Helen Keller

Helen Keler
Helen Keler
Rođenje	27. 6. 1880.; Taskambija, Alabama, SAD;
Smrt	1. 6. 1968. (dob: 87); Arcan Ridge, Easton, Connecticut, SAD
	Potpis

Helen Adams Keler (izv. Helen Adams Keller; 27. 6. 1880 — 1. 6. 1968) američka je spisateljica i autorka poznata po tome što je od detinjstva bila slepa i nije mogla da čuje. Nakon dugotrajnog procesa uspela je naučiti da se sporazumeva sa okolinom te završiti školu. Zbog toga je postala jedna od najpopularnijih ikona američke popularne kulture i simbol invalida koji uspevaju da prebrode svoju obogaljenost. Bila je poznata i po svom zalaganju za socijalizam, te jedan od osnivača ACLU.

Biografija uredi

Rođena je 27. juna 1880. godine u mestu Taskambija u Alabami, SAD. Sa devetnaest meseci je preležala težak encefalitis i tada potpuno oslepela i izgubila sluh, ne mogavši učiti da govori s drugom decom. Sa sedam godina dobila je negovateljicu, Eni Mensfild Saliven, koja je neopisivom požrtvovanošću i strpljivošću postigla ono što do tada nije uspelo Heleninim lekarima.^[1]

Helen je u početku bila vrlo odbojna, nepristupačna, pa i zlobna. Sa Eni je živela u vrtnoj kućici roditeljskog doma. Uz skoro nepremostive poteškoće, a neopisivim strpljenjem, Eni je devojčicu najpre naučila pojedinim slovima dodirom njenih dlanova svojim prstima. Zatim ju je naučila da govori i razume glasni govor, međusobnim dodirom usana i grla. ^[2]

Sve više je Helen pokazivala svoju intelektualnu nadarenost i želju za sticanjem znanja, pa je posle mesec dana naučila 21 reč, a nakon jedne godine 900 reči u ručnom alfabetu. Uskoro je naučila da čita Brajeva slova i na taj način pisala čak i duža pisma.

Kada je imala četrnaest godina dotadašnja obuka je zamenjena sistematskom školskom nastavom, a sa osamnaest godina je primljena u redovnu gimnaziju. Eni je ni tada nije napustila, nego joj je bila od velike koristi u njenom daljem obrazovanju. Redovno je Helen pratila u školu, sedela pored nje za vreme nastave i pisala joj predavanja na dlan. Uz takvu pomoć Helen je mogla odlično savladati gradivo i sa devetnaest godina upisala je književnost i istoriju.

Diplomirala na koledžu Redklif 1904. godine

Godine 1904. Helen Keler je završila svoje studije na akademskom stepenu — najviše priznanje za njenu upornu borbu i pobedu. Naučila je da čita na četiri jezika i postala istaknuta spisateljica. Nakon toga je postala inspektor američkih zavoda za odgoj gluvonemih i slepih. Objavila je nekoliko knjiga prevedenih i na strane jezike: Istorija mog života (1902), Optimizam (1903), Svet i život (1908) i dr. Tematika tih knjiga je, svakako, njena nesvakidašnja sudbina.

Uz poteškoće i trud, Helen je postala vrsna jahačica, plivačica, jedriličarka i biciklistkinja. Uživala je u šalama i duhovitostima Marka Tvena čitajući ga vrhovima prstiju. I Enriko Karuzo je "izlio svoj zlatni glas" na njen dlan. Jaša Hajvec, virtuoz na violini, svirao je specijalno za nju, dok je ona prstima lagano dodirivala njegov instrument.

Helen je umrla 1968. godine u 88. godini, a danas se pominje u celom svetu s najvećim priznanjem i divljenjem. Ceo život je posvetila pomaganju gluvonemoslepih za koje je rekla da su to najusamljeniji ljudi od svih na svetu, da su oni "ti koji bulje u mrak u kojem jedino mrak bulji u njih".^[3]

Literatura uredi

Keller, Helen (2004) [1908]. The World I Live In ('NYRB Classics' izd.). New York: NYRB Classics. ISBN 978-1590170670.
Keller, Helen (2000) [1927]. Light in my Darkness (2. izd.). Chrysalis Books. ISBN 978-0877853985.