Infrastruktura železnice Srbije

Infrastruktura železnice Srbije je akcionarsko društvo za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom u Srbiji. Prvi generalni direktor privrednog Društva za upravljanje železničkom infrastrukturom "Infrastruktura železnice Srbije" koga je predložila Vlada Republike Srbije je mr Goran Maksić, diplomirani inženjer.[1] [2]

InfrastrukturaUredi

 
EMV ŽS 412 na dvokolosečnom mostu preko reke Save u Beogradu.

Železnička pruga se na osnovu Zakona o železnici iz 2013. kategoriše:

  • magistralna pruga, od značaja za međunarodni i nacionalni saobraćaj
  • regionalne pruge, od značaja za regionalni i lokalni saobraćaj i
  • lokalna pruga, od značaja za lokalni saobraćaj
  • manipulativne pruge - od značaja za privredne subjekte.[3]

Vlade Republike Srbije iste godine donosi i Uredbu o kategorizaciji železničkih pruga.[4]

Ukupna dužina glavnih prolaznih koloseka u stanicama i otvorenim prugama u Srbiji je 4.093 kilometara, od čega je 3.526 km jednokolosečnih otvorenih pruga i 283 km dvokolosečnih otvorenih pruga. Od toga elektrificirano je 1.279 kilometara koloseka otvorene pruge sa glavnim prolaznim kolosecima, 1000 km jednokolosečnih pruga i 279 km dvokolosečnih pruga. Železnička mreža u Srbiji se zasniva na širini koloseka od 1.435 mm, a svi ostali sistemi kolosečnih širina su napušteni počevši od 1964. godine. Oko 45% pruga u Srbiji ima dozvoljeno osovinsko opterećenje od 22,5 t dok je na 30% pruga to opterećenje ispod 16 t. Oko 25% magistralnih pruga železničke mreže u Srbiji nalazi se na Koridoru X i njegovim kracima-Xb i Xc.

U planu razvoja železničke infrastrukture težište predstavlja Koridor X. Posle 2000. godine urađeni su projekti rekonstrukcije i modernizacije pruga na ovom koridoru.

Koridor XUredi

 
Stanica na Koridoru X, u Smederevskoj Palanci, na magistralnoj pruzi Beograd - Niš.
 
Stanica Vrbas na „Koridoru X“.

Najvažnija železnička mreža kroz Srbiju je međunarodni „Koridor H (E70 i E85)“ koji je dug 767 km i samo 32% dužine koridora je dvokolosečno, elektrotehnička oprema je tehnološki zastarela, a pruga Niš - Dimitrovgrad nije elektrificirana. Trenutna komercijalna brzina je oko 50 km/sat. Potrebna su velika ulaganja da bi mreža pruga bila dovedena na standarde koje zahteva savremena železnička infrastruktura.

Magistralne pruge Koridora H (E70 i E85) kroz Srbiju:

Glavni železnički čvorovi na „Koridoru X“ kroz Srbiju:

Direkcija za velike brzine UIC formirala je Geografsku Grupu Jugoistok Evrope (13 država) sa zadatkom da na tom prostoru afirmiše pruge velike brzine. Grupa Jugoistok donela je zaključak da modernizaciju železničke infrastrukture treba usmeriti na pet prioritetnih pravaca od kojih se tri nalaze u Mreži pruga za velike brzine Evrope (2001)[5] Železnička mreža „visokih performansi“ obuhvata železničke pruge u regionu jugoistočne Evrope, koje će biti osposobljen da omoguće stvaranje železničkih veza visokog kvaliteta a postignut je Sporazum o uspostavljanju železničke mreže visoke performanse u jugoistočnoj evropi (SEECP). Ovaj Sporazum je ratifikovala Skupština Srbije 2006. godine. Cilj ovog sporazuma je da se do 2020. godine postigne uz odgovarajuća ulaganja komercijalna brzina najmanje 130 km/sat, a minimalna projektovana od 160-200+/-20 km/sat.[5]

Koridor XIUredi

 
Dizel-motorni voz ŽS serije 711 u stanici Vršac na magistralnoj pruzi Vršac - Beograd.
 
Stanica na Koridoru XI, u Požegi, na magistralnoj pruzi Beograd - Južni Jadran.

Druga po važnosti železnička mreža u Srbiji je međunarodni „Koridor XI“ koji uključuje dva železnička pravca. Magistralna pruga Beograd – Granica Crne Gore, oznake E – 79, je jednokolosečna elektrificirana pruga ukupne dužine 287.4 kilometara. Najduži tunel na ovom pravcu u Srbiji je „Zlatibor“ 6169 metara. Magistralna pruga Beograd – Vršac – Granica Rumunije, oznake E – 66, ukupne dužine 104 kiliometara. Deonica Beograd Centar – Pančevo Glavna je jednokolosečna elektrificirana pruga dužine 15 kilometara, a deonica Pančevo Glavna – Vršac je jednokolosečna neelektrifikovana pruga dužine 80 kilometara. Ova pruga je dobrog stanja jer je remontovana 1986. godine. Obe magistralna pruge, pored Koridora X, su predviđena za modernizaciju. Magistralne pruge „Koridora XI“ kroz Srbiju:

Regionalna mrežaUredi

 
Pružni prelaz kod Šapca.

Regionalne pruge kroz Srbiju su uglavnom umrežene sa međunarodnim Koridorom X i XI. Glavni regionalni železnički čvorovi kroz Srbiju:

 
Dizel-motorni voz ŽS serije 710 između Jasenovika i Vrela na regionalnoj pruzi Zaječar - Knjaževac - Svrljig - Niš.

Somborski železnički čvor se sastoji od tri glavna regionalna pravca:

 
DMV ŽS serije 711 u stanici Bogojevo na regionalnoj pruzi Sombor - Novi Sad.

Zaječarski železnički čvor se sastoji od tri glavna regionalna pravca:

Zrenjaninski železnički čvor se sastoji od tri glavna regionalna pravca:

  • Zrenjanin - Vršac (Koridor XI)
  • Zrenjanin - Pančevo (Koridor XI)
  • Zrenjanin - Čoka - Subotica (Koridor X)

Kraljevački železnički čvor se sastoji od četiri glavna regionalna pravca:

Ostvareni, tekući i planirani projektiUredi

projekat izvor finansiranja vrednost zajma
1 Remont i izgradnja drugog koloseka Stara Pazova - Novi Sad Zajam Vlade Ruske federacije 840 miliona SAD dolara
2 Izgradnja drugog koloseka Pančevački most - Pančevo Glavna Zajam Vlade Ruske federacije 78 miliona SAD dolara
3 Izvođenje radova na 6 deonica Koridora X u dužini 118 km Zajam Vlade Ruske federacije 840 miliona SAD dolara
4 Remont i elektrifikacija pruge Niš - Dimitrovgrad Češka eksterna banka 120 miliona evra
5 Remont i izgradnja drugog koloseka Novi Sad - Subotica Kineski investicioni fond za istočnu Evropu 10 milijardi SAD dolara
6 Radovi na infrastrukturi Beograd Centar Kuvajtski fond za arapski ekonomski razvoj 27,6 miliona evra

Krajem 2003. godine završeni su kapitalni radovi na remontu deonice KusadakVelika Plana na „Koridoru X“, na magistralnoj pruzi BeogradNiš, u dužini od 22 kilometara. Izvršen je remont gornjeg i donjeg stroja pruge, ugrađeni su novi putni prelazi, savremene skretnice, izvršen remont staničkih koloseka i renoviranje stanice u Smederevskoj Palanci. Radovi su finansirani kreditom Evropske investicione banke u visini 16,4 miliona evra.[6][7] Godine 2005. završen je kapitalan remont jednokolosečne deonice ČortanovciSremski Karlovci – Karlovački Vinogradi – Petrovaradin na „Koridoru X“, na magistralnoj pruzi Beograd – Novi Sad, u dužini od 15 kilometara. Radovi su finansirani kreditom Evropske investicione banke u visini 14 miliona evra.[8] Tokom 2006. godine završena je obnova šest tunela i 19 mostova na pruzi NišDimitrovgrad čime je omogućen tovarni profil vozila „UIC C“ duž celog železničkog koridora X u Srbiji.[9] Od 19 mostova, čelične konstrukcije na četiri objekta i četiri betonska mosta zamenjeni su potpuno novim. Najveći stari most na ovoj pruzi kod Staničenja zamenjen je novom, 125 tona teškom i 42 metara dugom konstrukcijom, vrednost radova iznosila je 270 miliona dinara a finansirani su iz kredita Evropske investicione banke (EIB).[10] Radnici i stručnjaci „AD Hidrotehnike“ su uspešno proširili svih šest tunela za 1 metar sa obe strane, a visina im je povećana za 1,2 metra čime je omogućeno da ovom prugom prolaze najveći „hukapak“ vagoni.[11] Vrednost radova na tunelima iznosila je 150 miliona dinara. Završetkom ovih radova stvoreni su uslovi za elektrifikaciju pruge Niš – Dimitrovgrad. Septembra 2007. godine otvorena je potpuno rekonstruisana železnička stanica u Kikindi, u čiju modernizaciju je uloženo 100 miliona dinara. U periodu od 2008. do 2010. godine izvršena je rekonstrukcija i modernizacija deonice Batajnica - Stara Pazova - Golubinci na „Koridoru X“, na magistralnoj pruzi Beograd - Šid. Izvršena je obnova levog i desnog koloseka između Batajnice i Nove Pazove, ukupne dužine 13, 8 kilometara, kao i remont pet staničnih koloseka u Novoj Pazovi i sedam staničnih koloseka u Staroj Pazovi. Pored toga, izgrađen je novi desni kolosek od stanice Stara Pazova do stanice Golubinci, u dužini od 9, 2 kilometara, čime je na čitavoj pruzi između Beograda i Šida uspostavljen dvokolosečni saobraćaj. Na osnovu ugovora sa Simensom i Telefonkablom izvršeno je osavremenjavanje signalno-sigurosnih, elektroenergetskih i telekomunikacijskih postrojenja, u visini od 5, 7 miliona evra.[12]

 
Međudržavna stanica na Koridoru X, u Dimitrovgradu, nakon renoviranja, na magistralnoj pruzi Niš - Sofija (krak koridora Xc oznaka E-70).
 
Stanica i koloseci nakon izgradnje na Koridoru X, u Novoj Pazovi, na magistralnoj pruzi Beograd - Novi Sad.

Januara 2011. godine potpisan je ugovor o zajedničkim ulaganjem Železnica Srbije i Pošta Srbije na postavljanju optičkih kablova duž magistralnih i glavnih pruga koji će se raditi u tri faze u visini od 5, 33 miliona evra.[13][14] Zajedničkim ulaganjem IPA fonda Evropske unije u visini 26,2 miliona evra i Republike Srbije u visini 19,1 miliona evra započeti su radovi na izgradnji mosta na Dunavu u Novom Sadu na mestu porušenog „Žeželjevog“, aprila 2012. godine. Most će biti dugačak 452 metra i imaće dva koloseka i dve kolovozne trake.[15][16]

Februara 2011. godine, na osnovu sporazuma „Železnice Srbije“ i „Evropske banke za obnovu i razvoj“, u visini od 36,9 miliona evra, započeti su radovi, na izgradnji nove dvokolosečne pruge na Koridoru X, za brzine od 160 km na čas, na deonici u dužini od 10,5 kilometara na pruzi Beograd - Niš, od stajališta Gilje preko Ćuprije do Paraćina, kao i izgradnja dvokolosečnog novog čeličnog mosta na Velikoj Moravi kod Ćuprije raspona 322 metra.[17][18] Građevinski radovi na pruzi koja uključuje i izgradnju 20 objekata, između ostalog izvršiće se potpuna rekonstrukcija stanice u Ćupriji, iznosiće 16,2 miliona evra. Elektrotehnički deo radova iznosiće 11,85 miliona evra i u skladu sa Ugovorom sa Simensom biće postavljanje oko 30 kilometara kontaktne mreže, tako da će elektrotehnička postrojenja na toj deonici omogućiti brzine od 160 km na sat.[19] Građevinski radovi na mostu iznosiće 8,9 miliona evra.

 
Stanica Novi Beograd na „Koridoru X“.

Maja 2013. godine, generalni direktor „Železnica Srbije“ Dragoljub Simonović i predsednica „Mađarskih državnih železnica“ Ilona David potpisali su Memorandum o razumevanju u Beogradu, koji podrazumeva zajedničku saradnju na realizaciji projekta železničke pruge Beograd – Budimpešta za prosečnu brzinu 160 km/č, a iz kredita Kineskog investicionog fonda. Pruga Beograd – Budimpešta važi za najznačajniju u ovom delu Evrope. Krajem novembra 2013. godine, na Samitu u Bukureštu, premijeri Srbije, Kine i Mađarske, Ivica Dačić, Li Kećijang i Viktor Orban postigli su dogovor o zajedničkom projektu modernizacije železnice između Budimpešte i Beograda.[20] Ugovor o izradi Glavnog projekta rekonstrukcije i izgradnje dvokolosečne pruge Stara PazovaNovi Sad u vrednosti od 9 miliona dolara potpisali su generalni direktor „Saobraćajnog instituta - CIP“ Milutin Ignjatović i generalni direktor ruskih državnih železnica „RŽD internešnl“ Sergej Pavlov, 10. oktobra 2014. godine (Mansurbek Sultanov - direktor u ruskim železnicama o projektima u Srbiji).[21] Projekat je predviđen da bude završen u junu 2015. godine nakon čega bi otpočeli radovi na modernizaciji dvokolosečne pruge koji će trajati 30 meseci, odnosno do početaka 2018. godine.[22] Realizacijom ovog projekta putovanje vozom od Beograda do Novog Sada će trajati 40 minuta.[22]

Ugovor o kreditu od 25 miliona evra za rekonstrukciju železničke stanice Beograd Centar u Prokopu potpisali su 10. decembra 2012. godine između Republike Srbije i Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić i generalni direktor fonda Abdulvahab al Badar.[23] Radovi na rekonstrukciji železničke stanice „Beograd Centar“ u Prokopu započeli su 3. decembra 2014. godine.[24] Radovima je izvršena rekonstrukcija postojećeg devetog i desetog koloseka, izgradnja trećeg, četvrtog, sedmog i osmog koloseka, postavljanje elektro-energetske instalacije i telekomunikacionih sistema u pothodnicima i na peronima, ugradnja informativnog sistema za obaveštavanje putnika, saniranje hidroizolacije, izgradnja četiri trafo stanice i dr. Radove je nakon raspisanog tendera izvodio konzorcijum firmi okupljenih oko „Energoprojekta“, a projekat je uradio „Saobraćajni institut CIP“.[25] Radovi su završeni u planiranom roku, 26. januar 2016. godine, a stanicu „Beograd Centra“ svečano je otvorio predsednik Vlade Aleksandar Vučić, koji je najavio da će stanica u potpunosti biti završena do 2018. godine.[25]

 
Radna motorna kola ŽS serije 901.

Juna 2013. godine potpisan je Aneks br. 1 između „Železnica Srbije“ i „Ruskih državnih železnica Internešnel“, koji predviđa rekonstrukciju i modernizaciju deonice magistralne pruge Beograd CentarVršac, od Pančevačkog mosta na Dunavu do Pančeva Glavne, u dužini od 15 kilometara.[26] Izvršiće se rekonstrukcija postojećeg koloseka, stanica i mosta na reci Tamiš, kao i izgradnja elektrificiranog drugog koloseka sa pet novih mostova.[27] Na ovoj deonici biće izgrađen most preko reke Tamiš, dužine 242 metra, kao i još četiri mosta dužine 12 metara, a izgradiće se i pet nosača na Pančevačkom mostu, kako bi mostom mogla da saobraćaju dva voza istovremeno.[28] Vrednost posla je oko 91 miliona dolara, od čega oko 78 miliona dolara obezbeđuje iz ruskog kredita, a oko 13 miliona dolara, odnosno 15 odsto vrednosti kredita obezbedila je država Srbija.[28] Radove je svečano otvorio predsednik Srbije Tomislav Nikolić, 25. marta 2014. godine.[29] Izvođač radova je „RDŽ Internešenel“, ćerka-firma Ruske železnice, a podizvođač "Energoprojekt niskogradnja" iz Beograda, koji bi trebalo da okončaju radove do kraja 2016.[30]

Jula 2013. godine „Železnice Srbije“ i kinesko preduzeće „Huavej“ potpisali su Okvirni sporazum o izgradnji Integrisanog sistema telekomunikacija u visini od 200 miliona evra, čiji će se radovi izvoditi u nekoliko faza.[31] Do 2018. godine biće uloženo 78 miliona evra u razvoj telekomunikacione infrastrukture na magistralnom Koridoru X i XI, kao i na prugama Pančevo – Vršac i PožegaKraljevoLapovo.[32] Radovi će da obuhvataju polaganje optičkih i bakarnih kablova, postavljanje prenosnih, komutacionih i informatičkih sistema (informisanje putnika, video nadzor, vizuelni informacioni sistem i satni sistem), pružnih uređaja, lokalne radio mreže, radio dispečerskih sistema i GSM-R.

Na prugama u Srbiji dolazi do krađe šrafova i drugih delova opreme zbog kojih železnica trpi velike štete.[33]

U prisustvu predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika Srbije Tomislava Nikolića, 16. oktobra 2014. godine, u Beogradu potpisan je Aneks br. 2.1 ugovora o rekonstrukciji tri deonice „Koridora X“, ukupne dužine 65,7 kilometara, a ukupna vrednost radova je 48,7 miliona dolara.[34] Ugovor su potpisali direktor Društva za infrastrukturu „Železnica Srbije“ Goran Maksić i Sergej Pavlov generalni direktor „RDŽ Internešnl“. Ovim ugovorom predviđena je rekonstrukcija deonice Ruma - Golubinci (17,9 km), Sopot Kosmajski - Kovačevac (18,4 km) i Mala Krsna - Velika Plana (29,4 km). Građevinski materijal za izvođenje radova nabavljen je iz kredita „Evropske banke za obnovu i razvoj“ sa sedištem u Londonu i vrednost tog materijala iznosi oko 18,5 miliona dolara, tako da je ukupna vrednost investicije oko 67 miliona dolara. Na tim deonicama će biti vraćene projektovane brzine vozova od 120 kilometara na sat, dok se sada vozovi na njima kreću svega između 30 i 50 kilometara na sat. Većinu radova će izvoditi „Ruske železnice“, dok 35 odsto povereno domaćoj građevinskoj operativi. „Ruske železnice“ doterale su specijalizovane građevinske mašine, koje čekaju da započnu radove na prvoj deonici Ruma - Golubinci krajem 2014. godine.[35]

Železnička mreža u Srbiji se zasniva na širini koloseka od 1.435 mm, a svi ostali sistemi kolosečnih širina su napušteni počevši od 1964. godine. Oko 45% pruga u Srbiji ima dozvoljeno osovinsko opterećenje od 22,5 t dok je na 30% pruga to opterećenje ispod 16 t.

Ukupna dužina glavnih prolaznih koloseka u stanicama i otvorenim prugama u Srbiji je 4.093 kilometara, od čega je 3.526 km jednokolosečnih otvorenih pruga i 283 km dvokolosečnih otvorenih pruga. Od toga elektrificirano je 1.279 kilometara koloseka otvorene pruge sa glavnim prolaznim kolosecima, 1000 km jednokolosečnih pruga i 279 km dvokolosečnih pruga.

Oko 25% magistralnih pruga železničke mreže u Srbiji nalazi se na Koridoru X i njegovim kracima-Xb i Xc. U planu razvoja železničke infrastrukture težište predstavlja Koridor X.

Železničke prugeUredi

Magistralne prugeUredi

Redni broj
Pun naziv železničke pruge
Dužina pruge u kilometrima
Broj koloseka
Elektrifikacija
Povezane pruge
Napomene
1 Beograd – Stara Pazova – Šid – državna granica – (Tovarnik)
2
Da
Povezana sa magistralnim prugama 2, 10, 12, 21, 25, regionalnom prugom 9 i lokalnom prugom 14;
nastavlja se na prugu M105 u Hrvatskoj prema Zagrebu.
Deo Evropske pruge E70
2
Beograd – Mladenovac – Lapovo – Niš – Preševo – državna granica – (Tabanovce)
1/2
Da
Povezana sa magistralnim prugama 1, 3, 5, 7, 11, 16, 17, 18, 21, 22, 29, 30, 31, 32 i regionalnom prugom 18;
nastavlja se na prugu u Makedoniji prema Skoplju i Grčkoj.
Deo Evropskih pruga E70 i E85
3 (Beograd) – Rakovica – Jajinci – Mala Krsna – Velika Plana
1
Da
Povezana sa magistralnim prugama 2, 20, 27 i regionalnim prugama 14 i 15. Deo Evropskih pruga E70 i E85
4 (Beograd) – Stara Pazova – Novi Sad – Subotica – državna granica – (Kelebia)
1
Da
Povezana sa magistralnim prugama 1, 9, 25, 26, regionalnim prugama 1, 3, 5, 6, 7, lokalnim prugama 1, 2, 8, 9, i manipulativnom prugom 1;
nastavlja se na prugu 150 u Mađarskoj prema Budimpešti.
Deo Evropske pruge E85
5 Niš–Dimitrovgrad – državna granica – (Dragoman)
1
Ne
Povezana sa magistralnim prugama 2 i 32,
nastavlja se na prugu u Bugarskoj prema Sofiji.
Deo Evropske pruge E70
6 Beograd Centar – Pančevo glavna stanica – Vršac – državna granica – (Stamora Moravita)
1
Manji deo pruge od Beograda do Pančeva
Povezana sa magistralnim prugama 10, 11, 22, 24, regionalnim prugama 2, 4, , lokalnim prugama 17, 18, 19, 23 i manipulatovnim prugama 2, 3 i 4;
nastavlja se na prugu 922 u Rumuniji prema Temišvaru.
Deo Evropske pruge E66
7 (Beograd)–Resnik–Požega–Vrbnica – državna granica – (Bijelo Polje)
1
Da
Povezana sa magistralnim prugama 2, 14 i regionalnim prugama 11 i 13;
nastavlja se na prugu u Crnoj Gori prema Podgorici i Baru.
Deo Evropske pruge E79
8 Lapovo – Kraljevo – Lešak – Kosovo Polje – Đeneral Janković – državna granica – (Volkovo)
1
Ne
Povezana sa magistralnom prugom 2, regionalnim prugama 11, 12, 18, 21, 22;
nastavlja se na prugu u Makedoniji prema Skoplju.
Deo Evropske pruge E85
9 Subotica – Bogojevo – državna granica – (Erdut)
1
Ne
Povezana sa magistralnom prugom 4, regionalnu prugu 5, lokalne pruge 8, 10 i manipulativnim prugama 7, 8 i 9;
nastavlja se na prugu R104 u Hrvatskoj prema Skoplju.
Deo Evropske pruge E771
10 Beograd Centar – Novi Beograd
2
Da
Povezuje magistralne pruge 1, 6 i 11.
11 Beograd Centar – Rasputnica G – (Rakovica)
2
Da
Povezana sa magistralnim prugama 2, 6, 10 i 24.
12 Beograd Ranžirna „A” – Ostružnica – Batajnica
1
Da
Povezuje magistralnu prugu 1 sa magistralnim prugama 13, 15 i 18.
13 Beograd Ranžirna „B” – Ostružnica
1
Da
Povezuje magistralne pruge 12, 15 i 17.
14 Beograd Ranžirna „A” – Rasputnica „B” – Rasputnica „K/K1 – Resnik
1
Da
Povezuje magistralnu prugu 2 sa magistralnim prugama 15 , 18 i 20.
15 Ostružnica – Rasputnica „B” – (Rasputnica „K/K1”)
1
Da
Povezuje magistralne pruge 12, 13 i 14.
16 Beograd Ranžirna „B” – Rasputnica „R” – Rasputnica „A” – (Resnik)
1
Da
Povezuje magistralne pruge 2, 13, 17, 18.
17 (Beograd Ranžirna „B”) – Rasputnica „R” – Rakovica
1
Da
Povezuje magistralne pruge 2 i 16.
18 Beograd Ranžirna „A” – Rasputnica „T” – Rakovica
1
Da
Povezuje magistralne pruge 2, 12, 14 i 16.
19 Beograd Ranžirna „B” – Rasputnica „T” – (Rakovica)
1
Da
Povezuje magistralne pruge 13 i 18.
20 vezni kolosek na području Rasputnice „K/K1”: (Rasputnica „B”) – skretnica „K” – skretnica „K1” – (Jajinci)
1
Da
Povezuje magistralne pruge 3 i 14.
21 Topčider – Rasputnica Savski most – (Novi Beograd)
1
Da
Povezuje magistralne pruge 1 i 2.
22 Topčider – Beograd spoljna – Beograd Dunav – Rasputnica Pančevački most
1
Ne
Povezuje magistralne pruge 2, 6 i 23.
23 obilazni kolosek stanice Beograd Spoljna: (Topčider)–Blok 1 „Obala”–Blok 2 „Prelaz”–(Beograd donji grad)
1
Ne
Povezuje magistralne pruge 2, 22 i manipulativnu prugu 13.
24 (Rasputnica Pančevački most)– Rasputnica Karađorđev park – Rasputnica Dedinje –(Rasputnica G)
2
Da
Povezuje magistralne pruge 6 i 11.
25 Inđija–Golubinci
1
Da
Povezuje magistralne pruge 1 i 4.
26 Novi Sad – Novi Sad Ranžirna – Rasputnica Sajlovo
1
Da
Povezuje magistralnu prugu 4 i regionalnu prugu 7.
27 obilazni kolosek stanice Mala Krsna: (Kolari) – odvojna skretnica 1 – odvojna skretnica 28 – (Osipaonica)
1
Da
Obilazni kolosek magistralne pruge 3.
28 Rasputnica Lapovo Varoš – Lapovo ranžirna–Lapovo
2
Da
Obilazni kolosek magistralne pruge 2.
29 Trupale – Niš ranžirna – Međurovo
1
Da
Povezuje magistralne pruge 2, 30 i 31.
30 Crveni krst – Niš ranžirna
1
Da
Povezuje magistralne pruge 29 i 2.
31 Niš – Rasputnica most – (Niš ranžirna)
1
Da
Povezuje magistralne pruge 29 i 2.
32 Spojni kolosek stanice Niš: (Crveni krst)–odvojna skretnica 2 – odvojna skretnica 4 – (Ćele kula)
1
Ne
Povezuje magistralne pruge 2 i 5.

Regionalne prugeUredi

Redni broj
Pun naziv železničke pruge
Dužina pruge u kilometrima
Broj koloseka
Elektrifikacija
Povezane pruge
Napomene
1 Subotica–Horgoš – državna granica – (Röszke)
1
Ne
Povezana sa magistralnom prugom 4 i lokalnom prugom 3;

nastavlja se na prugu 136 u Mađarskoj prema Segedinu.

2 Pančevo Glavna stanica – Zrenjanin – Kikinda – državna granica – (Jimbolia)
1
Ne
Povezana sa magistralnom prugom 6, regionalnim prugama 3, 4, 6 i 8 i lokalnim prugama 15 i 17;

nastavlja se na prugu 919 u Rumuniji prema Temišvaru.

3 Banatsko Miloševo–Senta–Subotica
1
Ne
Povezana sa magistralnom prugama 4, regionalnom prugom 1, lokalnom prugom 20 i manipulativnom prugom 5.
4 Pančevo Varoš–Rasputnica 2a–(Jabuka)
1
Ne
Povezuje magistralnu prugu 6 i regionalnu prugu 2.
5 Novi Sad–Odžaci–Bogojevo
1
Ne
Povezana sa magistralnim prugama 4 i 9 i lokalnim prugama 11 i 12.
6 (Novi Sad)–Rasputnica Sajlovo–Rimski šančevi–Orlovat stajalište
1
Ne
Povezana sa magistralnom prugom 4, regionalnim prugama 2 i 8 i lokalnim prugama 5,6 i 7.
7 Novi Sad Ranžirna – Sajlovo Rasputnica
1
Ne
Povezana sa magistralnim prugama 4 i 26.
8 Orlovat – Rasputnica 1a – (Lukićevo)
1
Ne
Povezana sa regionalnim prugama 2 i 6.
9 Ruma – Šabac – Rasputnica Donja Borina – državna granica – (Zvornik Novi)
1
Ne
Povezana sa magistralnom prugom 1, regionalnom prugom 10, i lokalnom prugom 13;

nastavlja se u Bosni i Hercegovini na prugu Zvornik-Tuzla.

10 (Platičevo)–Rasputnica 1–Rasputnica 3 – (Štitar)
1
Ne
Povezana sa regionalnom prugom 9.
11 Stalać – Kraljevo – Požega
1
Deo pruge od Kraljeva do Požege
Povezana sa magistralnim prugama 2, 7 i 8 i regionalnim prugama 12 i 13.
12 spojni kolosek stanice Kraljevo: (Mataruška Banja) – odvojna skretnica broj 72 – odvojna skretnica broj 73 – (Adrani)
1
Ne
Povezuje magistralnu prugu 8 i regionalnu prugu 11.
13 spojni kolosek stanice Požega: (Uzići) – odvojna skretnica broj 53 – odvojna skretnica broj 54 – (Dragačevo)
1
Da
Povezuje magistralnu prugu 7 i regionalnu prugu 11.
14 Smederevo – Mala Krsna
1
Da
Povezana sa magistralnom prugom 3 i regionalnom prugom 15.
15 Mala Krsna – Bor–Rasputnica 2 – (Vražogrnac)
1
Manji deo pruge od Male Krsne do Požarevca
Povezana sa magistralnom prugom 3, regionalnim prugama 14, 16 i 17, i lokalnom prugoma 21.
16 Crveni krst – Zaječar–Prahovo pristanište
1
Ne
Povezana sa magistralnom prugom 2 i regionalnim prugama 15 i 17.
17 (Rgotina) – Rasputnica 3 – Rasputnica 1 –(Trnavac)
1
Ne
Povezuje regionalne pruge 15 i 16.
18 Doljevac – Kastrat – Kosovo Polje
1
Ne
Povezana sa magistralnim prugama 2 i 8 i regionalnim prugama 19 i 20.
19 Kuršumlija – Kastrat
1
Ne
Povezuje regionalne pruge 18 i 20.
20 (Barlovo) – Rasputnica 1 – Kuršumlija
1
Ne
Povezuje regionalne pruge 19 i 20.
21 Kosovo Polje – Metohija–Peć
1
Ne
Povezana sa magistralnom prugom 8, regionalnom prugom 22 i lokalnom prugom 24.
22 Kosovo Polje Teretna – Rasputnica 1 – (Drenica)
1
Ne
Povezuje magistralnu prugu 8 i regionalnu prugu 21.

Lokalne prugeUredi

Redni broj
Pun naziv železničke pruge
Dužina pruge u kilometrima
Broj koloseka
Elektrifikacija
Povezane pruge
Napomene
1 Subotica – Subotica fabrika
2 Subotica – Subotica bolnica
3 Kanjiža – Horgoš
4 Novi Sad – Novi Sad ložionica
5 (Podbara) –Rasputnica 3 – Rasputnica 2 – (Kać)
6 (Rimski šančevi) – Rasputnica 1 – Rasputnica 3 – (Podbara)
7 Rimski šančevi – Bečej
8 Vrbas – Sombor
9 Petrovaradin – Beočin
10 Apatin Fabrika – Strilić – Sombor
11 Bač – Karavukovo
12 Bačka Palanka – Gajdobra
13 (Brasina) – Rasputnica Donja Borina – Zvornik Grad
14 Šid – Sremska Rača Nova – državna granica – (Bijeljina)
15 Kikinda – Banatsko Aranđelovo
16 Sečanj – Jaša Tomić
17 Zrenjanin Fabrika – Vršac–Bela Crkva
18 Pančevo Varoš – Pančevo Vojlovica
19 (Uljma)–Rasputnica A – Rasputnica B – (Jasenovo)
20 spojni kolosek stanice Senta: (Čoka) – odvojna skretnica 22 – odvojna skretnica 23–(Orom)
21 (Požarevac)– Rasputnica Sopot Požarevački - Kostolac
22 Markovac – Resavica
23 Ovča – Padinska Skela
24 Metohija - Prizren

Manipulativne prugeUredi

Redni broj
Pun naziv železničke pruge
Dužina pruge u kilometrima
Broj koloseka
Elektrifikacija
Povezane pruge
Napomene
1 Bečej – Vrbas
1
Ne
Povezuje magistralnu prugu 4 sa lokalnom prugom 7.
2 Vršac – Vršac Vašarište
1
Ne
Povezana sa magistralnom prugom 6 i regionalnom prugom 17.
3 Alibunar – Seleuš
1
Ne
Povezana sa regionalnom prugom 6.
4 Vladimirovac – Kovin
1
Ne
Povezana sa regionalnom prugom 6.
5 Čoka – Novi Kneževac
1
Ne
Povezana sa regionalnom prugom 3.
6 Kikinda – Metanolsko sirćetni kompleks (km 6+413)
1
Ne
Povezana sa regionalnom prugom 2 i lokalnom prugom 15.
7 Bogojevo – Dunavska obala
1
Ne
Povezana sa magistralnom prugom 9.
8 (Sombor)–Rasputnica Strilić–Bački breg
1
Ne
Povezana sa lokalnom prugom 10.
9 Sombor – Riđica
1
Ne
Povezana sa magistralnom prugom 9.
10 (Višnjićevo) – Rasputnica Rača – Sremska Rača
1
Ne
Povezana sa lokalnom prugom 14.
11 Paraćin – Stari Popovac
1
Ne
Povezana sa magistralnom prugom 2.
12 Surčin – Jakovo Bečmen
1
Ne
Povezana sa magistralnom prugom 12.
13 (Beograd spoljna) – km 2+290 odvojna skretnica – Fabrika šećera
1
Ne
Povezana sa magistralnim prugama 21, 22.

Vidi jošUredi

IzvoriUredi

  1. Društvo diplomiranih inženjera železničkog saobraćaja Srbije/Odbrana magistarskog rada - Goran Maksić
  2. Doneto rešenje o upisu u Registar privrednih subjekata: Tri nova društva počela sa radom 20. avgusta, Službena veb stranica Železnice Srbije, 13. avgust 2013.
  3. Zakon o železnici, član 6
  4. Uredba o kategorizaciji železničkih pruga
  5. 5,0 5,1 Železnički koridor X kroz Srbiju[mrtav link], Republika Srbija Ministarstvo za infrastrukturu.
  6. Do Beograda sa 120 km na čas, Glas javnosti, 27.11. 2003.
  7. Remont železnice Srbije iz kredita EIB -16 mil. evra, Glas javnosti, 27. 2003.
  8. Koridorom 10 u Evropu, V. Novosti, 15. novembar 2005.
  9. Strategija razvoja železničkog, drumskog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2008 do 2015. godine Arhivirano 2014-10-22 na Wayback Machine-u, „Službeni glasnik RS“, br. 4/2008. str. 16
  10. Završena obnova 19 mostova na pruzi Niš –Dimitrovgrad uskoro počinje elektrifikacija pruge , Ekapija, 12. maj 2006.
  11. „Porasli Sićevački tuneli“ Arhivirano 2015-09-24 na Wayback Machine-u, Časopis Sloboda, Milan Paunović, Pirot, 2006.
  12. Fotoreportaža, Forum.
  13. „Pošta“ i „Železnice“ spuštaju optički kabl, A. K., V. novosti, 13. januar 2013.
  14. Optički kablovi duž 2000 km pruga, TV B 92.
  15. Počela izgradnja Žeželjevog mosta, RTV
  16. Novi Žeželjev most krajem 2014., RTV.
  17. Na pruzi Gilje - Paraćin šine iz Kine pragovi iz Svrljiga Arhivirano 2015-09-23 na Wayback Machine-u, Blic, 14. septembar 2013.
  18. Simonović:Uskoro novi tender za most preko Velike Morave, V. Novosti, 8. jul 2013.
  19. Simens se uključio u gradnju železničkog Koridora 10 Arhivirano 2015-09-23 na Wayback Machine-u, Dnevnik
  20. „Brzom prugom do Budimpešte“, V. novosti, 25. novembar 2013.
  21. Saobraćajni institut – CIP i RŽD – internešnl potpisali ugovor o izradi projekta za modernizaciju pruge Stara Pazova – Novi Sad Arhivirano 2016-02-23 na Wayback Machine-u, Službena stranica ŽS
  22. 22,0 22,1 Ugovor o izgradnji prve brze pruge u Srbiji, RTS
  23. Kuvajt odobrio kredit za „Prokop“, B92, 10. decembra 2012.
  24. Radovi posle 37 godina, bageri ušli u „Prokop“, Marko Tašković, Blic, 4. decembar 2014.
  25. 25,0 25,1 Otvoren „Prokop“ posle 40 godina, RTS, 26. januar 2016.
  26. Dozvola za rekonstrukciju pruge do Pančeva, RTV, oktobar 2013.
  27. Potpisan prvi aneks ruskog kredita za modernizaciju železnica Arhivirano 2013-12-03 na Wayback Machine-u, Ministarstvo saobraćaja R. Srbije.
  28. 28,0 28,1 Počeli radovi na izgradnji i elektrifikaciji drugog koloseka pruge Pančevački most-Pančevo Glavna, iz ruskog kredita Arhivirano 2015-04-29 na Wayback Machine-u, 25. mart 2014. Službena stranica ŽS
  29. Počela izgradnja pruga finansirana ruskim kreditom, 25. mart 2014., RTV
  30. Pruga Beograd-Pančevo brže od planiranog 10. jul 2014., RTS.
  31. Modernija železnica za veću bezbednost, RTS, jul 2013.
  32. Kineski „Huavei“ modernizuje železnicu, RTS, jul 2013.
  33. Lj. Preradović. „Pruge u Srbiji bez zaštite („Večernje novosti“, 14. avgust 2013)”. Novosti.rs. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:449055-Pruge-u-Srbiji-bez-zastite. Pristupljeno 31. 5. 2014. 
  34. Ugovoren remont pruga na Koridoru 10, 18. oktobar 2014. RTS.
  35. Ruske mašine za brže srpske pruge, RTV.

Spoljašnje vezeUredi