Иваново (Панчево)
За остале употребе, погледајте Иваново (разврставање).
Иваново (мађ. Sándoregyháza, нем. Alexanderkirchen или Iwanowo) је сеоско насеље које се налази на територији града Панчева, у Јужнобанатском округу Аутономне Покрајине Војводине, у Републици Србији. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Иванову живи 1053 становника.[1]
| Иваново | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Град | Панчево |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  1053
|
| Густина становништва | 20,33 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 44°44′11″N 20°42′03″E / 44.736314°N 20.700714°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 68 m |
| Површина | 51,8 km² |
  Иваново Иваново na karti Srbije | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 26233 |
| Позивни број | 013 |
| Регистарска ознака | PA |
Координате: 44° 44′ 11" СГШ, 20° 42′ 03" ИГД
ГеографијаUredi
Географски најближа већа места, градови, су Панчево (18 km) и Београд (35 km). Село се налази на 44° 44' 10.73" северне географске ширине и 20° 42' 02.57" источне географске дужине. Надморска висина села је 68 m.
ИсторијаUredi
Иваново је основано 1868. године. Оснивачку популацију села су чинили Бугари − Палћени који су досељени из места званог Дудешти Веки, данашње Румуније и Немци који су дошли из разних крајева Баната и тадашње Аустроугарске монархије. Основна сврха оснивања Иванова је мелиорација земљишта, изградња насипа на Дунаву и стварање новог обрадивог земљишта за монархију.
По попису из 1869. год. у селу је живело 824, а 1880. год. најмање у праченом периоду, свега 724 житеља. Смањење броја житеља последица је епидемије колере.
Касније у периоду од 1883. до 1886. године досељавају се и Мађари, Секељи, из Буковине у јужни Банат и насељавају се у Скореновац, Војловицу и Иваново када број становника нагло расте број становника је следећег пописа 1890. год. када је регистровано 2129 житеља. Овај велики скок броја становника је резултат колонизације Мађара из Буковине, који су досељавани 1883 и 1884. године. Надаље бележимо пораст броја становништва до 1910. год. Смањење броја житеља села 1921. год. последица је Првог светског рата. Између два светска рата број становника се кретао на више од 2000 житеља, али никад не премашује бројку од 3000 којој се приближио једино у периоду између два светска рата. После Другог светског рата број становника је у сталном опадању и тренутно је на бројци од 1100.
Иваново има веома повољан географски положај обзиром да се налази на Дунаву а до Другог светског рата имало је и луку у којој су бродови проводили целу зиму и данас има још остатака те луке у рукавцу Дунава познатијем као Зимовник.
Иваново поседује повољне услове за пољопривреду обзиром да је изграђена велика мрежа канала за наводњавање тако да скоро нема њиве која с њене једне стране нема неки од ДТД-ових канала. Од укупно 4816 ха површине атара на дан 30.04.1995. год. видимо да су 2210 ha под ораницама али и да имамо 1642 ha неплодних површина, 285 ha пашњака и 475 ha под шумама.
Историја именаUredi
Мађарско и Немачко име Шандоређхаза и Александеркиршен (што значи Шандорова црква) Иваново је добило по Боназ Шандору (мађ. Bonnáz Sándor), и носило је у периоду од 1888. до 1922. године када му је враћено оригинално оснивачко име.
ДемографијаUredi
Према попису из 2002. било је 1131 становника (према попису из 1991. било је 1439 становника).
У насељу Иваново живи 916 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,7 година (40,2 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 409 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,77.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Мађари | 452 | 39,96% | ||
| Бугари | 307 | 27,14% | ||
| Срби | 223 | 19,71% | ||
| Југословени | 24 | 2,12% | ||
| Словаци | 15 | 1,32% | ||
| Македонци | 13 | 1,14% | ||
| Хрвати | 9 | 0,79% | ||
| Румуни | 5 | 0,44% | ||
| Словенци | 4 | 0,35% | ||
| Немци | 4 | 0,35% | ||
| Црногорци | 3 | 0,26% | ||
| Муслимани | 2 | 0,17% | ||
| непознато | 9 | 0,79% | ||
| м | ж | |||
| ? | 2 | 0 | ||
| 80+ | 11 | 19 | ||
| 75-79 | 16 | 32 | ||
| 70-74 | 25 | 40 | ||
| 65-69 | 27 | 33 | ||
| 60-64 | 29 | 35 | ||
| 55-59 | 32 | 31 | ||
| 50-54 | 36 | 52 | ||
| 45-49 | 53 | 39 | ||
| 40-44 | 49 | 50 | ||
| 35-39 | 45 | 33 | ||
| 30-34 | 33 | 31 | ||
| 25-29 | 44 | 28 | ||
| 20-24 | 32 | 25 | ||
| 15-19 | 41 | 43 | ||
| 10-14 | 30 | 47 | ||
| 5-9 | 27 | 23 | ||
| 0-4 | 18 | 20 | ||
| просек | 40.2 | 43.1 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 475 | 150 | 288 | 20 | 17 | - |
| Женски | 491 | 68 | 289 | 118 | 16 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 240 | 69 | - | - | 84 | 5 | 28 | 16 | 2 | 10 |
| Женски | 99 | 42 | - | - | 14 | - | - | 9 | 5 | 2 |
| Оба | 339 | 111 | - | - | 98 | 5 | 28 | 25 | 7 | 12 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 4 | 4 | 6 | - | 3 | - | - | 9 | |
| Женски | 1 | 3 | 3 | 13 | 3 | 3 | - | - | 1 | |
| Оба | 1 | 7 | 7 | 19 | 3 | 6 | - | - | 10 |
Популација и бројније етничке групеUredi
| Година | Укупно | Мађари | Бугари | Срби | Југословени | Словаци | Неопредељени | Немци |
| 1869. | 824 | 0,00 % | Н/П% | 0,00 % | 0,00 % | 0,00 % | 0,00 % | Н/П% |
| 1880. | 724 | 0,00 % | Н/П% | 0,00 % | 0,00 % | 0,00 % | 0,00 % | Н/П% |
| 1890. | 2,129 | Н/П% | Н/П% | 0,00 % | 0,00 % | 0,00 % | 0,00 % | Н/П% |
| 1991. | 1,439 | 46,14 % | 27,44 % | 10,42 % | 11,60 % | 0,76 % | 0,13 % | 0,00 % |
| 2002. | 1,131 | 39,96 % | 27,14 % | 19,71 % | 2,12 % | 1,32 % | 4,68 % | 0,00 % |
РеференцеUredi
- ↑ Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011 – Старост и пол - Републички завод за статистику, Београд. 2012. ISBN 978-86-6161-028-8. pp.
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
ЛитератураUredi
- Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу, настанак села ко су били Досељеници чиме су се бавили мештани?: „Марина“ „Летописи"Банатских места, Период од 1712 до 1999 г.
- Напомене.
У уводном делу приказан је кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до уласка Баната у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине Извори:,Летописа Иваново-Панчево и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших Банатских насеља.
