Iminodisirćetna kiselina

Iminodisirćetna kiselina
	2-(karboksimetilamino)sirćetna kiselina
Drugi nazivi	Diglikolamidinska kiseline
Identifikacija
CAS registarski broj	142-73-4
PubChem	8897
ChemSpider	8557
EC-broj	205-555-4
ChEMBL	CHEMBL461164
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	O=C(O)CNCC(=O)O
InChI
	InChI=1S/C4H7NO4/c6-3(7)1-5-2-4(8)9/h5H,1-2H2,(H,6,7)(H,8,9) ; Kod: NBZBKCUXIYYUSX-UHFFFAOYSA-N InChI=1/C4H7NO4/c6-3(7)1-5-2-4(8)9/h5H,1-2H2,(H,6,7)(H,8,9); Kod: NBZBKCUXIYYUSX-UHFFFAOYAF
Svojstva
Molekulska formula	C4H7NO4
Molarna masa	133.1 g mol−1
Gustina	1,436 g/cm3
Tačka topljenja	247,5 °C
Opasnost
EU-indeks	nije na listi
Tačka paljenja	178 °C
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Iminodisirćetna kiselina, HN(CH₂CO₂H)₂, ili skraćeno IDA, je amin dikarboksilne kiseline. Iminodisirćetni anjon može da deluje kao tridentatni ligand i da formira metalni kompleks s dva, kondenzovana, petočlana helatna prstena.^[5] Proton azota se može zameniti ugljenikom polimera čime se formira jonoizmenjivački rezin, kao što je heleks 100.

IDA formira jače komplekse nego bidentatni ligand glicin i slabije komplekse nego tetradentni ligand nitrilotrisirćetna kiselina.

Metalni kompleks sa iminodisirćetnim anjonom

Kapilarna elektroforeza u prisustvu iminodisirćetne kiseline se tipično koristi za modulaciju peptidne mobilnosti.

Reference uredi

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit
↑ Schwarzenbach, G (1952). „Der Chelateffekt”. Helv. Chim. Acta 35 (7): 2344–2359. DOI:10.1002/hlca.19520350721.

Spoljašnje veze uredi

Portal Hemija

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[4] Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit

[5] Schwarzenbach, G (1952). „Der Chelateffekt”. Helv. Chim. Acta 35 (7): 2344–2359. DOI:10.1002/hlca.19520350721.

[5]

[1]

[2]

[3]

[4]