Izveštaj međunarodne komisije o Balkanskim ratovima
Izveštaj međunarodne komisije za ispitivanje uzroka i načina vođenja Balkanskih ratova (en. Report of the International Commission to Inquire into the Causes and Conduct of the Balkan Wars) je ekspertski izveštaj o uzrocima Balkanskih ratova i ratnim zločinima počinjenim tokom njihovog trajanja. Objavljen je od strane Fonda Karnegi u Vašingtonu 1914. godine.
Članovi međunarodne komisije su zaključili da su balkanski ratovi bili inspirisani "megalomanskim" idejama Velike Grčke, Velike Bugarske, Velike Srbije i sl.[1] Izveštaj govori o brojnim kršenjima međunarodnih konvencija i zločinima koje su tokom rata činile vojske svih država učesnica, a praksu etničkog čišćenja opisuje kao "normalnu i tradicionalnu pojavu u svim balkanskim ratovima i ustancima":
Spaljivanje sela i egzodus poraženog stanovništva je normalna i tradicionalna pojava u svim balkanskim ratovima i ustancima. To je običaj kod svih ovih naroda. Ono što su sami propatili oni za uzvrat nanose drugima. To su mogle da spreče samo izričite naredbe iz Atine, Beograda i Sofije i to samo ako bi crkve i pobunjeničke organizacije podržale odlučnost njihovih vlada.[2]
– Izveštaj Međunarodne komisije
Zastrašujući podaci koje je komisija prikupila objavljeni su 1914. godine, ali su ubrzo zasenjeni izbijanjem Prvog svetskog rata.[3]
Osnivanje i rad komisije uredi
Nakon brojnih i učestalih pisanja evropske i američke štampe o ratnim zločinima na Balkanu, Karnegijeva zadužbina za međunarodni mir je 1913. godine ustanovila međunarodnu komisiju, koja je sredinom iste godine poslata na Balkan.[4] Ovu međunarodnu komisiju su činili univerzitetski profesori i drugi ugledni pojedinci iz Francuske, Velike Britanije, SAD, Nemačke, Austrije i Rusije. U redovima komisije su se nalazila čak tri dobitnika Nobelove nagrade.[5]
Komisija je putovala Balkanom od početka avgusta do kraja septembra i na terenu je prikupljala građu, beležila razgovore sa izbeglima i prognanima, fotografisala spaljena naselja, arhivirala originalna dokumenta (pisma, objave, naredbe, letke, saopštenja) i slično.
Po povratku u Pariz sav materijal je bio obrađen i objavljen u formi iscrpnog izveštaja.
Izveštaj o srpskom ratištu uredi
Od samog ulaska u Srbiju, komisija se susrela sa nizom problema i odbojnim stavom srpskih zvaničnika, iako je njen dolazak bio najavljen preko srpske ambasade u Parizu.[6] Nalazi međunarodne komisije su potvrdili da je bilo teških ratnih zločina. Ustanovljeno je da oružje nije upotrebljeno samo protiv neprijateljske vojske, već je korišteno za pokolj stanovništva u Makedoniji i Albaniji, starijih ljudi, seljaka, zemljoradnika, žene i dece.[7] Srpske vlasti su krajem avgusta 1913. godine onemogućile ulazak Komisije u albanske oblasti pod kontrolom srpske vojske, a uporedo sa tim srpska štampa je napala dolazak međunarodne komisije kao ograničavanje suvereniteta i mešanje u unutrašnje stvari države.[8] Sumirajući prikupljene izveštaje o situaciji u oblastima naseljenim Albancima, članovi komisije zaključuju:
Kuće i čitava sela su pretvorena u pepeo, nenaoružano i nedužno stanovništvo je masovno masakrirano, neverovatni akti nasilja, pljačke i surovosti svake vrste — to su sredstva koja je primenjivala i još uvek primenjuje srpsko-crnogorska vojska, u cilju potpunog preinačenja etničkog karaktera oblasti naseljenih isključivo Albancima.[9]
– Izveštaj Međunarodne komisije
Izveštaj međunarodne komisije takođe govori o pretenzijama srpskih nacionalista na Makedoniju, koju su smatrali delom "Velike Srbije" kakva je bila u vreme Dušana Silnog.[10] Prema Izveštaju, u Makedoniji su Srbe u početku dočekali kao oslobodioce, ali se odnos ubrzo promenio[11]. Srbi su odmah pristupili zatvaranju škola i njihovom pretvaranju u kasarne. Učiteljima je rečeno da ostaju bez posla ukoliko odbiju da uče na srpskom. Oni koji su se izjašnjavali kao Bugari bili su maltretirani, deportovani u Bugarsku ili zatvarani.[12]
Izveštaj o crnogorskom ratištu uredi
Za Crnogorce se kaže da su zbog svog stava pretrpeli značajne gubitke u srazmeri sa brojem vojnika. Naime, ponos im nije dozvoljavao da zauzmu sklonište, već su se uspravljeni izlagali neprijateljskoj vatri, boreći se kao u prošlim vremenima kada oružje nije imalo toliki domet niti je bilo toliko ubojito.[13]
Izveštaj o bugarskom ratištu uredi
|
Izveštaj o grčkom ratištu uredi
Grčka je primenjivala analogan sistem asimilacije bugarskog stanovništva južne Makedonije i istrebljenja muslimanske populacije, kao što je Srbija primenjivala na severu.[14] Komisija procenjuje da je u bitoljskom vilajetu, koji su podelile Srbija i Grčka, spaljeno 80% muslimanskih sela.[15] Grci su u Makedoniji takođe zatvarali škole i otpuštali učitelje koji su odbijali da uče na grčkom jeziku.[12]
|
Kritike uredi
Sa srpske i grčke strane su se mogle čuti kritike da je ruski član komisije bio "bugarofil".[16]
Izvori uredi
- ↑ Izveštaj Međunarodne komisije (str. 16)
- ↑ Izveštaj, str. 73, prevod naveden prema: Istorijska čitanka: Balkanski ratovi, Beograd, 2005 Arhivirano 2012-03-04 na Wayback Machine-u
- ↑ Other Balkan Wars: A 1913 Carnegie Endowment Inquiry in Retrospect
- ↑ „Dubravka Stojanović, U spirali zločina: balkanski ratovi”. Arhivirano iz originala na datum 2013-07-08. Pristupljeno 2011-10-23.
- ↑ Miranda Vickers, The Albanians: a modern history (str 72)
- ↑ Izveštaj Međunarodne komisije (str. 9, 10)
- ↑ Izveštaj Međunarodne komisije (str. 244)
- ↑ Izveštaj Međunarodne komisije (str. 233)
- ↑ Izveštaj Međunarodne komisije (str. 151)
- ↑ Izveštaj Međunarodne komisije (str. 25, 26)
- ↑ Izveštaj Međunarodne komisije (str. 50)
- ↑ 12,0 12,1 Izveštaj Međunarodne komisije (str. 52)
- ↑ Izveštaj Međunarodne komisije (str. 243, 244)
- ↑ Izveštaj Međunarodne komisije (str. 186)
- ↑ Izveštaj Međunarodne komisije (str. 72)
- ↑ Iakovos D. Michailidis, The Carnegie Commission in Macedonia, Summer 1913
