном је нивоу у односу на остала места у општини.

У селу је обезбеђена здравствена заштита, изграђена је амбуланта у којој ради неколико лекара. Постоји осмогодишња основна школа „Ђорђе Малетић“, а такође и предшколска установа - дечје забавиште.

У Јасенову је 1816. године рођен књижевник, естетичар, преводилац, политичар, позоришни педагог и теоретичар Ђорђе Малетић.


РеференцеUredi

  1. Милекерови летописи јужнобанатских општина. ISBN 978-86-85075-04-9.
  2. Летописа Период 1812 – 2009. Јасенову у Делиблатској Пешчари Написао М. Марина:(Beč 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Јасенову настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.
  3. Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево“
  4. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  5. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  6. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

ЛитератураUredi

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево“
  • Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928.*
  • Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
  • Летописа Период 1812 – 2009. Јасеново у Делиблатској Пешчари Написао М. Марина:(Беч 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Јасенова настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до уласка Баната у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Баната.

Написали су најбољи познаваоци појединих тема и проблема – истакнути историчари, професори универзитета, директори школа, сеоски начелници, економисти, инжињери, социјолози, лекари, црквена лица, правници, кустосии библиотекари. Укупно 61 аутор.

Стављајући данашњим читаоцима на увид ово дело, које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших Банатских насеља.„М. Марина“

Спољашње везеUredi