Hidroksid

Hidroksid
Naziv po klasifikaciji	Hidroksid
Identifikacija
ChemSpider	936
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	[OH-]
InChI
	InChI=InChI=1S/H2O/h1H2/p-1 ; Kod: XLYOFNOQVPJJNP-UHFFFAOYSA-M
Svojstva
Molekulska formula	OH-
Molarna masa	17,008 g mol-1
	; ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Hidroksidi su jedinjenja tipa M(OH)_x koja disocijacijom daju hidroksidne jone.^[2]

Hidroksidi mogu da budu bazni ili amfoterni.^[3]

Pregled hidroksida uredi

Hidroksidi metala 1. grupe hemijskih elemenata: LiOH, NaOH, KOH, RbOH, CsOH. Ovi hidroksidi su veoma jake baze koji odlično rastvaraju u vodi. Ova jedinjenja su hemijski veoma reaktivna. Disociraju se na jon metala i anjon OH^-
Hidroksidi metala 2. grupe hemijskih elemenata bez berilijuma: Mg(OH)₂, Ca(OH)₂, Sr(OH)₂ i Ba(OH)₂. Ova jedinjenja su dosta jake baze, ali se ne rastvaraju baš najbolje u vodi.
Amfoterni hidroksidi: Be(OH)₂, Zn(OH)₂, Pb(OH)₂, Sn(OH)₂, Al(OH)₃. Ovi hidroksidi se loše rastvaraju u vodi. U kiseloj sredini disosuju na jon metala i na anjone OH^-. U baznoj sredini na anjon XO_n^n- i na katjone H⁺.

Karakter hidroksida zavisi od veze. Ukoliko je jaka jonska veza dobijaju se hidroksidi koji u potpunosti disosuju na jone OH^-. Ukoliko je veza više kovalentna hidroksid ima amfoterne osobine.

Reference uredi

↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
↑ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.

Literatura uredi

Holleman, A.F.; Wiberg, E.; Wiberg, N. (2001). Inorganic Chemistry. Academic press. ISBN 0-12-352651-5.
Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2nd izd.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419.
Shriver, D.F; Atkins, P.W (1999). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-850330-X.
Wells, A.F (1962). Structural Inorganic Chemistry (3rd. izd.). Oxford: Clarendon Press. ISBN 0-19-855125-8.

Vanjske veze uredi

[1] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[Housecroft3rd-2] Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.

[ParkesNeorganskaHemija-3] Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.

[2]

[1]

[3]