Hegemon sa Tasosa (grč. Ἡγήμων ὁ Θάσιος) bio je starogrčki komediograf koji je stvarao u okviru stare atičke komedije, no ipak je bio slavniji po svojim parodijama, pa Aristotel za njega kaže da je "prvi pevao parodije" (τὰς παρῳδίας ποιήσας πρῶτος).[1] To verovatno znači da je on zaslužan za razvoj parodije kao posebnog književnog žanra koji je imao i svoje posebno mesto na dramskim takmičenjima.[2] Prema stoičaru Polemonu, koga citira Atenej, u nekoliko navrata je sa takvim pesmama osvojio nagrade na nadmetanjima u Atini, a jedini duži fragment parodije koji nam se sačuvao od Hegemona spominje i nagradu od 50 drahmi.[3] Na istom mestu Aristotel kaže da je "Homer, na primer, podražavao bolje karaktere, Kleofont prosečne, a Hegemon Tašanin, koji je prvi pevao parodije, i Nikohar, pesnik Delijade, gore".[4]

Hegemon je živeo u doba peloponeskog rata i bio je savremenik Kratina, kada je ovaj već bio starac, kao i savremenik Alkibijadov. Parodija kojom se bavio uglavnom se sastojala u tome da se od epskih pesnika preuzimaju i teme i metrička shema, te da se neznatnom promenom reči u poznatim mestima ono visoko i svečano preobrazi u nešto duhovito i smešno. Premda je takva vrsta parodiranja postojala od starih vremena, počev od Margita ili Boja žaba i miševa, ipak su sada takva dela prvi put počela da se izvode na pozornici i nadmeću se u vlastitoj kategoriji. Kada je 413. pne. u Atinu stigla vest o propasti sicilijske ekspedicije, veliki broj građana upravo je bio u pozorištu i gledao Hegemonovu parodiju Gigantomahija. Da bi savladali svoju tugu i nesreću, gledaoci su ostali na svojim mestima do kraja predstave, kojoj očito nije nedostajalo komičke snage.

Jedina komedija koja mu se pripisuje jeste Filina (Φιλίνη), napisana u Eupolidovom i Kratinovom stilu, u kojoj ismeva jednu poznatu atinsku heteru tog imena.[5]

Prema Sudi, Hegemon je imao nadimak Φακή (= supa od sočiva ili leće).[6]

GovornikUredi

Hegemon (grč. Ἡγήμων) je i ime atinskog govornika koji je bio savremenik Demostenov i jedan od onih koje je Filip II Makedonski potkupio da bi pred atinskim narodom zastupali makedonske interese. Aristogiton je protiv njega podneo optužbu, a na kraju je smaknut podelivši tako Fokionovu sudbinu. Prema Sirijanu, restorsku veštinu savladao je samo praksom, jer formalnog retoričkog obrazovanja nije imao.[7]

Epski pesnikUredi

Hegemon (grč. Ἡγήμων) zvao se i neki epski pesnik koji je napisao ep o podvizima Tebanaca pod Epaminondom kod Leuktre.[8]

EpigramatičarUredi

Hegemon (grč. Ἡγέμων) je i ime nekog pesnika čiji se jedan epigram nalazi u vatikanskom rukopisu Grčke antologije (p. 274). Ništa drugo nije o njemu poznato.[9]

ReferenceUredi

  1. Aristotel, Poetika, 3, 1448a12.
  2. The Oxford Classical Dictionary (3. izd.), 2003, s.v. Hegemon.
  3. Atenej, Deipnosophistae, XV, 699a.
  4. Aristotel, Poetika, loc. cit., prevod: Miloš N. Đurić, u: Aristotel, O pesničkom umeću, Beograd, 1988, str. 49.
  5. William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Hegemon (1). Arhivirano 2008-05-12 na Wayback Machine-u
  6. Suda, s.v. Ἡγήμων.
  7. William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Hegemon (2). Arhivirano 2008-05-12 na Wayback Machine-u
  8. William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Hegemon (3). Arhivirano 2008-05-12 na Wayback Machine-u
  9. William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Hegemon (4). Arhivirano 2008-05-12 na Wayback Machine-u