Hearts of Iron

Hearts of Iron (HoI) je globalna strateška računarska igra koju je razvila kompanija Paradox Entertainment i Strategy First čija se radnja odigrava između 1936-1948. godine. U ovoj igri mogu da se vode sve države koje su u ovo doba postojale. Razvijena je za Windows kompatabilne platforme 2002. godine. Glavni programer za razvoj igre bio je Johan Anderson. Nastavak igre Hearts of Iron 2 iz 2005. doneo je mnoga poboljšanja i novitete, razvijenije tehničko stablo i bolju igrivost. Godine 2009. je izdan nastavak pod imenom Hearts of Iron III, a 2016. i Hearts of Iron IV.

Hearts of Iron
Razvio	Paradox Interactive
Datum(i) objavljivanja	2002. godina
Žanr(ovi)	Strategija
Platforme	Microsoft Windows
Medijum	1 CD-ROM
Potrebne specifikacije sistema	64 MB RAM, 4X CD-ROM drive, DirectX 8.1, Windows 95
Način kontrole	Tastatura, miš

Igračko okruženje

Hearts of Iron je zasnovan na Europa Universalis endžineu ali uz mnoge promene:

• detaljno tehničko stablo je podeljeno u 14 delova (pešadija, artiljerija, industrija, oklopne jedinice, mornarica, itd) sa mnoštvom dostupnih tehnologija i mogućnostima za unapređenje svih jedinica
• ekonomija je bazirana na 4 prirodna resursa: ugalj, gvožđe, guma i nafta od kojih zavisi vaša vojska i industrija
• mogu da se biraju politički i vojni lideri
• mnoštvo vojnih jedinica od milicije do interkontinentalnih raketa
• simulacija vremenskih prilika od kojih zavisi kretanje i borbena efikasnost vaših jedinica.

Kampanja se može započeti u različitom trenutku, a cilj je da država opstane i da se po mogućstvu uveća. U zavisnosti od poteza igrača međunarodna dešavanja se razvijaju ili onako kako se dogodilo u stvarnosti ili u nekom drugom smeru. Zbog ovog igra spada u grupu alternativno istorijskih igara.

U igri postoje tri osnovne frakcije Saveznici (engl. Allies), Osovina (engl. Axis) i Kominterna (engl. Comintern). Igrač može da igra u nekom od ovih saveza, ali može da ostane i van njih. Igra se završava kada preostane samo jedan savez, što se retko dešava. Scenario se takođe završava u ponoć 30. decembra 1947, a pobednička strana se određuje na osnovu broja poena koje ima. Poene donose značajne provincije i gradovi (najviše Moskva, Berlin, Lenjingrad, Staljingrad, London, Pariz dok pustinjski predeli severne Afrike i prašumske teritorije Južne Amerike ne donose uopšte bodove).

Kontroverze

Igra je zabranjena u Kini zato što su Tibet, Sinkjang i Mandžurija nezavisne države a Tajvan je pod japanskom kontrolom. Paradox Interactive smatra da je igra istorijski tačna i da prikazuje vreme kada je Kina bila podeljena kao i mogućnost da Komunistička partija Kine ne pobedi u Kineskom građanskom ratu.