Hrom(III) hidroksid

Hrom(III)-hidroksid je hidroksid hroma hemijske formule Cr(OH)3, gde je oksidacioni broj hroma +3. Naziva se još i hromi-hidroksid.

Hrom(III) hidroksid
Identifikacija
CAS registarski broj 1308-14-1 YesY
PubChem[1][2] 14787
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula H6CrO3
Molarna masa 106.04 g mol−1



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

DobijanjeUredi

Dobija se dejstvom alkalnih hidroksida ili amonijaka na zelene soli trovalentnog hroma. Ukoliko se deluje na ljubičaste soli dobija se hidratizovani oblik ove supstance (Cr(OH)3 • xH2O), sa tri molekula vode.[3]

SvojstvaUredi

Hromo-hidroksid je plavozelena čvrsta, pihtijasta supstanca. Sveže istaložen, lako reaguje sa kiselinama, ali ukoliko duže ostane u alkalnom rastvoru, reaguje teže jer se menja. Sveže istaložen se takođe lako rastvara u alkalnom hidroksidu, pri čemu se stvaraju ili hromiti ili koloidni hromi-hidroksid. U alkalnom rastvoru reaguje sa hlorom ili bromom dajući hromate.[4] Pri zagrevanju, na oko 50 °C, gubi vodu i nastaje hromi-oksid ili se transformiše u kompleksno jedinjenje, što zavisi od toga kako je dobijen[3].

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 3
Broj donora vodonika 3
Broj rotacionih veza 0
Particioni koeficijent[5] (ALogP) -0,6
Rastvorljivost[6] (logS, log(mol/L)) 2,3
Polarna površina[7] (PSA, Å2) 94,5

PrimenaUredi

Osim što se koristi za dobijanje drugih jedinjenja hroma, koristi se i u tekstilnoj industriji, ali i za dobijanje zelene boje za slikanje, jer je rezistentan na vodu, baze, svetlost i vremenske prilike[3].

ReferenceUredi

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. 3,0 3,1 3,2 Concise encyclopedia chemistry, Pristupljeno 29. 4. 2013.
  4. Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
  5. Ghose, A.K., Viswanadhan V.N., and Wendoloski, J.J. (1998). "Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods". J. Phys. Chem. A 102: 3762–3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  6. Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE. (2001). "Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices". Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488–1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  7. Ertl P., Rohde B., Selzer P. (2000). "Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties". J. Med. Chem. 43: 3714–3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

LiteraturaUredi

Spoljašnje vezeUredi