Wikipedija

VIS Idoli

(Preusmjereno sa stranice Idoli (grupa))
Za ostale upotrebe, pogledajte Idoli (razvrstavanje).

VIS Idoli („VIS“ je skraćenica za „vokalno-instrumentalni sastav“) je muzička grupa iz Beograda. Grupa je postojala od 1. marta 1980. godine do kraja marta 1984. godine.

Vokalno-instrumentalni sastav Idoli
Idoli
Muzički rad
Period aktivnosti1980—1984
Osnivanje1. mart 1980.
Beograd, SR Srbija, SFRJ
ŽanrJugoslovenski Novi talas, pank rok, art rok, pop rok, post-pank, eksperimentalna muzika
Diskografska kućaIzgled, Jugoton, Kroacija rekords, Siti rekords, PGP RTS
Članovi
Bivši članoviVlada Divljan
Nebojša Krstić
Srđan Šaper
Boža Jovanović
Kokan Popović
Zdenko Kolar
Branko Isaković
Goran Vejvoda
Ostalo
Povezani članciApartchiks, Dobrovoljno Pevačko Društvo, Die Tonzentrale, Propaganda, Zona B

Istorijat uredi

Merlin i Zvuk ulice uredi

Koren Idola se može pronaći u bendu Merlin (ne istoimeni sarajevski bend) i Zvuk Ulice, koji se sastojao od Vlade Divljana kao gitariste i pevača, basiste Zdenka Kolara, klavijaturiste Dragana Mitrića, bubnjara Kokana Popovića, Bore Antiće saksofoniste i Dragane Milković na klaviru i vokalima. Sastav je svirao kombinaciju džeza i pop roka. Pored izvođenja poznatih stranih pesama iz šezdesetih godina, sastav je pisao sopstvene pesme. Pojavili su se na BOOM festivalu 1978. godine u Novom Sadu, a sledeće godine na Zaječarskoj gitarijadi. Iako je sastav snimio materijal u Radiju Beograd, ništa od toga nije bilo izdano. Mitrić je otišao u Bulevaru, a Popović u bend Slađane Mihajlović.

VIS Dečaci i formiranje benda uredi

Prva ideja za formiranje Idola se javila 1979. godine, kada je omladinski časopis izdao fotografije sastava zvanog „Dečaci“, koga su činili budući članovi Idola. Fotografije su sadržale duhovite komentare, na primer 8. marta 1979. godine na jednoj fotografiji je pisalo „Dečaci emancipuju žene.“ Istovremeno u Beogradu na zidovima raznih zgrada su se pojavili grafiti koji su najavljivali formiranje benda. Jedan od njih („Margita je dečak“) je bio prvi grafit u Beogradu posvećen Margiti Stefanović, koja je postala kasnije klavijaturista sastava Ekatarina Velika. Drugi su bili na primer: „Dečaci ne plaču“ ili „Srđane budi čovek.“ Stvorivši medijsku kampanju i zadobivši pažnju javnosti, sastav je trebao da dokaže svoje postojanje i počne da svira.

„VIS Idoli“ su zvanično formirani 1. marta 1980. godine u Beogradu, gde su imali svoju prvu probu. Prvobitni sastav su činili drugovi iz osnovne škole: Vlada Divljan (gitara, vokali), Zdenko Kolar (bas-gitara), Boža Jovanović (bubnjevi) i Divljanov srednjoškolski prijatelj Srđan Šaper (udaraljke, vokali) i Nebojša Krstić (udaraljke). U isto vreme sastav je sarađivao sa Draganom Papićem, koji je na neki način bio njihov medijski aktivista. Sastav je vrlo dobro manipuliso medijima. Na primer, često bi najavljivali promenu imena sastava, a neka od tih imena bi bila: „Apoloni 5“ ili „Idoli plus bradonje“, aludirajući na brade koje su nosili tada Jovanović i Kolar.

Sastav je prvi put održao svirku juna 1980. godine u SKC-u, sa vodećim sastavima srpskog novog talasa. Posle mesec dana postojanja, sastav je izdao prvi singl uz magazin Vidici sa dve pesme na A strani, „Pomoć, pomoć“ i „Retko te viđam sa devojkama“, dok je na B strani bila poema „Poklon“ Slobodana Škerovića.

Rastavši se sa Papićem, sastav je snimio još jednu pesmu na B strani nazvanu Maljčiki, ali ovog puta u Zagrebu sa Goranom Bregovićem kao producentom. U Subotici, krajem 1980. su se pojavili na festivalu „Omladina,“ gde su se grupe novog talasa iz Beograda i Zagreba sastale prvi put. Nastupali su sa pesmom Zašto su danas devojke ljute? i dobili nagradu publike.

Idoli, zajedno sa Električnim orgazmom i Šarlom Akrobatom, su učestvovali u projektu nazvanom Paket aranžman sa 4 pesme: „Schwule Über Europa“ (sh. Dosada nad Evropom), koja parodira odnos Jugoslovena prema Nemcima, „Plastika,“ „Maljčiki“ (sh. Dečake) i „Amerika.“ Promocijski video za pesmu „Maljčiki“ je zabranjen da se prikazuje na televiziji i nekim radijskim stanicama posle intervencije sovjetske ambasade.

Komercijalni uspeh uredi

Sastav je imao prvi nezavisni koncert 25. juna u bašti beogradskog SKC-a. Preprodavači karata su prodavali karte po četiri puta većoj ceni. Predgrupe su bili Bezobrazno zeleno, VIA Talas, Marko Brecelj i Feo Volarić.

Sledeće izdanje je bio istoimeni EP, koji je sadržao četiri pesme uključujući i pesme Čaka Berija „Come On“ (sh. Hajde) i Darka Kraljića „Devojko mala" (sa dva različita video-spota). Članovi grupe Film su bili su gosti. Mladen Juričić (znan kao i Maks Vilson) je svirao harmoniku, a Jurij Novoselić (takođe znan kao i Kuzma Videoseks) je svirao orgulje. Producent ploče je bio još jedan član „Filma“ Ivan Stančić Piko. Omot albuma je slika Ležeći akt slikara Amodea Modiljana. Jugoton je kasnije reizdao EP dodavši i „Filmov“ živi EP u Kulušiću, kao kompilacijski album Zajedno. Na turneju sa Filmom su išli 1981. kada su putovali brodom i svirali u primorskim letovalištima. Na leto 1981. novi bubnjar je postao Kokan Popović koji je prethodno svirao sa Divljanom i Kolarom u „Merlinu“ i „Zvuku ulice.“

Bend je počeo da snima svoj prvi album na jesen 1981. sa Goranom Vejvodom i Dušanom Mihajlovićem Spirom koji je trebalo da bude asistent producenta, jer su hteli sami da snime ploču. Posle kratkog perioda Mihajlović je napustio bend i jedini asistent je bio Mile Miletić Pile. Snimanje albuma je trajalo više od 400 sati, čim je postignut rekord u bivšoj Jugoslaviji. Gosti na albumu su bili Bebi Dol, koja je bila prateći vokal na pesmi „Odbrana,“ kao i Vuk Vujačić, Goran Grbić i Slobodan Grozdanović, koji je svirao bas-gitaru u pesmi „Senke su drugačije.“ Odbrana i poslednji dani je izašao početkom 1982. Dobio je ime po istoimenom romanu Borislava Pekića, na kojem je i bio zaosnovan. To je komplikovan koncepcijski album, koji se bavi jednim antropološkim prilazu ka pravoslavlju. Pesma „Poslednji dani“ je prvobitno bila nazvana „Maršal“ i bila je posvećena umrlom jugoslovenskom predsedniku Josipu Brozu Titu. Detalj sa tkanine Svetog Nikole je iskorišćen kao omot, a naziv je bio ispisan ćiriličnim slovima sličnim onima u Miroslavljevom Jevanđelju. Sastav je osvojio nagradu za najbolji album i najbolji omot albuma 1982. godine. Kritičari jugoslovenskog roka su 1986. godine izglasali ovaj album kao najbolji jugoslovenski rok album dvadesetog veka.

Jula 1982. godine, Zdenko Kolar je otišao da odsluži vojni rok, a za njegovu zamenu je izabran basista Bulevara Branko Isaković. Grupa je počela da snima novi album u Londonu, sa producentom Bobom Pejnterom. Iako su promenili stil u pop/rok, Čokolada je osvojila platinasto izdanje, a istoimena pesma sa albuma je postao grupin najveći komercijalni hit. Po izdavanju albuma nastao je mali skandal o pesmama koje je komponovao Dušan Gezdić za sastav VIA Talas, a Šaper ih je naveo kao pesme Idola. Međutim, Gerzić je naveden kao jedan od pisaca na pesmi „Bambina,“ koja je izdata kao singl. Za ovu ploču Divljan je napisao jedino pesme „Radostan dan,“ „Vetar i zastave“ i „Ja sam tu“ (gde je dodao stih preuzet iz pesme Miše Kovača „Plakat će zora“), jer je trebalo da diplomira na Fakultetu rudarstva i geologije na Beogradskom univerzitetu. Istovremeno Šaper je diplomirao za filmskog reditelja. Na albumu je gostovala Vivien Goldman, kao prateći vokal i producent Bob Pejnter, koji je svirao klavijaturu. Prvobitna ideja je bila da se izda dupli EP nazvan „U gradu bez sna,“ ali Jugoton ju je odbacio i izdao je celi album.

Raspad i posle raspada uredi

Članovi grupe uredi

Članovi grupe su bili:

Diskografija uredi

Singlovi uredi

Mini albumi (EP) uredi

  • „VIS Idoli“ (Jugoton, 1981.)

Albumi uredi

Povezano uredi

Izvori uredi

  1. ↑ početna verzija
  2. ↑ početna verzija; ponovo snimljeno za ploču „Beograd - Paket Aranžman“ nekoliko meseci kasnije
  3. ↑ ponovo snimljena verzija

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=VIS_Idoli&oldid=41751837