Inspekcija (medicina)
Inspekcija, posmatranje, (lat. inspectio), je postupak u medicini kojim se kod bolesnika traže i utvrđuju objektivni (fizikalni) znaci bolesti. Inspekcija se zasniva na fizikalnom pregledu – uporednom posmatranju pojedinih delova tela i tela u celini. Inspekcija (posmatranje) se može vršiti neposrednim vizuelnim pregledom ili posredno uz primenu raznih aparata i pribora (lupa, mikroskop itd).
Metode inspekcije uredi
Inspekcija u užem smislu; obuhvata prikupljanje podataka neposrednim vizuelnim posmatranjem bolesnika bez upotrebe pribora i aparata.
Inspekcija u širem smislu; obuhvata prikupljanje podataka, posrednim posmatranjem uz pomoć medicinskih aparata i pribora;
- oftalmoskopija (posmatranje organa vida korišćenjem oftalmoskopa)
- laringoskopija (posmatraanje unutrašnjosti grkljana laringoskopom)
- nazoskopija (posmatranje unutrašnjosti nosa)
- otoskopija (posmatranje unutrašnjosti ušnog kanala i bubne opne oftalmoskopom)
- bronhoskopija (posmatranje sluzokože bronhija uz pomoć bronhoskopa)
- laringoskopija (posmaatranje trbušnih organa laparoskopom)
- cistoskopija (posmatranje unutrašnjosti mokraćne bešike korišćenjem cistoskopa)
- rektoskopija (posmatranje rektoskopom unutrašnjosti završnog creva)
- gastroskopija (posmatranje unutrašnjosti jednaka, želuca i dvanaestopalačnog creva gastroskopom)
- mikroskopija (uz upotrebu mikroskopa ili lupa sa velikim uvećanjem slike)
- radiološka posmatranja (uz upotrebu radioloških aparata-tomografa)
- ehotomografija (posmatranje primenom ultrazvučnih aparata)
Vrste inspekcije uredi
Opšta inspekcija uredi
Ona je početni oblik inspekcije (posmaatranja) i predstavlja vizuelni pregled tela bolesnika u celini. Ovom inspekcija prikupljaju se podaci o opštem stanju i ponašanju bolesnika, njegovoj pokretljivosti, položaju bolesnika, promenama na koži, psihičkom stanju itd. Dobro obučen lekar već nakon ove inspekcije može da postavi dijagnozu, aku su znaci bolesti vizuelno uočljivi.
Lokalna inspekcija uredi
Lokalnno posmatranjem (inspekcija) određenog dela tela ima za cilj da odkrije znake bolesti na pojedinim delovima tela. (npr. zglobovima, koži, glavi i njenim organima, organima trbušne i grudne duplje itd.
Inspekcija (posmatranje) je jedna od najstarijih metoda za utvrđivanje bolesti u medicinskoj praksi, koja od lekara zahteva dobro znanje, i najteža je za učenje u propedevtici. Inspekcija omogućava, da se u velikom broju slučajeva postavi početna dijagnoza, što može biti od presudnog značaja u hitnim stanjima kod vitalno ugroženih bolesnika, posebno u službama hitne pomoći, (gde vreme za pružanje pomoći igra presudnu ulogu). Inspekcija ipak nije dovoljna za utvrđivanje dijagnoze, i zato je uvek treba nadopuniti i ostalim metodama za utvrđivanja bolesti, pre svega dobro uzetom anamnezom ali i palpacijom, auskultacijom, perkusijom, i ostalim dopunskim ispitivanjima.
Uslovi uredi
Pre pristupanja posmatranju (inspekciji) i u toku posmatranja ispitivane osobe (bolesnika) potrebno je da budu ispunjeni određeni uslovi;
- Ispitivač mora da zna sve procedure pravilne inspekcije, i da poseduje potrebno iskustvo, što od ispitivača zahteva stalno uvežbavanje i sticanje novih znanja
- Ispitivana osoba treba da bude pripremljena za inspekciju. Priprema bolesnika obuhtavta; upoznavanje ispitivane osobe sa svim postupcima u toku inspekcije, postavljanje ispitivane osobe u određeni položaj (sedeći ili ležeći), koji mora da bude udoban za tu osobu, ali i za ispitivača i da ispitivana osoba bude bez dela odeće ili potpuno naga zavisno od obima i vreste inspekcije)
- Prostorija u kojoj se obavlja inspekcija, mora da bude dobro osvetljena (najbolje dnevnim svetlom a prema potrebi koristi se i dopunsko osvetljenje), pravilno zagrejana na (22-25°C)
- Sav dodatni pribor koji se koristi u toku inspekcije mora da bude isprvan i na odgovarajući način pripremljen, prema potrebi i sterilan (npr. laringoskop, rektoskop, cistoskop, gastroskop itd).
- U toku inspekcije ispitivač prema ispitivanoj osobi mora postupati pažljivo, kako bi sa njom uspostavio dobar kontakt i kako tu osobu ne bi uplašio i zbunio.
- Svojim ponašanjem ispitivač ne sme narušiti autoritet ispitivane osobe i ustanove u kojoj radi.
- Medicinsko osoblje treba da pomogne bolesniku u pripremi za inspekciju, posebno kada se radi o teškim bolesnicima, žani ili detetu. Prema potrebi u pripremi ispitivane osobe mogu se angažovati pratioci ili rodbina ispitivane osobe.
Vidi još uredi
Literatura uredi
- Antić R. Interna propedevtika, Institut za stručno usavršavanje i specijalizaciju zdravstvenih radnika, Beograd, 1976.
- Ristić S. M. Klinička propedevtika, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1990.
- Pešić M. H. Lj. Interna propedevtika, Prosveta, Niš 1991.
- Popovac. D, Bolesti pluća i propedevtika, Privredni pregled, Beograd 1987.