Inhibitori nukleinskih kiselina

Inhibitori nukleinskih kiselina su vrste antibakterijskih sredstava koja funkcionišu putem inhibicije proizvodnje nukleinskih kiselina.

Ilustracija DNK, RNK, i proteinske sinteze. Prve dve strukture su nukleinske kiseline.

Postoje dve glavne klase: DNK inhibitori i RNK inhibitori.^[1]

Antifungalni flucitozini funkcionišu na sličan način.

DNA inhibitori uredi

DNK inhibitori (kao što su kinoloni) dejstvuju na DNK girazu kao topoizomerazni inhibitori.^[2]^[3]

Postoji još jedna grupa DNK inhibitora, uključujući nitrofurantoin i metronidazol, koji imaju dejstvo na anaerobične bakterije.^[4] These act by generating metabolites that are incorporated into DNA strands, which then are more prone to breakage.^[5] Ovi lekovi su selektivno toksični za anaerobične organizme, ali mogu imati efekat i na ljudske ćelije.

RNK inhibitori uredi

RNK inhibitori (kao što je rifampin), ispoljavaju uticaj na RNK-zavisnu RNK polimerazu.^[2]

Antifolati (DNK, RNK, i protein) uredi

Antifolati dejstvuju prvenstveno kao obostrani RNK i DNK inhibitori, i oni se često grupišu sa inhibitorima nukleinskih kiselina u udžbenicima. Međutim, oni isto tako dejstvuju indirektno kao inhibitori proteinske sinteze (zato što tetrahidrofolat isto tako učestvuje u sintezi amino kiselina serina i metionina), tako da se oni nekad razmatraju kao posebna kategorija, antimetabolita.^[6] Međutim, termin "antimetabolit", kad se doslovno koristi, se može odnositi na mnoge klase lekova.

Reference uredi

↑ „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2010-10-18. Pristupljeno 2014-03-19.
↑ ^2,0 ^2,1 Antibiotics
↑ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). „Chapter 51. Antineoplastic agents; camptothecin analogs”. Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11 izd.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0-07-142280-3.
↑ Ralph, ED (1978). „The bactericidal activity of nitrofurantoin and metronidazole against anaerobic bacteria”. The Journal of antimicrobial chemotherapy 4 (2): 177–84. DOI:10.1093/jac/4.2.177. PMID 25874.
↑ P. Denyer, Stephen; Hodges, Norman A.; P. Gorman, Sean (2004). Hugo and Russell's pharmaceutical microbiology. Oxford: Blackwell Science. str. 215. ISBN 0-632-06467-6.
↑ BSCI 424 Pathogenic Microbiology - Mechanisms of Antibiotic Action and Resistance

Spoljašnje veze uredi

[1] „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2010-10-18. Pristupljeno 2014-03-19.

[SC-2] 2,0 ^2,1 Antibiotics

[Goodman_Gilman-3] Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). „Chapter 51. Antineoplastic agents; camptothecin analogs”. Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11 izd.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0-07-142280-3.

[4] Ralph, ED (1978). „The bactericidal activity of nitrofurantoin and metronidazole against anaerobic bacteria”. The Journal of antimicrobial chemotherapy 4 (2): 177–84. DOI:10.1093/jac/4.2.177. PMID 25874.

[5] P. Denyer, Stephen; Hodges, Norman A.; P. Gorman, Sean (2004). Hugo and Russell's pharmaceutical microbiology. Oxford: Blackwell Science. str. 215. ISBN 0-632-06467-6.

[6] BSCI 424 Pathogenic Microbiology - Mechanisms of Antibiotic Action and Resistance

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]