Ivan Ivanić

Ivan Ivanić (Bačko Gradište, Bečej, Austrougarska, 24 April 1867. – Beograd, Kraljevina Jugoslavija, 31. Januar 1935)^[1] je bio diplomata Kraljevine Srbije i autor brojnih radova o etničkim grupama u Srbiji i na Balkanu. Pisao je i putopise u kojima je opisivao svoja putovanja po regionu Stare Srbije, naročito Kosovu, Metohiji i Albaniji.

Biografija uredi

Svoju diplomatsku karijeru je počeo kao sekretar u konzulatu Kraljevine Srbije u Prištini.^[2] Kasnije je postao zamenik konzula pa konzul u Prištini i Skoplju (Kosovski vilajet).^[3] Kasnije je imenovan na poziciju konzula u Bitolju (tada Bitoljski vilajet).

Učestvovao je i u javnim i u tajnim aktivnostima kojima je Kraljevina Srbija pomagala ustanke u Makedoniji usmerene protiv Osmanskog Carstva.^[4] Svoju suprugu, Delfu, upoznao je u Skoplju u kojem je bila učiteljica u periodu između 1900. i 1903. godine. Ona je bila jedan od osnivača Kola srpskih sestara, organizacije čije osnivanje su predložili Ivan Ivanić i Branislav Nušić.^[5] Nisu imali dece a njihova usvojena ćerka se zvala Ivanka.^[6]

Ivan Ivanić je 29. novembra 1912 postavljen na poziciju prvog guvernera Dračkog Okruga a njegova žena Delfa je vodila bolnicu u Draču.^[7]^[8]

Ivanić se bavio i izdavanjem brojnih časopisa na srpskom jeziku. U aprilu 1887 postao je urednik časopisa "Sremac".^[9] Ivanić je bio jedan od dvojice urednika prvog izdanja časopisa "Vardar".^[10] Takođe je izdavao i časopis "Golub" koji je 1905 godine objavljivan u Istanbulu i namenjen Srbima koji su živeli u Osmanskom Carstvu.^[11]

Ivanić je u svojim radovima o Kosovu, Makedoniji i Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi iznosio svoja lična zapažanja koja su bila ocenjivana na različite načine od kasnijih istraživača.^[12]

Izabrana dela uredi

(Serbian) Iz tame života : pripovetke i crte Beograd: Štamp. M. Jovanovića 1891 OCLC 27606387
O Bunjevcima : povesničko-narodopisna rasprava Subotica: Izdavalačka štamp. D. Petrovića 1894 OCLC 26970392
(Serbian) Bunjevic i Šokci u Bačkoj, Baranji i Lici : istorija, etnografija, kultura, društveno, brojno i privredno stanje, etničke osobine Beograd: Štamp. D. Dimitrijevića 1899 OCLC 7698894
Srbi u Ugarskoj i crkvena unija Beograd: Štamp. Narodne Radikalne Stranke 1889 OCLC 30566625
Из црквене историје срба у Турској у XVIII. и XIX. веку. 1902 OCLC 557842186
Na Kosovu sa šara po Kosovu na Zvečan : iz putnih beležaka Beograd: Izd. M. Arsenijevića 1903 OCLC 27182629
(Serbian) На Косову ... Из путних бележака И. Иванића. (On Kosovo... From the travel notes of Ivan Ivanić 1903 OCLC 560448685
Маћедонија и Маћедонци. Путописне белешке, etc. 1906 OCLC 560448674
French, English and German bibliography, concerning Serbia and the Serbs, London: Gale & Polden, ltd. 1907 OCLC 38782750
(Serbian) Geografija, kartografija, granice. (Geography, cartography, borders) Novi Sad: Knjižare Natoševića 1908 OCLC 249763707
(Serbian) Rumuni u Maćedoniji i epiru. Istorija, kultura, statistika = Les Roumains de la Macedoine et l'Epire. Histoire, culture, statistique, Novi Sad 1909 OCLC 42392932
Srpske manastirske, seoske i varoške škole u Turskoj; Kultura Srpska u staroj Srbiji i Makedoniji od Xv do XX veka. Beograd 1913—1914 OCLC 41989619

Izvori uredi

↑ „Biographies”. Matica Srpska. str. 1. »Иванић, Иван, дипломата, књижевник, новинар (Бачко Градиште код Бечеја, 24. IV 1867 – Београд, 31. I 1935)«
↑ Istoriski časopis, Volume 47. Srpska Akademija Nauka i Umetnosti. 2002. str. 172. »Иван Иванић, писар српског конзулата у Приштини, наводи да је 19. децембра 1898. године у Скопљу срео Ајдин-бега и Ферхат-бега, синове Алија Драге Коматовића, албанског првака из Мојстира, које представља као припаднике племена, албанизоване Србе који су сачували свој матерњи језик«
↑ Mikić, Đorđe (1988). Društvene i ekonomske prilike kosovskih srba u XIX i početkom XX veka. Srpska akademija nauka i umetnosti. »У вези с боравком Џинића у Цариграду интересантне подат- ке је оставио Иван Иванић, конзулски службеник у Приштини...Иван Иванић, српски конзул у Приштини«
↑ Društvo arhivskih radnika SR Srbije (1990) (Serbian). Arhivski pregled. Državna arhiva NR Srbije. str. 67. »Делфин муж Иван Иванић био је дипломатски чиновник у Министарству иностраних дела; као вицеконзул и конзул у Битољу и Скопљу учествовао је у свакој јавној и тајној помоћи коју је Србија пружала македонским устаницима...«
↑ Savić, Jelena (2009). „коло Српских Сестара – одговор елите на женско питање” (Serbian). str. 119. »Сматрајући да привремени одбор не би био од велике користи, Бранислав Нушић 20 и Иван Иванић, предложили су оснивање сталног женског удружења које би предано радило на остваривању идеје о националном јединству и заједничкој држави Срба.«
↑ Musa, Krešimir (7). „OBJAVLJUJEMO TEKST RAZGOVORA S GOSPOĐOM DELFOM IVANIĆ, r. MUSIĆ KOGA JE VODIO GOSPODIN KREŠIMIR MUSA 1968. GODINE”. Fondacija Ruđer Bošković, Donja Hercegovina. Arhivirano iz originala na datum 2011-08-08. »Nisu imali djece, a imali su pokćerku Ivanku«
↑ Antić, Čedomir (2010-01-02). „Kratko slavlje u Draču” [Short celebration in Durres] (Serbian). Večernje novosti. »U Drač je ubrzo doputovao prvi načelnik okruga – Ivan Ivanić. Njegova supruga Delfa, jedna od utemeljiteljki Kola srpskih sestara, vodila je bolnicu u Draču.«
↑ Stojančević, Vladimir (1991). Prvi balkanski rat: okrugli sto povodom 75. godišnjice 1912–1987, 28. i 29. oktobar 1987, Volume 19. Srpska akademija nauka i umetnosti. str. 134. »Када јој је муж Иван Иванић, као окружни начелник, премештен у Драч, тамо прелази и она. Тако сазнајемо да је у Драчу било 12 болница и да су се сви болесници хранили „из опште кујне"«
↑ Krestić, Vasilije; Radoslav Petković, Tibor Živković (2003). History of the Serbian press in Hungary, 1791–1914. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. 362. »До изненадног политичког заокрета у програму Сремца дошло је крајем маја и почетком јуна 1887, када је уместо Живка Вулетића уредник постао Иван Иванић.«
↑ Društvo arhivskih radnika SR Srbije (1990) (Serbian). Arhivski pregled. Državna arhiva NR Srbije. str. 69. »prvi broj Vardara uredili su Ivan Ivanić i Milojko Veselinović.«
↑ Nova iskra, Volume 6. 1904. str. 379. »Изашао је из штампе "Голуб" Календар Отоманских Срба за 1905 годиу. Уредник је Иван Иванић, а издањс је Српске Књижаре у Цариграду...«
↑ Samardžić, Radovan (1983). Istorija srpskog naroda: pt. 1. Od Berlinskog kongresa do ujedinjenja 1878–1918. Srpska knjiiževna zadruga. str. 496. »као конзуларни чиновник, везао је своју делатност за неослобоћене крајеве Иван Иванић и у своје дело о Косову и Македонији, као и о историји српске цркве у Турској, унео много граће и личних запажања која су изазвала различите оцене«

[1] „Biographies”. Matica Srpska. str. 1. »Иванић, Иван, дипломата, књижевник, новинар (Бачко Градиште код Бечеја, 24. IV 1867 – Београд, 31. I 1935)«

[2] Istoriski časopis, Volume 47. Srpska Akademija Nauka i Umetnosti. 2002. str. 172. »Иван Иванић, писар српског конзулата у Приштини, наводи да је 19. децембра 1898. године у Скопљу срео Ајдин-бега и Ферхат-бега, синове Алија Драге Коматовића, албанског првака из Мојстира, које представља као припаднике племена, албанизоване Србе који су сачували свој матерњи језик«

[3] Mikić, Đorđe (1988). Društvene i ekonomske prilike kosovskih srba u XIX i početkom XX veka. Srpska akademija nauka i umetnosti. »У вези с боравком Џинића у Цариграду интересантне подат- ке је оставио Иван Иванић, конзулски службеник у Приштини...Иван Иванић, српски конзул у Приштини«

[4] Društvo arhivskih radnika SR Srbije (1990) (Serbian). Arhivski pregled. Državna arhiva NR Srbije. str. 67. »Делфин муж Иван Иванић био је дипломатски чиновник у Министарству иностраних дела; као вицеконзул и конзул у Битољу и Скопљу учествовао је у свакој јавној и тајној помоћи коју је Србија пружала македонским устаницима...«

[5] Savić, Jelena (2009). „коло Српских Сестара – одговор елите на женско питање” (Serbian). str. 119. »Сматрајући да привремени одбор не би био од велике користи, Бранислав Нушић 20 и Иван Иванић, предложили су оснивање сталног женског удружења које би предано радило на остваривању идеје о националном јединству и заједничкој држави Срба.«

[6] Musa, Krešimir (7). „OBJAVLJUJEMO TEKST RAZGOVORA S GOSPOĐOM DELFOM IVANIĆ, r. MUSIĆ KOGA JE VODIO GOSPODIN KREŠIMIR MUSA 1968. GODINE”. Fondacija Ruđer Bošković, Donja Hercegovina. Arhivirano iz originala na datum 2011-08-08. »Nisu imali djece, a imali su pokćerku Ivanku«

[7] Antić, Čedomir (2010-01-02). „Kratko slavlje u Draču” [Short celebration in Durres] (Serbian). Večernje novosti. »U Drač je ubrzo doputovao prvi načelnik okruga – Ivan Ivanić. Njegova supruga Delfa, jedna od utemeljiteljki Kola srpskih sestara, vodila je bolnicu u Draču.«

[8] Stojančević, Vladimir (1991). Prvi balkanski rat: okrugli sto povodom 75. godišnjice 1912–1987, 28. i 29. oktobar 1987, Volume 19. Srpska akademija nauka i umetnosti. str. 134. »Када јој је муж Иван Иванић, као окружни начелник, премештен у Драч, тамо прелази и она. Тако сазнајемо да је у Драчу било 12 болница и да су се сви болесници хранили „из опште кујне"«

[9] Krestić, Vasilije; Radoslav Petković, Tibor Živković (2003). History of the Serbian press in Hungary, 1791–1914. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. 362. »До изненадног политичког заокрета у програму Сремца дошло је крајем маја и почетком јуна 1887, када је уместо Живка Вулетића уредник постао Иван Иванић.«

[10] Društvo arhivskih radnika SR Srbije (1990) (Serbian). Arhivski pregled. Državna arhiva NR Srbije. str. 69. »prvi broj Vardara uredili su Ivan Ivanić i Milojko Veselinović.«

[11] Nova iskra, Volume 6. 1904. str. 379. »Изашао је из штампе "Голуб" Календар Отоманских Срба за 1905 годиу. Уредник је Иван Иванић, а издањс је Српске Књижаре у Цариграду...«

[12] Samardžić, Radovan (1983). Istorija srpskog naroda: pt. 1. Od Berlinskog kongresa do ujedinjenja 1878–1918. Srpska knjiiževna zadruga. str. 496. »као конзуларни чиновник, везао је своју делатност за неослобоћене крајеве Иван Иванић и у своје дело о Косову и Македонији, као и о историји српске цркве у Турској, унео много граће и личних запажања која су изазвала различите оцене«

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]