Isusove izreke ili Isusova kazivanja su mudre izreke koje je za života izgovorio duhovni učitelj Isus iz Nazareta, a koje su sakupljali i beležili njegovi učenici.

Исус на мозаику из Равене (6. век).

Isus je svoje učenje obično izlagao putem sažetih izreka i kratkih alegorijskih priča. Isusove parabole (priče) i aforizmi (izreke) su decenijama kružile od usta do usta pre nego što su zapisane i uključene u evanđelja, te predstavljaju najraniju hrišćansku tradiciju o Isusu.[1]

U hrišćanskoj tradiciji, izreke Isusa Krista se u nazivaju logia (grč. λόγια - izreke, kazivanja, prorošta) i jedan su od temelja hrišćanskog učenja.

Sakupljanje i beleženje Isusovih izreka

uredi

Rani hrišćani su nakon Isusove smrti počeli da skupljaju i zapisuju Isusova kazivanja.[2] Tajna knjiga Jakovljeva, jedno od mnogih predanja koja su kružila posle Hristove smrti, daje stilizovan opis tog procesa:

Jednom prilikom dvanaest učenika sedelo je zajedno, prisećajući se šta je Spasitelj rekao svakom od njih, bilo tajno ili otvoreno, stavljajući ta sećanja u knjige.[3]

No, u stvarnosti su mnogi, ne samo "dvanaestorica" ustoličena u hrišćanskoj tradiciji, skupljali Isusova kazivanja i pravili zbirke. Većina stručnjaka se slaže da je bar jedna zbirka Isusovih kazivanja, prevedena sa izvornog aramejskog na grčki, cirkulisala u već u 1. veku. Da je svaki od pisaca evanđelja nezavisno prevodio Isusova kazivanja, bilo bi varijacija u njihovim prevodima Isusovih reči. Ali veoma različita evanđelja, kao na primer Matejevo i Lukino, a i nekanonsko Evanđelje po Tomi, citiraju Isusova kazivanja u istovetnom prevodu. Ta činjenica pokazuje da su oni koristili zajednički izvor, koji stručnjaci nazivaju Q dokument (skraćeno od Quelle - nemačka reč za „izvor").[3]

Kako su se priče, kazivanja i anegdote množile, razna tumačenja Isusovog zivota i učenja cirkulisala su među različitim hrišćanskim zajednicama širom poznatog sveta. Takvi zapisi Isusovih reči i dela su postali poznati pod nazivom evanđelja. Hrišćani su u prenošenju kako usmenog tako i pismenog predanja modifikovali Isusova kazivanja ne bi li ih učinili korisnijim za hrišćanske zajednice.[4] Izgleda da su neka od tih kazivanja delo kasnijih hrišćanskih proroka, čija su svedočenja prihvaćena kao glas vaskrslog Hrista i tako izmešana sa sećanjima na ono što je Isus rekao za života.[4] Prava sadržina Isusovog učenja često je bila predmet oštre polemike i međusobnih optužbi za jeres.[3]

Poznate Isusove izreke

uredi
 
Najstariji sačuvani evanđeoski fragment: Evanđelje po Jovanu iz 2. veka.

Neke od Isusovih izreka poznatih iz kanonskih izvora su:

Neke od Isusovih izreka poznatih iz apokrifnih izvora su:

  • Kada smo bili u mraku, zazivali smo mnoge "očeve", budući da nismo znali pravoga Oca.[5]
  • Tako isto i ja postadoh malen, kako bih te kroz poniznost svoju mogao uzdići u visine, odakle si pao, bačen u ovu jamu.[5]
  • Breme koje nosiš nije tvoje.[5]

Tumačenja

uredi

Već u najranijem hrišćanstvu su se pojavila različita tumačenja učenja Hristovog.

Elejn Pejgels primećuje da su oni koje privlači usamljenost naglašavali kazivanje iz Evanđelja po Luki prema kojem niko »ko ne mrzi svog oca, majku i ženu i decu i braću i sestre, da, i čak sopstveni život, ne može biti moj učenik«.[6] Isus je zahtevao je od onih koji ga slede da ostave sve — porodicu, kuću, decu, posao, bogatstvo — da bi mu se pridružili.[7] A sam on, kao prototip, bio je beskućnik koji je odbacio sopstvenu porodicu, izbegao brak i porodičan život, tajanstveni lutalica koji je zahtevao istinu, po svaku cenu, čak i po cenu sopstvenog života.[7]

Pa ipak, evanđelja sadrže i priče koje se mogu sasvim drukčije tumačiti. Isus je blagoslovio brak i objavio ga nepovredivim[8]; prihvatao je decu koja su ga okružavala[9]; saosećajno je reagovao na najčešće oblike ljudske patnje[10], kao što su groznica, slepilo, paraliza, duševna bolest, i plakao je kad je shvatio da ga je njegov narod odbacio.[11]

Izvori

uredi
  1. Funk, Robert W. and the Jesus Seminar. The acts of Jesus: the search for the authentic deeds of Jesus. HarperSanFrancisco. 1998. "What do we really know about Jesus" p. 527-534.
  2. O ovom procesu detaljno govori H. Koester. Ancient Christian Gospels: Their History and Development. London: SCM Press; and Philadelphia: Trinity Press.
  3. 3,0 3,1 3,2 Elejn Pejgels - Poreklo Satane (scribd)
  4. 4,0 4,1 Isus, Enciklopedija živih religija (str. 316-318), Nolit, Beograd, 2004.
  5. 5,0 5,1 5,2 Tumačenje znanja
  6. Jevanđelje po Luki 14 : 26.
  7. 7,0 7,1 Elejn Pejgels - Gnostička evanđelja (scribd)
  8. Jevanđelje po Mateju 19:4—6.
  9. Jevanđelje po Mateju 19 :13—15.
  10. Jevanđelje po Marku 1:41, 3:3—5
  11. Jevanđelje po Luki 19 :41—44.

Povezano

uredi

Vanjske veze

uredi