Wikipedija

Izbori za Evropski parlament 2019.

Izbori za Evropski parlament 2019. ili kolokvijalno Evropski izbori 2019. održavaju se između 23. i 26. maja 2019. godine. Izbori se organizuju za sva poslanička mesta u parlamentu (njih 705 ili 751) čiji će konačni broj u ovome sazivu zavisiti o članstvu Ujedinjenog Kraljevstva. U februaru 2018. Evropski je parlament izglasao umanjenje broja poslanika zbog povlačenja Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije sa 751 na njih 705. Ujedinjeno Kraljevstvo je u parlamentu zastupljeno sa 73 (9.7%) poslanika, a kako je broj poslanika umanjen za njih 46 broj poslanika iz drugih zemalja članica ukupno je uvećan za 27 poslanika. Najviše poslanika, njih po pet će se dodati Francuskoj (74+5) i Španiji (54+5), po tri poslanika će se dodati Italiji (73+3) i Holandiji (26+3), dva Irskoj (11+2) i po jedan Poljskoj (51+1), Rumuniji (27+1), Švedskoj (20+1), Austriji (18+1), Danskoj (13+1), Finskoj (13+1), Slovačkoj (13+1), Hrvatskoj (11+1) i Estoniji (6+1). Broj poslanika iz Nemačke (96), Belgije (21), Češke (21), Grčke (21), Mađarske (21), Portugala (21), Bugarske (17), Litve (11), Letonije (8), Slovenije (8), Cipra (6), Luksemburga (6) i Malte (6) neće se uvećavati u odnosu na izbore 2014. godine. Pedro Silva Pereira iz Progresivne alijansa socijalista i demokrata je komentarišući novu preraspodelu rekao da se radi o „pravednijoj raspodeli poslaničkih mesta koja je napokon u saglasnosti sa Lisabonskim sporazumom i principom degresivne proporcionalnosti.“ Međutim, naknadno je došlo do nove odgode datuma BREXIT-a pa je i promena u broju poslanika parlamenta odgođena do datuma izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz unije.

Izbori za Evropski parlament 2019.
Evropska unija
← 2014.
 23. maj - 26. maj 2019. 2024. →
 
Kandidat Manfred Weber Frans Timmermans Jan Zahradil
Stranka Evropska narodna partija Progresivna alijansa socijalista i demokrata Europski konzervativci i reformisti
 
Kandidat Margrethe Vestager Violeta Tomič Bas Eickhout
Stranka Savez liberala i demokrata za Evropu Evropska ujedinjena levica — Nordijska zelena levica Zeleni — Evropski slobodni savez
Izborne jedinice na Evropskim izborima 2019.
Pobedničke političke grupacije po zemljama članicama.
Evrovizijska debata Spitzenkandidata za predsednike Evropske komisije

Političke grupacije u parlamentu unapred su predložile takozvane Spitzenkandidat-e za predsednike Evropske komisije. Grupacija koja osvoji najveći broj poslaničkih mesta prva će moći da predloži kandidata za predsednika komisije. Metoda nominacije Spitzenkandidat-a prvi je puta korišćena na izborima 2014. godine, a na izborima 2019. godine parlament želi da ju proceduralo konsoliduje. 23. januara 2018. Komitet za ustvna pitanja utvrdio je kako se metoda ne može poništiti i da će parlament biti spreman da odbaci svakog kandidata za predsednika komisije koji pre izbora nije bio nominovan kao Spitzenkandidat. U maju 2018. godine istraživanje koje je proveo Eurobarometar pokazalo je kako od 27,601 ispitanih njih 49% misli kako će im proces nominacije Spitzenkandidat-a pomoći pri glasovanju na sledećim izborima dok je njih 70% smatralo kako će stvoriti okolnosti u kojima će se voditi „stvarna debata“ o evropskim pitanjima. Jean-Claude Juncker je u februaru 2017. godine potvrdio kako nema nameru da se kandiduje za još jedan mandat na čelu Evropske komisije. Njegovom izboru za predsednika komisije 2014. godine oštro se protivilo Ujedinjeno Kraljesto, a pobedio je sa ukupni 26 od 28 glasova zemalja članica u Evropskom veću (sve osim glasova UK-a i Mađarske).

Zapadni Balkan i Evropski izbori 2019. uredi

Zapadni Balkan je izraz koji se od početka 21. veka koristi u Evropskoj Uniji kako bi se označilo bivše republike Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Albaniju. Kako je Zapadni Balkan došao na agendu Evropske unije nakon proširenja 2004. godine Slovenija (koja je 2004. postala članca) se često ne uvrštava u definiciju Zapadnog Balkana. U okviru takozvanog Berlinskog procesa Hrvatska i Slovenija sudjeluju kao zemlje članice iz regije.[1] Evropski izbori 2019. će da budu 4. redovni evropski izbori u Sloveniji i 2. u Hrvatskoj.

Zemlje članice uredi

  •   Slovenija: Predsednik Slovenije Borut Pahor raspisao je izbore za poslanike u Evropskom parlamentu za 26. maj 2019.[2] Pahor je prilikom raspisivanja izbora istakao kako se radi o najvažnijim izborima još od prvih Evropskih izbora 1979. godine.[2] Izlaznost na izborima pre 2019. bila je 28% ili niža sa opadajućim trendom izlaznosti.[2] Glasači u Sloveniji koji su stariji od 18 godina će ukupno moći da izaberu 8 poslanika. Broj poslanika iz Slovenije neće se povećavati zbog izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije. Broj poslanika iz Slovenije prethodno je povećan 2011. godine sa 7 na 8. Cela Slovenija će na izborima 2019. godine da funkcioniše kao jedna izborna jedinica.
  •   Hrvatska: Nešto više od 3,8 miliona građana Hrvatske uživalo je pravo glasovanja na evropskim izborima 2019. godine.[3] Na izbornim listama kandidovale su se ukupno 33 liste, njih 8 više nego na prethodnim izborima.[3] Među 396 kandidata građani biraju njih ukupno 12, od kojih 12. ulazi u parlament po izlasku Ujedinjenog Kraljevsta iz EU.[3]

Zemlje kandidati u procesu pregovora uredi

  Za više informacija videti Pristupanje Crne Gore Evropskoj uniji i Pristupanje Srbije Evropskoj uniji
  •   Crna Gora: Antonio Tajani, predsednik Evropskog parlamenta u sazivu pre izbora, izrazio je uverenje da će Crna Gora da postane punopravna članica Evropske unije do 2025. godine i da će izbori 2019. stabilizovati uniju.[4]
  •   Srbija: Prilikom predizborne televizijske debate „L’Émission politique“ francuske državne televizije kandidatima 12 vodećih partija postavljeno je pitanje o tome hoće li Srbija postati članica Evropske unije 2025. godine.[5] Njih 9 od 12 iznelo je mišljenje kako do toga neće doći što je povećalo strahovanja o neblagonaklonosti Francuske prema budućem proširenju EU.[5] Dva kandidata koji su se izjasnila da će Srbija postati članica do 2025. su kandidat opozicione Socijalističke partije i kandidat centrističke partije Unija demokrata i nezavisnih.[5] Prema istraživanju britanska agencija “YouGov” čak 52% ispitanika iz Francuske ne želi Srbiju u Evropskoj uniji što Francusku čini najskeptičnijom članicom po pitanju budućeg proširenja.[5] Pre posete Beogradu, francuska ministarka za evropske poslove Nathalie Loiseau izjavila je kako će izbori u maju da budu presudni za budućnost unije i kako bez unutrašnje reforme ne postoje adekvatni uslovi za proširenje Evropske unije.[6] Tom prilikom ministarka nije želela da govori o indikativnom datumu 2025. godine da bi kao jedna od 12 učesnica debate na francuskoj televiziji glasovala protiv propozicije o članstvu Srbije 2025. godine.

Nasuprot Francuskoj, neke od zemalja regiona su u periodu pred izbore snažno podržale nastojanja Srbije da postane članica EU. 29. marta 2019. potpisna je takozvana Deklaracija iz Bukurešta u kojoj Rumunija, Bugarska i Grčka snažno podržavaju nastojanja Srbije na njezinom evropskom putu.[7] Deklaraciju su potpisali premijerka Rumunije Viorica Dăncilă, Bugarske Bojko Borisov, Grčke Aleksis Cipras kao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.[7] Sve četiri zemlje deo su takozvane Krajovske grupe koja je osnovana po primeru Višegradske grupe. Mediji u Srbiji veću su pažnju posvetili i kampanji Samostalne demokratske srpske stranke, prve liste sa srpskim imenom u nazivu, na evropskim izborima u Hrvatskoj.[8][9]

Zemlje kandidati uredi

  •   Makedonija: Nakon što je zemlja rešila dugogodišnji spor oko imena sa Grčkom očekivanja građana od evropskih izbora u vezi sa otvaranjem pristupnih pregovora za članstvo u EU su značajno porasla.[8] Vinožito, partija makedonske zajednice u Grčkoj, jedna je od 40 partija koje se takmiče na grčkim izborima za evropski parlament.[8]
  •   Albanija: Kao i u Severnoj Makedoniji, i u Albaniji su očekivanja od izbora usko vezana sa otvaranjem pristupnih pregovora o članstu.[8]

Potencijalni kandidati uredi

  •   Bosna i Hercegovina: Izbori za Evropski parlament organizovani su i za 84.382 birača hrvatska državljana na ukupno 41 biračkom mestu u Sarajevu, Mostaru, Banjoj Luci, Livnu i Vitezu.[10] Diplomatska predstavništva zemalja u kojima se organizuju izbori odgovorna su za organizaciju izbora za svoje državljane u Bosni i Hercegovini.
  •   Kosovostatus predmet spora: Ministarka za EU integracije Kosova Dhurata Hoxha izjavila je u martu 2019. kako očekuje da će Kosovo nakon evropskih izbora dobiti odluku o ukidanju viznog režima ističući kako je Priština ispunila sve preduslove za viznu liberalizaciju.[11] Nakon što su vize 19. decembra 2009. ukinute Crnoj Gori, Srbiji i BJR Makedoniji (danas Severnoj Makedoniji) i 15. decembra 2010. Albaniji i Bosni i Hercegovini, građani Kosova poslednji su na Zapadnom Balkanu koji još ne uživaju povlasticu bezviznog putovanja u zemlje članice Schengenskog sporazuma.

Ostale zemlje uredi

Izbori u ostatku Evropske unije uredi

 
Predizborni skup SPO-a u Austriji.
 
Izborni poster u Nizozemskoj.
  •   Austrija: Evropski izbori 2019. godine u Austriji obeleženi su takozvanom Ibiza aferom (njemački: Ibiza-Affäre) u koju je uključen Heinz-Christian Strache iz nacionalističke Slobodarske stranke Austrije.[12] Skandal je započeo 17. maja objavom video zapisa u kojemu Strache i Johann Gudenus u zamenu za pozitivno izveštavanje u medijima ženi koja se predstavlja kao zastupnik ruskog oligarha nude veze u austrijskoj vladi.[13] Skandal je doveo do raspada vladajuće koalicije, pada austrijske vlade i raspisivanja prevremenih parlamentarnih izbora.[14]
  •   Francuska: Izbori u Francuskoj prvi su nacionalni izbori od predsedničkih izbora u Francuskoj 2017. godine i kao takvi smatraju se testom podrške francuskom predsedniku Emmanuelu Macronu. Nacionalistički Nacionalni front nade ulaže u to da će zbog pada popularnosti predsednika i duboke krize francuske levice uspeti da završi izbore kao partija sa najviše glasova. U strahu da će završiti i ispod cenzusa od 5% levi je blok sačinjen od Socijalističke partije, Komunističke partije Francuske i partije Génération.s pozivao na jedinstvo, ali je njihovo nastojanje da sastave zajedničku listu propalo. Partija zelenih odbacila je bilo kakvu mogućnost da na izbore izlazi na koalicijskim listama. Više političkih partija pokušalo je u svoje redove da privuče istaknute pojedince iz takozvanog Pokreta žutih prsluka koji od novembra 2018. u Francuskoj organizuju masovne demonstracije. Buduće proširenja Evropske unije koje se smarta nepopularnim u Francuskoj bilo je jedna od tema u kampanji.
  •   Italija: I dok su dosadašnji evropski izbori bili izbori od drugorazrednog značaja u Italiji, izbori 2019. prema nekim analitičarima prvi su na kojima se partije sukobljavaju oko jasno evropskih, a ne samo usko-nacionalnih pitanja.[15] Kampanja pre izbora dovela je do implicitne podele unutar vladajuće koalicije u kojoj je italijanski premijer Matteo Salvini iz Severne lige značajno osnažio svoju potporu na račun Pokreta pet zvezda.[15]
  •   Njemačka:
  •   Nizozemska: Prve izlazne ankete nakon izbora u Nizozemskoj sugerisale su kako su desničarske i evroskeptične partije osvojile znatno manji broj glasova i poslaničkih mesta nego su to predviđale predizborne ankete.[16] Laburistička partija sa Spitzenkandidatom Fransom Timmermansom je prema istima sa druge strane ostvarila znatno bolje rezultate od očekivanih osvojivši ukupno 18% glasova i time postavši prva po broju glavova i poslaničkih mesta.[17]
  •   Španija: izbori u Španiji organizuju se istovremeno sa regionalnim izborima u 12 autonomnih zajednica i lokalnim izborima u celoj zemlji. Španija je zemlja kojoj će uz Francusku nakon izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz EU biti pridodan najveći broj poslanika, odnosno njih ukupno 5. Evropski izbori se organizuju nedugo nakon parlamentarnih izbora 28. aprila 2019. na kojima je Narodna stranka zabeležila pad od 69 poslanika, a Španska socijalistička radnička partija rast od 38 poslanika u španskom parlamentu.
  •   Ujedinjeno Kraljevstvo: prema početnom planu izbori nisu trebali da se održe u Ujedinjenom Kraljevstvu jer je još pre njih zemlja trebala da napusti Evropski uniju. Ipak, 11. aprila zemlja je sa Evropskim savetom dogovorila odgodu do 31. oktobra 2019. uz obavezu da organizuje izbore ukoliko ostane članica nakon 23. maja. Inicijalno je zemlja planirala da napusti unije pre toga datuma, ali je 7. maja doneta odluka da će se izbori ipak održati. Izbori su iznjedrili dve partije posvećene samo jednom pitanju i te su BREXIT partija koju predvodi euroskeptik i dugogodišnji poslanik u Evropskom parlamentu Nigel Farage i Change UK partija koja zagovara ostanak u uniji. Svega dva dana pre izbora, 21. maja, premijerka May je iznela poslednji predlog sporazumnog izlaska koji bi omogućio britanskim parlamentarcima izglasavanje amandmana kao i drugog referenduma. Veći broj članova njezine partije 22. maja pozvao ju je da odstupi, a odstupili su i pojedini ministri u njezinoj vladi. Dan posle izbora (pre objavljivanja rezultata 26. maja) britanska premijerka Theresa May najavila je svoju ostavku 7. juna.

Vidi još uredi

Izvori uredi

  1. ↑ Genc Mlloja (5.7.2018.). „Berlin Process 2014-2018: Gains and challenges”. B92. 
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 „Pahor raspisao izbore za Europski parlament: Najvažniji europski izbori od prvih izbora za EP”. T-portal. 13.2.2019.. 
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 „Posljednji je dan izborne promidžbe za Europski parlament, pogledajte što brojke govore”. T-portal. 24.5.2019.. 
  4. ↑ Nikoleta Rakočević (29.10.2018.). „Tajani: Crna Gora u EU do 2025, nadam se da će izbori stabilizovati Uniju”. Antena.net. 
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 Filip Lukić (5.4.2019.). „Francuzi jasni – Srbija ne može u EU ni 2025.”. European Western Balkans. 
  6. ↑ „French Minister: EU not ready for enlargement”. N1 English. 25.2.2019.. 
  7. ↑ 7,0 7,1 „Bucharest Declaration: Supporting Serbia towards its European path”. European Western Balkans. 2.4.2019.. 
  8. ↑ 8,0 8,1 8,2 8,3 Aleksandar Miladinović (26.5.2019.). „Izbori za Evropski parlament: Šta glasanje znači za Balkan”. BBC srpski. 
  9. ↑ Aleksandar Miladinović (24.5.2019.). „Intervju petkom - Dejan Jović: „Postavili smo ogledalo pred lice i savest ljudi"”. BBC srpski. 
  10. ↑ Jadranka Dizdar (26.5.2019.). „Hrvatska danas bira zastupnike za Evropski parlament”. Oslobođenje. 
  11. ↑ „Kosovo expects decision on visa liberalization after EP elections”. European Western Balkans. 11.3.2019.. 
  12. ↑ „Austria's 'Ibiza-gate' video: What we know”. France 24. 23.5.2019.. 
  13. ↑ „Austrian government plunged into crisis over 'Ibiza affair'”. France 24. 18.5.2019.. 
  14. ↑ Rick Noack; Souad Mekhennet (18.5.2019.). „Austrian chancellor calls for new elections after leader of far-right ally resigns in scandal”. Washington Post. 
  15. ↑ 15,0 15,1 L. Newell, James (2019). „Waiting for something to happen: Italian politics in the run-up to the European elections”. Contemporary Italian Politics 11 (2): 109-111. DOI:10.1080/23248823.2019.1611597. 
  16. ↑ Anthony Deutsch; Toby Sterling (24.5.2019.). „Pro-EU Dutch parties see surprise gains in first results of EU election”. Reuters. 
  17. ↑ „Dutch Labour party claims surprise victory in the Netherlandsn”. Euronews. 24.5.2019.. 

Vanjske veze uredi

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Izbori_za_Evropski_parlament_2019.&oldid=41241969