Janošik
Јаношик (слов. Jánošík) је насеље у Србији у општини Алибунар у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 966 становника.
| Јаношик | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Општина | Алибунар |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  966
|
| Положај | |
| Координате | 45°10′15″N 21°00′18″E / 45.170833°N 21.005°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 75 m |
  Јаношик Јаношик (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 26362 |
| Позивни број | 013 |
| Регистарска ознака | PA |
_Church.jpg)
Координате: 45° 10′ 15" СГШ, 21° 00′ 18" ИГД
Историја uredi
Јаношик се први пут спомиње 1818. године по имену Шандорв (Schandorf), касније 1895-Sándorfalva; 1910-Uj-Sándorfalva; 1922-Словачки Александровац.
Године 1819. ово насеље је основао гроф Филип Шандор, директор друштва закупаца, који је у погон ставило шалитрану у Алибунару, како би за своје предузеће имао радну снагу. По њему је насеље добило своје прво име Шандорв, односно изворно Schandorf.
Први колонисти били су католички Мађари, којима је подељено 700 ланаца земље. 1815. године колонија је бројала 36 кућа. 1819. године нови закупац, Фрања Градл, додао је још 900 ланаца, од којих је 600 ланаца у пола уступљено мађарском становништву.
Када је насеље страдало од поплаве, премештено је 1820—1822. године на више земљиште, где се данас налази.
Године1823. доселили су се Словаци из Њитре, којих је 1826. године било 229. Приликом пописа 1827. пописано је 316 католика, 132 евангелика и 13 калвиниста.
Епидемија колере је 1836. десетковала становништво. Године 1839. доселиле су се 23 словачке породице из Хајдучице. Исте године су подигли цркву, школу и парохијски дом.
Када се 1841. раселила словачка католичка општина Брешће, на просторе Јаношика дошао је већи део католика са својим парохом и матрикулом (миграција је започета 27. јуна 1839. године).
Шандорф је 1854. године бројао 560 становника и припадао је Алибунарској колонији. Од 28. августа до 26. септембра 1855. године догодила се још једна епидемија колере.
1855-1856. године подигнута је нова школа. Шездесетих година направљено је ново, засебно, католичко гробље, а 1869. и богомоља.
По развојачењу границе (1871—1873) припојен је Шандорф светимихајском окружном бележништву банлачког среза. Како је среско место, Банлак, било много удаљено од овог насеља, становници су упутили депутацију, на челу са поседником Сигмундом Градлом, која је молила да Шандорф уђе у састав алибунарског среза, што је 1879. године спроведено.
Место је претрпело поплаве 10. и 11. октобра 1879и 1871г., а касније и земљотрес који је разрушио 1877. општинску кућу, која је поново подигнута 1880. године.
1883-1884. године подигнута је нова црква, јер је стара била трошна. Први артерски бунар избушен је 1890., а 1902. назарени су подигли своју богомољу.
Многи Мађари и Словаци су напустили ово насеље и одселили се 1895. и 1902. у Скореновац и Јерменовац, а 1918. године почело је значајно исељавање у Америку.
Године 1916. основана је општинска поседна књига (grundbuch ) 1827. године основано је добровољно ватрогасно друштво.
Бројно стање становништва крајем 19. и почетком 20. века кретало се: 1869. године - 580 становника, 1880. године - 745; 1890. године - 852 становника; 1900. године - 944 становника; 1910. године - 974 становника.
По попису из 31. јануара 1921. године било је 987 становника од којих: Срба-1; Словака-953; Немаца-7; Мађара-25; Осталих 1.
Демографија uredi
У насељу Јаношик живи 918 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,1 година (37,8 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 384 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,05.
Ово насеље је изразито насељено Словацима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Словаци | 1.073 | 91,63% | ||
| Срби | 63 | 5,38% | ||
| Мађари | 7 | 0,59% | ||
| Украјинци | 4 | 0,34% | ||
| Југословени | 4 | 0,34% | ||
| Румуни | 3 | 0,25% | ||
| Македонци | 3 | 0,25% | ||
| Хрвати | 2 | 0,17% | ||
| Чеси | 1 | 0,08% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 12 | 12 | ||
| 75-79 | 14 | 26 | ||
| 70-74 | 15 | 30 | ||
| 65-69 | 41 | 40 | ||
| 60-64 | 31 | 36 | ||
| 55-59 | 34 | 37 | ||
| 50-54 | 34 | 39 | ||
| 45-49 | 46 | 36 | ||
| 40-44 | 44 | 46 | ||
| 35-39 | 44 | 27 | ||
| 30-34 | 43 | 32 | ||
| 25-29 | 45 | 42 | ||
| 20-24 | 39 | 37 | ||
| 15-19 | 43 | 38 | ||
| 10-14 | 33 | 33 | ||
| 5-9 | 33 | 36 | ||
| 0-4 | 40 | 33 | ||
| просек | 37.8 | 40.5 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 485 | 127 | 316 | 24 | 9 | 9 |
| Женски | 478 | 58 | 315 | 92 | 5 | 8 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 225 | 74 | - | 50 | 35 | 2 | 13 | 17 | 2 | 8 |
| Женски | 122 | 30 | - | 3 | 42 | - | 1 | 12 | - | 1 |
| Оба | 347 | 104 | - | 53 | 77 | 2 | 14 | 29 | 2 | 9 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 3 | 7 | 5 | 6 | 1 | - | - | 2 | |
| Женски | - | 1 | 5 | 12 | 12 | - | 2 | - | 1 | |
| Оба | - | 4 | 12 | 17 | 18 | 1 | 2 | - | 3 |
Референце uredi
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература uredi
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено 1927„Напредак Панчево,,
- Територија Подунавске Области написао др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву (1928.)
- Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у (Вршцу 1928.)
- Милекерови летописи јужно Банатских општина ISBN 86-85075-04-1
- »Летопис« Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина (Беч 1999).
- Летопис период 1812 – 2009. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
Напомене uredi
- У уводном делу приказан је кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до уласка Баната у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чини Летопис.
- Монографија Подунавске области (Панчево, 1929) коју је саставио др Владимир Марган и Феликса Милекера сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Баната
