Jaromír (biskup Praga)

Jaromír (oko 1035 - 26. jun 1090) bio je biskup Praga od 1068. do smrti.

Rodio se u kneževskoj porodici Pjastovića, kao sin kneza Bretislava I. Godine 1068. ga je brat Vratislav II imenovao biskupom Praga. Pet godina prije je Vratislav bio osnovao biskupiju u Olomoucu gdje je za prvog biskupa imenovao redovnika iz Břevnova po imenu Jan. To je Jaromira ljutilo, jer je izgubio značajne crkvene prihode. Tako je nastao žestoki sukob među braćom. Jaromir je prilikom njega jednom čak napao Olomouc, silom smijenio Jana i u Prag odnio crkvene relikvije. Vratislav je bratu uzvratio tako što je od pape za 100 maraka otkupio biskupsku odjeću te ju je, da bi Jaromira ponizio, nosio na službenim događajima.

Sukob je s vremenom izazvao pažnju pape Aleksandra II koji je u Prag poslao legata po imenu Rudolf s ciljem da ga smiri. Jaromír se nije pojavio te je smijenjen. Nešto kasnije je Grgur VII oba biskupa pozvao u Rim. Jaromír se, tada, pak pojavio na Uskršnjem sinodu 1074. i priznao loše postupanje prema Janu, ali mu je odbio predati natrag biskupiju. Grgur je tada naredio Vratislavu da brata smijeni silom ako je potrebno.

Kada je izbila borba za investituru, Jaromír je postao saveznik rimsko-njemačkog cara Heinricha IV. Car ga je 1077. imenovao kancelarom i dao mu ime Gebhard. Kada je godine 1085. Jan umro, u Mainzu je održan Reichstag (carska skupština) na kojoj je određeno da se moravska biskupija ukine i vrati u nadležnost Praga. Jaromirov savez sa carem se, međutim, raspao kada je od praške biskupije izdvojen Meissen, a potom ponovno uvedena biskupija Olomouc čiji je prvi biskup postao carev kapelan Wecel. Jaromír je zbog toga otišao u Rim da zatraži podršku pape Urbana II. Prilikom priprema za obračun sa Wecelom je umro u Esztergomu.