Intermitentna klaudikacija
Intermitentna klaudikacija (lat. claudicatio intermittens), je pojava bola, hramanja i utrnulosti u jednom ili oba donja uda, za vreme hodanja pacijenta, uz otsustvo ovih tegoba u toku mirovanja. Najčešći uzrok bolesti su okluzivne i drugi cirkulatorne bolesti arterija i vena donjih ekstremiteta.
| Intermitentna klaudikacija | |
|---|---|
lat. | claudicatio intermittens |
| Specijalnost | Kardiologija, Vaskularna hirurgija |
| Klasifikacija i eksterni resursi | |
| ICD-10 | I73.9 |
| ICD-9 | 443.9, 440.21 |
| MeSH | D007383 |
Epidemiologija uredi
Arterioskleroza pogađa do 10% populacije starije od 65 godina a od tog procenta intermitentna klaudikacija javlja se u oko 5% slučajeva. Intermitentna klaudikacija se najčešće manifestuje u muškaraca starijih od 50 godina. Umerena konzumacija alkohola smanjuje rizik od intermitentne klaudikacije, i iznosi 13 do 24 gr. dnevno (1 do 2 pića ) kod muškaraca i 7 do 12 gr. dnevno ( 0,5 - 1 piće), kod žena. [1]
Uzroci uredi
Najačešći uzrok intermitentne klaudikacije su;
1. Periferna arterijka bolest (vaskularna intermitentna klaudikacija);
- nastaje kao posledica oboljenja arterija donjih ekstremiteta
- najčešće se radi o obliterirajućoj aterosklerozi, trombangiitisu ili ponovljenim ateroembolijama.
2. Suženje (stenoza) spinalnog kanala (neurogena intermitentna klaudikacija);
- nastaju zbog periferne neuropatije kod šećerne bolesti, ponovljenih trauma, tabes dorzalisa,siringomijelije, povrede spinalnih živaca.
3.Bolest perifernih vena (venski zastoj izazvan oštećenjem zalistaka u venama)
Znaci bolesti uredi
Bol i šepenje su glavni klinički znaci bolesti. U početku tegobe se javljaju povremeno prilikom hoda, a razdaljina koju bolesnik može da pređe bez tegoba, distanca klaudikacije - („hodna pruga“). Težina bolesti određuje se dužinom „hodne pruge“, koja označava dužinu pređenog puta do pojave klaudikacije u ekstremitetima.
Veoma je važno prepoznati klaudikaciju, pošto se ređe javlja u klasičnom obliku. Nekada je to samo smanjena brzina kretanja, zamor ili težina u nogama. Klaudikacija remeti samostalan život pacijenta i smanjuje njegov kvalitet života. Dovoljno je navesti da bolesnik sa klaudikacijom ne uspeva da na zeleno svetlo pređe pešački prelaz. Kod poodmakle bolesti bol je stalan i veoma jak i zahteva analgetike, a javlja se u mirovanju. Nekada se pre pojave bola javljaju osećaj hladnoće, utrnulosti ekstremiteta, mravinjanje, zamor i druge smetnje. U težim slučajevima nastaju čirevi(ulceracije) i gangrena. [2]
| Obeležje posmatranja | Znaci bolesti |
| Okolna koža |
|
| Subjektivni osećaj |
|
| Prokrvljenost |
|
Lečenje uredi
1. Prevencija: U pacijenata koji puše, prestanak pušenja je najefikasniji oblik lečenja. Fizičke vežbe i redovne šetnje mogu poboljšati simptome i nadopuniti kontrolu lipidnog statusa, nivo šećera kod dijabetesa i krvni pritisak kod hipertenzija.
2. Hirurško lečenje: primjenjuju se samo u teškim slučajevima narušene cirkulacije krvi u ekstremitetetima i teškom i nesnošljivom klaudikacijom, i značajnom funkcionalnom onesposobljenošću koja ograničava svakodnevne životne potrebe i aktivnosti, a primijenjena fizikalna i farmakološka terapija nema rezultata.
Od hirurških metoda primjenjuju se;
- Endarterektomia arterija nogu,
- Arterijski bajpas (premošćivanje krvnih sudova),
Preoperativna procena kardiovaskularnog rizika neophodna je pre planiranja velikih vaskularnih hirurških zahvata. S obzirom da je prisutnost vrlo agresivne aterosklerotske bolesti udružena s manje uspešnim dugoročnim vaskularnim rezultatima u bolesnika mlađih od 50 godina, uspeh hirurškog lečenja u ovoj grupi simptomatske intermitentne klaudikacije nije jasno dokazan. Hirurško lečenje nije indikovano u prevenciji progresije aterosklerotske bolesti i intermitentne klaudikacije. [3]
3. Lekovi: U lečenju klaudikacije koristi se velika broj lekova:
- ACE - inhibitori,
- beta-blokatori,
- klopidogrel,
- pentoksifylline i
- cilostazol (selektivni inhibitor PDE3)
4. Hiperbarična oksigeno terapija: Primenom HBOT postiže se;
- povećan dovod kiseonika do hipoksijom ugroženih tkiva i ćelija,
- smanjuje nagomilavanje mlečne kiseline i drugih matabolita u mišićima,
- razvoj kolateralne cirkulacije,
- povećanje funkcionalne sposobnosti ekstremiteta.
U kombinaciji koja uključuju vazodilatatore, infuzije prostaglandina, simpatičku denervaciju, hirurške revaskularizacione procedure i rehabilitaciju HBOT daje izvrsne rezultate. U toku HBO tretmana , oslobađanje od intermitentne klaudikacaije postiže se obično već posle 6 seansi a dužina „hodne pruge“ - hodanja bez tegoba povećava se u preko 90 % slučajeva. [4]
Vidi još uredi
Izvori uredi
- ↑ Djoussé L.,et all: Uticaj konzumacije alkohola na intermitentnu klaudikaciju-studija Preuzeto:02.06.2009.(en)
- ↑ Obliterantna arterioskleroza Arhivirano 2009-06-14 na Wayback Machine-u Preuzeto:02.06.2009. (sh)
- ↑ Dijagnostika i lečenje obliterirajuće aterosklerotske bolesti donjih ekstremiteta Arhivirano 2007-06-29 na Wayback Machine-u Preuzeto:03.06.2009. (sh)
- ↑ Živković.M, izdavač. Hiperbarična i podvodna medicina.Beograd: HBO medical center ; Nauka, 1998. 251 str. ID=55440652