Otvori glavni meni
Hvalisavi vojnik (Miles gloriosus)
Plautus.gif
Plaut
Napisao: Plaut
Likovi Pirgopolinik (vojnik)
Artotrog (parazit, pratilac vojnikov)
Palestrion (rob vojnikov)
Periplekomen (starac, sused Pirgopolinikov)
Skeledar (rob vojnikov)
Filokomasija (hetera)
Pleusikle (mladić iz Atine)
Lurkion (rob vojnikov)
Akroteleutija (hetera)
Milfidipa (sluškinja Akroteleutijina)
Neimenovani dečak (rob)
Karion (kuvar)
Datum premijere kraj 3 –početak 2. veka pne.
Mjesto premijere Rim
Originalni jezik Latinski
Žanr Palijata
Radnja ulica u Efesu u starogrčkoj Joniji

Hvalisavi vojnik (lat. Miles gloriosus) je komedija rimskog književnika Tita Makcija Plauta, sastavljena od pet činova. Prolog ne postoji u formalnom smislu, kao deo izdvojen od drame, nego u prvoj sceni drugog čina jedan od glavnih likova objašnjava predistoriju radnje i kontekst cele situacije. Na tom mestu saznajemo i da je Plaut ovu komediju sastavio na temelju komada Hvalisavac (Ἀλαζών). Ime autora grčkog izvornika se ne navodi, ali se pomišljalo na Menandra i njegovu komediju Efešanin (Ἐφέσιος), u kojem bi slučaju Hvalisavac bio alternativni naslov tog komada.[1] Hvalisavi vojnik napisan je na prelazu između 3. i 2. veka pne. Komedija je nazvana po liku vojnika Pirgopolinika, čije ime podseća na ime Polinika iz grčkog mita o Sedmorici protiv Tebe, s dodatkom reči pyrgos = kula, pa bi "Pirgopolinik" značilo "osvajač mnogih kula".[1] Pirgopolinik je tašti razmetljivac, poznat po svojim stalnim i neutemeljenim razmetanjima. No vojnika će naposletku kazniti lukavi rob, koji će, u savezu s ostalim likovima, osloboditi devojku, koju je vojnik ugrabio, i omogućiti joj da se opet spoji sa svojim mladićem. Zapravo, gotovo polovinu stihova u komediji izgovara taj rob, Palestrion, koji se može smatrati istinskim protagonistom u komadu. Sa svojih 1437 stihova, Hvalisavi vojnik je najduža Plautova komedija, najbogatija dijaloškim delovima u poređenju s onim pevanim (cantica), koji zauzimaju samo pet odsto teksta, te komedija s najviše likova, pri čemu samo onih koji izgovaraju tekst ima čak dvanaest. Radnja se događa u Efesu, grčkom gradu na zapadnoj obali Male Azije, poznatim po Artemidinom hramu, jednom od sedam svetskih čuda u antici.

ZapletUredi

Pleusikle, mladi Atinjanin, zaljubljen je u Filokomasiju, atinsku heteru, koja mu uzvraća naklonost. Pleusikla njegov polis pošalje nekim javnim poslom u Naupakt. U međuvremenu stiže u Atinu Pirgopolinik, vojnik iz Efesa, koji koristi Pleusiklovo odsustvo i dodvorava se Filokomasijinoj majci, kako bi došao do devojke. Prevarivši majku, ugrabi devojku, ukrca je na brod i odvede u Efes. Palestrion, verni rob Pleusiklov, odmah se ukrca na brod i krene prema Naupaktu, kako bi svog gospodara obavestio o tome šta se dogodilo. No brod presretnu pirati, koji zarobe Palestriona i slučajno ga daruju baš Pirgopoliniku. Palestrion prepozna Pleusiklovu draganu u vojnikovoj kući, ali oprezno krije svoj identitet od vojnika. Zatim šalje pismo Pleusiklu i poziva ga da dođe u Efes. Kad je stigao, mladića gostoljubivo prima starac Periplekomen, prijatelj njegova oca, koji živi u kući do vojnikove. Kako Filokomasija ima svoju vlastitu sobu u vojnikovoj kući, naprave otvor u zidu koji deli dve kuće i ona se tako sreće sa Pleusiklom u kući Periplekomena, koji sve to odobrava.

To je predistorija komada, o kojoj saznajemo od Palestriona u prvoj sceni drugog čina. Na tom mestu počinje radnja komedije. Skeledar, rob vojnikov, dobio je zaduženje da čuva Filokomasiju. Jureći za nekim majmunom po krovu kuće, kroz prozor na krovu ugleda Pleusikla i Filokomasiju kako razgovaraju i zabavljaju se u susednoj kući. Kad se saznalo za to, smisli Palestrion plan, po kome Skeledar ne samo da neće vojniku otkriti šta je video, nego će biti uveren da ni sam nije video ono što je video. Naime, Palestrion ga ubedi da je u Efes stigla Filokomasijina sestra bliznakinja i da je sa svojim ljubavnikom odsela u susedovoj kući. Palestrion zatim smisli još jedan plan, naime ubedi vojnika da se u njega zaljubila žena suseda Periplekomena. Pri tom Palestrion podmetne jednu heteru, Akroteleutiju, da se pretvara da je susedova žena i očajnički zaljubljena u Pirgopolinika. Vojnik poveruje u tu priču, a da bi mogao da je prikladnije ugosti u svojoj kući, na Palestrionov savet otpravi Filokomasiju iz kuće i preda je na čuvanje Pleusiklu, koji se prerušio u uniformu zapovednika broda. Njih dvoje odu do luke i otplove iz Efesa u pratnji Palestriona, koga je vojnik darovao Filokomasiji na njen zahtev. U međuvremenu, na poziv Akroteleutijine služavke vojnik ode u susednu kuću da poseti njenu gospodaricu. Uto se Periplekomen sa svojim kuvarom obruši na vojnika, prete mu da će ga razrezati na komadiće, zatim ga pretuku i svuku, a onda ga puste, nakon što su od njega izvukli priznanje da je dobio ono što je i zaslužio, kao i obećenje da se nikome neće svetiti za ono što je upravo doživeo.[2]

ArgumentUredi

U sačuvanim rukopisima Hvalisavi vojnik počinje s dva argument, tj. s dva kratka sažetka drame. Te argumente nije pisao Plaut, već su dodati kasnije, nakon Plautove smrti. U njima se daje kratak pregled sadržaja drame, s posebnom osvrtom na opšte okolnosti, razvoj zapleta i njegov epilog. Jedan od dva argumenta u Hvalisavom vojniku ima oblik akrostiha, a tu formu nalazimo i u argumentima mnogih drugih Plautovih drama:[3]

Meretricem Athenis Ephesum miles avehit.
Id dum ero amanti servos nuntiare volt
Legato peregre, ipsus captust in mari
Et eidem illi militi dono datust.
Suom arcessit erum Athenis et forat
Geminis communem clam parietem in aedibus,
Licere ut quiret convenire amantibus.
Obhaerentis custos hos videt de tegulis:
Ridiculis autem, quasi sit alia, luditur.
Itemque impellit militem Palaestrio
Omissam faciat concubinam, quando ei
Senis vicini cupiat uxor nubere.
Ultro abeat orat, donat multa. Ipse in domo
Senis prehensus poenas pro moecho luit.
Hitro vojnik devojku iz Atine u Efes odvede.
Vest o tome rob želi javit gospodaru, u nju zaljubljenom,
A on je van zemlje kao poslanik, no roba pirati zarobe na
Lađi i istom ga onom vojniku predaju na dar.
Iz Atine da dođe gospodara pozove i krišom zid buši što
Spaja dve kuće koje jedna uz drugu stoje,
A to omogućuje ljubavnicima da se krišom sastaju.
Vidi to dvoje njen čuvar dok se po krovu motao: ali
Varaju ga da je to neka druga devojka bila.
Onda Palestrion nagovori vojnika da otpremi devojku
Jer supruga starca što u susednoj kući živi
Nudi se za ženu vojniku i želi njega za muža.
I zato moli devojku da sama ode, darove joj nudi, a njega u
Kući starčevoj uhvate i kazne ga kao bludnika.

StrukturaUredi

 
Kip glumca koji glumi roba u novoj atičkoj komediji, kraj 3. veka n.e.

Prvi činUredi

Komedija počinje ulaskom Pirgopolinika, koji je sav pompezan u nastojanju da se predstavi kao neki ratni heroj, koga žene obožavaju zbog njegove hrabrosti i privlačnosti. S njim je i njegov parazit, Artotrog, koji doslovno živi od stalnog i neumerenog povlađivanja svemu što vojnik kaže. I samo parazitovo ime znači doslovno: "glodač hleba". Na sceni je i nekoliko robova, koji tegle ogroman vojnikov štit. Već na samom početku vidi se, dakle, pravi Pirgopolinikov karakter: premda se on stalno hvali svojim uspesima, sav je bombastičan i predstavlja se kao neki neverovatan ratni heroj, njegova su dostignuća daleko manja ― kako se vidi po upadicama koje Atrotrog izgovara "u stranu", da ga vojnik ne čuje ― pa otuda i naslov komada.

Drugi činUredi

U prvoj sceni ovog čina upoznajemo Palestriona, koji, u nekoj vrsti prologa ugrađenog u samu dramu, priča o prethodnim događajima i stavlja komad u kontekst. Palestrion je ranije bio rob mladog Atinjanina Pleusikla, koji je imao devojku, Filokomasiju, no nju je vojnik Pirgopolinik oteo i odveo iz Atine dok se Pleusikle državnim poslom nalazio u Naupaktu. Palestriona su, kad se ukrcao na lađu i krenuo da o svemu obavesti gospodara, zarobili pirati i zatim ga, pukim slučajem, predali istom onom vojniku. I on i devojka sad žive u vojnikovoj kući u Efesu, no Palestrion je krišom poslao pisno svom bivšem gospodaru i rekao mu gde se nalaze. Zato je Pleusikle došao u Efes i odseo je kod Periplektomena, koji živi u kući do vojnikove, a lukavi Palestrion napravio je otvor u zidu koji spaja dve kuće, tako da se dvoje zaljubljenih mogu viđati.

U drugoj sceni vidimo starca Periplektomena, koji je zabrinut jer je na krovu između dve kuće uhvatio jednog od Pirgopolinikovih robova kako gleda kroz krovni prozor. Ovaj rob, Skeledar, tvrdi da je jurio nekog majmuna po krovu, no Periplektomen je uveren da je rob video Filokomasiju kako se ljubi s Pleusiklom. Palestrion smišlja plan da se Pirgopoliniku kaže kako Filokomasija ima sestru bliznakinju, Honoriju, koja je došla u Efes sa svojim ljubavnikom i majkom i odsela kod Periplektomena. Tako da, ako Skeledar kaže da je video nešto s krova, Palestrion će jednostavno pobiti takve optužbe izjavom da se radi o Filokomasijinoj bliznakinji. Periplektomen ulazi u kuću da kaže Filokomasiji šta se dogodilo i da je uputi u plan. U međuvremenu, Filokomasija se kroz otvor u zidu vratila u Pirgopolinikovu kuću, iz koje uskoro izlazi u pratnji Palestriona i Skeledra. Filokomasija govori Skeledru da je sanjala kako joj je iz Atine stigla Honorija, njena sestra bliznakinja. Skeledar je sumnjičav, pa Filokomasija uđe natrag u Pirgopolinikovu kuću, preobuče se, prođe kroz tajni otvor u zidu i pojavi se iz druge kuće pretvarajući se da je Honorija. Za sve to vreme Skeledar se nalazi na oprezu ispred Pirgopolinikove kuće. Filokomasija, izlazeći iz Periplektomenove kuće, osvrće se i izdaje naredbe robovima u kući. Kad joj se Skeledar obrati kao Filokomasiji, ona ga prekori i uopšte se ponaša kao slobodna građanka. Kaže mu da se zove Honorija i da je prethodne noći stigla iz Atine, te da želi pronaći svoju sestru Filokomasiju. Skeledar je sad uveren da ona govori istinu i obećava Palestrionu da ništa o tome više neće reći. Upravo u tom trenutku izlazi Periplektomen i besan je na Skeledra zbog toga kako se poneo prema njegovoj "gošći"; preti mu da će ga kazniti bičevanjem, ali se ubrzo smiri. Skeledar ― koji misli da su ga nekako nasamarili i da je sve to deo nekog plana da se Pirgopolinik navede da ga proda drugom gospodaru ― odlučuje da zasad o svemu tome ćuti.

Treći činUredi

Palestrion, Periplektomen i Pleusikle izlaze iz kuće, a Palestrion saopšti novi plan koji je smislio da nadmudre Pirgopolinika i dobiju devojku natrag. Periplektomen na njegov zahtev preda svoj prsten Palestrionu, koji onda objasni plan. Periplektomen treba da pronađe neku uglađenu i lepu ženu, koja može da glumi Periplektomenovu suprugu i koja će tvrditi da očajnički želi napustiti svog supruga i udati se za Pirgopolinika. Takođe, kaže da bi ta žena trabalo da ima i služavku. Periplektomen zna za jednu ženu koja je idealni kandidat za tu ulogu: to je Akroteleutija, koja ima služavku Milfidipu. Dovodi ih obe u svoju kuću, pošto im je objasnio ceo plan i ulogu koju u okviru tog plana njih dve moraju odigrati.

Četvrti činUredi

Palestrion saopšti Pirgopoliniku da je Periplektomenova supruga beznadežno zaljubljena u njega i preda mu prsten koji mu ona navodno šalje u znak pažnje. Pirgopolinik pristane da se sastane s njom, ali ne zna šta da radi s Filokomasijom. Palestrion mu predloži da je otpravi, ali i da joj dopusti da zadrži sav nakit koji joj je ranije poklonio, kako se ona ne bi previše potresla. Pirgopolinik prihvati taj savet i uđe u kući da saopšti devojci šta je odlučio. Odmah potom vrati se i saopšti publici da je uspeo: dao joj je sve što je htela, a poklonio joj je čak i samog Palestriona. U tom trenutku iz Periplektomenove kuće izađe Akrotoleutija i stane opisivati svoja osećanja prema Pirgopoliniku te svojoj služavki Milfidipi priča o tome kako više ne može izdržati i kako od samog pogleda na njega ona ostaje bez reči, kako je žudnja razdire i samo želi da klekne i grli mu kolena. Sve to čuje Pirgopolinik, kao što je i bio plan, a kad se Milfidipa uskoro nađe oči u oči s Pirgopolinikom, ona ga poziva da poseti njenu gospodaricu u Periplektomenovoj kući. Pirgopolinik isprva okleva, no Milfidipa mu objasni da je ta kuća zapravo bila deo Akrotoleutijinog miraza i da je ona već oterala muža iz kuće. Vojnik kaže da će doći, pa neka ga pričekaju u kući. Uto se pojavljuje Pleusikle, obučen u uniformu zapovednika broda, koji je došao po Palestriona i Filokomasiju. Pirgopolinik se oprašta od njih dvoje i na poziv jednog dečaka-roba ulazi u Periplektomenovu kuću da se sastane s Akroteleutijom.

Peti činUredi

Odmah na vratima zaskoče Pirgopolinika Periplektomen i njegov kuvar Karion, koji ga stanu tući jer je hteo da zavede udatu ženu. Pirgopolinik ih preklinje da prestanu i na kraju im obeća 100 drahmi ako stanu s tučom. Dvojica muškaraca ostave vojnika, a onda se pojavljuje Skeledar i objasni Pirgopoliniku šta se dogodilo. Pirgopolinik spozna da je nasamaren, no izgleda da ga sve to što ga je snašlo nije previše uznemirilo. Komedija se završava uobičajenim pozivom publici da aplaudiraju.

TematikaUredi

Zaplet Hvalisavog vojnika temelji se na dva osnovna motiva: na ljubavnoj intrigi, u okviru koje se dvojica muškaraca, Pirgopolinik i Pleusikle, bore za Filokomasijinu ljubav, i na obmani koju je smislio lukavi rob, Palestrion, zahvaljujući kojoj će mladi Pleusikle na kraju ponovo doći do svoje devojke. Uz glavnu spletku, postoji i manja podvala, koju Palestrion smišlja na račun roba Skeledra i u okviru koje ubeđuje ovoga kao Filokomasija ima sestru bliznakinju, čime se u radnju uvodi tema blizanaca, koja je takođe bila vrlo draga Plautu. I u ovoj komediji lik roba ima i metateatarsku ulogu: naime, on je taj koji smišlja, organizuje i sprovodi na sceni čitav niz obmana (ludificationes), koje izvode drugi likovi, kao npr. kad Filokomasija igra ulogu svoje vlastite sestre bliznakinje ili kad Akroteleutija igra ulogu Periplektomenove supruge.

ReferenceUredi

  1. 1,0 1,1 M. C. Howatson, ed., The Oxford Companion to Classical Literature (2nd ed.), Oxford University Press, Oxford, New York, 1997, s.v. Miles gloriosus.
  2. T. Maccius Plautus, Miles Gloriosus, or The Braggart Captain, Henry Thomas, Riley (ed.), "The Subject".
  3. Titus Maccius Plautus Miles gloriosus ― Der Bramarbas, prev. na nemački W. A. B. Hertzberg

Eksterni linkoviUredi