Hemoliza (grčki: αἷμα, hemo- što znači „krv“ i grčki: λύσις -liza, što znači „gubljenje“, „oslobađanje“ ili „otpuštanje“[1]) je raspadanje eritrocita (crvenih krvnih ćelija) i ispuštanje njihovog sadržaja (hemoglobina) u okolnu tečnost (krvnu plazmu). Hemoliza može da se dogodi in vivo ili in vitro (unutar ili izvan tela).
Ovaj članak se bavi medicinskim aspektima hemolize. Za hemolizu u kulturama mikroorganizama pogledati Hemoliza (mikrobiologija)
Rod Enterokoka uključuje bakterije mlečne kiseline koje su ranije bile klasifikovane kao beta-hemolitička grupa D u rodu Streptokoka (vidi gore), uključujući E. faecilis (S. faecalis), E. faecium (S. faecium), E. durans (S. durans), i E. avium (S. avium).
Kako proces ishrane plazmodijumskih parazita oštećuje crvene krvne ćelije, malarija se u medicinskoj literaturi ponekad naziva „parazitskom hemolizom“.
Hemoliza uzoraka krvi. Crvene krvne ćelije kod kojih nije prisutna (levo i u sredini), i kod kojih je prisutna (desno) hemoliza. Dovoljno je da samo 0,5% krvnih ćelija hemolizira da bi otpušteni hemoglobin obojio krvni serum ili plazmu u svetlo crveno ili boju trešnje.[3] Valja uočiti da je hemolizirani uzorak providan jer nema ćelija koje bi odbijale svetlost.
In vitro hemolizu može da uzrokuje nepravilno rukovanje krvlju prilikom uzimanja uzoraka, efekti mehaničkog procesiranja krvi, ili bakterijska akcija u uzorku krvi.
Većina uzroka In vitro hemolize se tiču postupka uzimanja uzoraka. Komplikovano uzimanje uzoraka, nesigurni spojevi, kontaminacija, neodgovarajuća veličina igle su među čestim uzrocima hemolize. Preterana sukcija (usisavanje) može da dovede do toga da se crvene krvne ćelije doslovno zdrobe dok prolaze kroz hipodermičku iglu usled turbulencije i fizičkih sila. Do takve hemolize često dolazi kad je teško naći pacijentovu venu ili kada vena kolapsira prilikom uzimanja krvi špricem ili modernom vakuumskom cevi. Iskustvo laboranta i pravilna tehnika uzimanja krvi su ključni faktori u sprečavanju hemolize.
In vitro hemoliza prilikom uzimanja uzoraka može da dovede do netačnih laboratorijskih testova usled kontaminacije okolne plazme sadržajem hemoliziranih krvnih ćelija. Na primer, koncentracija kalijuma unutar crvenih krvnih ćelija je mnogo viša nego u plazmi i prilikom biohemijskih analiza hemolizirane krvi je uobičajeno da se javi znatno povišena koncentracija kalijuma.
In vitro hemoliza takođe može da se javi u uzorcima krvi usled dužeg skladištenja u neodgovarajućim uslovima (na primer na previsokoj ili preniskoj temperaturi).
Kod nekih hirurških intervvencija (posebno tokom nekih operacija srca) gde se očekuje značajan gubitak krvi, koriste se mašine za intraoperativno spasavanje krvi. Procesom centrifuge se sakuplja pacijentova krv, crvene krvne ćelije se ispiraju fiziološkim rastvorom, i vraćaju u krvni sistem pacijenta. Do hemolize može da dođe ako se centrifuga rotira prebrzo (obično brže od 500 obrtaja po minutu). Ovo predstavlja izvantelesnu hemolizu. Nepovoljna okolnost je da se hemoliza javlja prilikom većeg gubitka krvi jer u tim slučajevima postupak vraćanja krvi u krvni sistem mora da se obavlja većim brzinama kako bi se sprečila hipotenzija, pH neravnoteža i druge štetne pojave.
Vizuelizacija fizičke pojave hemolize u uzorcima krvi može da se koristi kao sredstvo za određivanje vrsta raznih infekcija Gram-pozitivnim bakterijama (na primer, streptokokama).
