Japanska mušmula
Japanska mušmula ili nešpola (lat. Eriobotrya japonica) je drvenasta cvetnica iz porodice ruža, koja vodi poreklo iz jugoistočnog dela središnje Kine (provincije Chongqing i Hubei). To je veliki zimzeleni žbun ili malo drvo koje se uzgaja kao voćka zbog svojih žutih ili narandžastih plodova a sadi se i kao ukrasno drvo.
| Japanska mušmula | |
|---|---|
| |
| Japanska mušmula - list i plod | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | Biljke |
| Divizija: | Magnoliophyta |
| Razred: | Magnoliopsida |
| Red: | Rosales |
| Porodica: | Rosaceae |
| Potporodica: | Amygdaloideae |
| Rod: | Eriobotrya |
| Vrsta: | E. japonica |
| Dvojni naziv | |
| Eriobotrya japonica (Thunb.) Lindl. | |
Dugo se smatralo da je Eriobotrya japonica u bliskom srodstvu sa rodom mušmula Mespilus ali je kasnije nešpola izdvojena u poseban rod Eriobotrya u okviru potfamilije Amygdaloideae i plemena jabuka Maleae . Ponekad se naziva i japanska šljiva ili kineska šljiva. U Japanu sa naziva biwa a u Kini Lo Guat na kantonskom i pipa na mandarinskom. U Turskoj je poznata kao malta erigi, što znači "malteška šljiva". U Italiji je poznata kao Nespoli.
Opis uredi
To je veliki zimzeleni grm ili malo drvo sa zaobljenom krošnjom, kratkim deblom i vunastim mladim granama. Visina drveta je između 5-10 m ali je češće niže oko 3-4 m. Listovi su nazimenični, prosti, dugi 10-25 cm, tamno zeleni, čvrsti i kožaste teksture, nazubljenog ruba, odole sa gustom baršunastom žuto-smeđom prevlakom. Mlado lišće takođe je prekriveno dlakavom prevlakom koja kasnije spadne.
Japanska mušmula ima retku osobinu da cvetanje nastupa u jesen ili ranu zimu dok plodovi sazrevaju u kasnu zimu ili rano proleće. Cvetovi su 2 cm u obimu, beli sa 5 latica, skupljeni u cvasti od 3 do 10 cvetova. Cvetovi odišu slatkom, opojnom aromom koja se može osetiti na daljinu.
Plodovi koji se razvijaju u grozdovima su ovalnog, jabučastog ili kruškolikog oblika, dugi 3-5 cm sa glatkom ili dlakavom, žutom, narandžastom ili ponekad rumenom pokožicom. Sočno i aromatično meso je belo, žuto ili narandžasto, slatko, slatko-nakiselo ili kiselo u zavisnosti od sorte. Svaki plod sadrži od 1 do 10 semenih zametaka, obično 3-5. Različiti broj zametaka sazri u velike smeđe semenke. Pokožica ploda iako tanka, može se ručno oguliti kada je plod zreo. Plod je najslađi kada je sočan i narandžaste boje. Ukus je nalik spoju arome breskve, limuna i manga.
Nešpola je poreklom iz jugoistočne Kine. Veoma rano je preneta u Japan gde se gaji više od 1000 godina. Danas se gaji širom sveta.
Uzgajanje uredi
U Aziji postoji više od 800 sorti japanske mušmule. Samooplodne sorte uključuju sorte "Gold Nugget" i "Mogi". Neki kultivari su namenjeni gajenju u okućnici i imaju karakteristiku da cvetanje teče postepeno što omogućava postepeno sazrevanje plodova, za razliku od kultivara koji se gaje u komercijalne svrhe kod kojih većina plodova sazreva u isto vreme.
Ova biljka se lako gaji u suptropskom pojasu. Lišće odvažnog oblika daje tropski izgled vrtovima, razlikujući biljku od većine drugih. Odgovara joj mediteranska klima sa hladnijim zimama ali bez mraza. U uslovima kontinentalne klime ona može preživeti umerene mrazeve ali nikada neće plodonositi.
Japan je vodeći proizvođač japanske mušmule ispred Izraela i Brazila.
U visoravnima Srednje Amerike ova biljka se odomaćila u prirodi i širi se pomoću ptica. Ispod 1000 m plodovi ostaju nejestivi zbog visokog sadržaja kiseline ali iznad te granice plodovi sazrevaju slatki i ukusni. Ponekad se drvo sadi kao živa ograda zbog otpornosti na bolesti i izdržljivosti drveta. Drvo je cenjeno u industriji nameštaja.
Upotreba u kulinarstvu uredi
Plodovi imaju visok sadržaj šećera, kiselina i pektina. Plodovi se jedu sveži a često se koriste i u voćnim salatama. Prerađuju se u džemove, slatka, turšije, kompote. Čvrsti, još ne sasvim dozreli plodovi su odlični za pravljenje pita i kolača. Plodovi se ponekad stavljaju u konzerve ili služe za izradu slatkiša.
Takođe se koriste za pravljenje napitka sličnog vinu. U Italiji se od koštica nešpole pravi liker nespolino koji podseća na slične likere nocino od zelenih oraha i amaretto od koštica kajsije. I semenke japanske mušmule poput koštica kajsije sadrže cijanogenične glikozide ali se ovaj liker pravi od sorti koje ih sadrže vrlo malo (kao što su Mogi i Tanaka) tako da nema opasnosti od trovanja.
Hranljiva vrednost uredi
Plodovi japanske mušmule imaju nizak sadržaj zasićenih masti i natrijuma, a visok sadržaj vitamina A, kalijuma i mangana, kao i dijetetskih vlakana.
Kao i srodne vrste biljaka, semenke i mlado lišće ove biljke je blago otrovno i sadrži male količine cijanogeničnih glikozida (uključujući amigdalin) koji oslobađaju cijanid u probavnom traktu, ali niska koncentracija i gorak ukus dovoljni su za prevenciju trovanja.
Upotreba u medicini uredi
Sirup od nešpole se koristi u tradicionalnoj kineskoj medicini za lečenje grla i kao sastojak u kapima protiv kašlja. Lišće se sa drugim sastojcima koristi kao melem i kao sredstvo za izbacivanje sluzi i umirivanje sistema organa za varenje i disanje.
U Japanu lišće japanske mušmule se suši i koristi za pravljenje blagog napitka biwa chaby koji se vari putem tradicionalnog japanskog senjiru metoda. Ovaj napitak služi za lečenje bolesti kože poput psorijaze kao i za hronične respiratorne bolesti poput bronhitisa.
Ukoliko se pojede u većim količinama japanska mušmula ima blago ali primetno umirujuće dejstvo koje traje do 24 sata.
Uticaj u kulturi uredi
U Meksiku plodovi japanske mušmule se povezuju sa Danom mrtvih kada se postavljaju na oltare za duše umrlih.