Hasan Zvizdić (Sjenica, 1892 — Adapazari, 1980)[1] bio je tokom Drugog svetskog rata komandant odreda Muslimanske milicije iz Sjenice (u Sandžaku),[2] te glavni trgovac stokom u regionu koji je zavisio od stočarstva — zbog čega je njegov uticaj u Sandžaku bio snažan.[3]

Hasan Zvizdić
Crno-bela fotografija, istorijski jajasti portret osobe s fesom ili sličnom kapom na glavi, srednji planCrno-bela fotografija, istorijski jajasti portret osobe s fesom ili sličnom kapom na glavi, srednji plan
Datum rođenja1892
Mesto rođenjaSjenica,  Osmansko carstvo (danas Srbija)
Datum smrti1980
Mesto smrtiAdapazari,  Turska
Služba
Bitke/ratoviDrugi svetski rat u Jugoslaviji

Biografija uredi

Hasan-aga Zvizdić je rođen 1892. godine u Sjenici. Najstariji je sin Muhameda i Amine Zvizdić. Morao je da napusti rodno mesto (Gacko, BiH) i seli se veoma često zbog progona; iako je menjao lokaciju i brodom, svojevremeno je ipak završio u logoru (Dahau, gde je proveo dve godine). Porodicu, uključujući mlađeg brata Osmana, ubili su mu teroristi.[4][5]

Zvizdić je radio kao bogati muslimanski veletrgovac iz Sjenice. Postao je guverner grada i naoružao mnogo lokalnih muslimana organizovavši ih u ratnu miliciju.[6]

Angažman uredi

U decembru 1941, Zvizdić je odbio da dozvoli partizanima ka zauzmu Sjenicu, jer se bojao da će četnici, nemačke i italijanske snage napasti partizane u ovom mestu i takođe pobiti veći deo populacije. Objasnio je partizanima kako je imao oko 5.000 članova Muslimanske milicije pod svojom komandom i da će ih usmeriti protiv partizana ili četnika ako pokušaju sa zauzimanjem.[7] Prema istoričaru Živkoviću, Zvizdić je zapravo bio zabrinut da njegovi unosni ugovori za snabdevanje italijanske i nemačke vojske stokom ne bi bili otkazani ako bi partizani zauzeli grad.[8]

Dana 22. decembra 1941. godine, snage Muslimanske milicije iz Prijepolja — pod komandom Pačariza, te iz Sjenice — pod komandom Zvizdića, uspešno su onemogućile napad partizana koji su pokušali da zauzmu Sjenicu.[9] Jedna grupa iz Tutina ih je podržavala — pod komandom DŽemaila Koničanina, koji se pridružio po pozivu Zvizdića.[10]

Početkom delovanja Muslimanske milicije iz Sjenice kojoj je komandovao Zvizdić, februara 1942. — zajedno sa odredima milicije iz Prijepolja, Brodareva i Komarana, u saradnji sa četnicima kojima je zapovedao Pavle Đurišić, te sa italijanskim snagama, planiran je napad na partizane koji su se povlačili iz Sandžaka nakon poraza u Užicu. Kad je Pačariz shvatio da su partizani uspeli da pobede četnike, nije se suzdržavao od napada na partizane, ali je odlučio da premesti svoje snage u Sjenicu da bi pomogao Zvizdiću ako bi partizani odlučili da ponovo napadnu grad.[11]

Zvizdić nije bio uticajan samo u Sjenici i Tutinu, nego i u širem regionu. Mislio je da će mu koristiti ako poseti sedište četnika i pregovara s Dražom Mihailovićem.[12] Dana 27. juna, Zvizdić i ostali muslimanski i albanski lideri (među kojima i Aćif Hadžiahmetović, DŽafer Deva, Ferhat-beg Draga i Ahmet Daca) pregovarali su sa predstavnicima Mihailovićevih četnika. Pregovori su okončani dogovorom o saradnji na zajedničkoj borbi protiv komunista.[13] Ekmečić pominje Zvizdića kao muslimanskog četničkog vođu.[14]

Karl fon Krempler je planirao da osnuje Sandžak kao zaseban politički entitet i ponudio je Zvizdiću funkciju guvernera. Ovaj je odbio Kremplerovu ponudu.[15] Kada su Nemci preuzeli kontrolu nad Crnom Gorom nakon kapitulacije Italije pred kraj 1943. godine, osnovali su marionetsku vladu s Hasanom Zvizdićem kao ministrom bez portfelja.[16]

Smrt uredi

Posle rata, Zvizdić je emigrirao iz Jugoslavije da ga ne bi uhvatili i pogubili partizani. Umro je 1980. godine u Adapazariju (Turska). Godine 2012, ispred kuće u kojoj je živeo Zvizdić otkrivena je komemorativna plaketa.[17]

Reference uredi

  1. Crnovršanin 1996: "Hasan je rođen 1892. godine ... Hasan-aga Zvizdić umro je 1980. godine u Adapazaru"
  2. Bojović, Jovan R.; Šibalić, Mijuško (1979). Durmitorska partizanska republika: materijali sa naučnog skupa održanog u Žabljaku 24, 25 i 26, avgusta 1977. godine. Istorijski in-t SR Crne Gore. str. 382. 
  3. Živković 2011: str. »Kako se kasnije ispostavilo, Zvizdić je još desetak dana ranije pozvao muslimane iz okoline Sjenice da pomognu odbranu grada, što su ovi prihvatili s obzirom na njegov uticaj kao glavnog trgovca mesom i stokom u jednoj stočarskoj regiji.«
  4. „Hasan-aga Zvizdić (1892–1980)”. Elektronske novine Sandžak PRESS. 8. 12. 2015. Arhivirano iz originala na datum 27. 8. 2017. Pristupljeno 27. 8. 2017. 
  5. „Branitelj Sjenice i Pešterske Visoravni – Rahmetli Hasan Zvizdić (1892–1980)”. zsdholland.ning.com. Arhivirano iz originala na datum 4. 3. 2010. Pristupljeno 27. 8. 2017. 
  6. Djurašinović-Kostja, Vojin (1961). Stazama proleterskim. Prosveta. str. 279. »Tada je u Sjenici vlast držao Hasan Zvizdić, poznat u tome kraju kao veletrgovac i čovek sa jakim uticajem na jedan deo stanovništva, što mu je pomoglo da izvestan deo muslimana organizuje i naoruža kao miliciju.« 
  7. Ćuković, Mirko (1964). Sandžak: Na osnovu sakupljenog i obrađenog materijala knjigu napisao Mirko Ćuković. Nolit. str. 196, 197. 
  8. Živković 2011: str. »To je bilo opravdanje za javnost, dok je stvarni razlog ležao u tome što je Zvizdić kao trgovac stokom imao ugovor o snabdevanju italijanskih i nemačkih vojski mesom, koji bi verovatno bio ugrožen ukoliko bi se pročulo da je pustio partizane u grad.«
  9. Radaković, Petko (1981). „Muslimanska milicija u službi okupatora”. Užička Republika, Zapisi i sećanja – I. Užice: Muzej ustanka 1941. str. 662. 
  10. Ćuković, Mirko (1964). Sandžak: Na osnovu sakupljenog i obrađenog materijala knjigu napisao Mirko Ćuković. Nolit. str. 209. »Ubrzo se pojavila i druga neprijateljska kolona od sela Medare, pod komandom DŽema Koničanina. Ova grupa je na poziv Hasana Zvizdića stitla dva dana ranije kao pomoć sa Peštera iz nggavičkog sreza« 
  11. Ćuković, Mirko (1964). Sandžak: Na osnovu sakupljenog i obrađenog materijala knjigu napisao Mirko Ćuković. Nolit. str. 247. »Četničko-nedićevske snage iz Srbije vršile su početkom februara poslednje pripreme da opkole i unište partizanske snage na desnoj strani Lima. Bilo je predviđeno da u ovoj akciji učestvuju četnici Draže Mihailovića, kako oni koji su bili pod njegovom direktnom komandom, tako i oni koji su bili stavljeni pod komandu Milana Nedića kao odredi Srpske oružane sile, zatim muslimanska milicija Hasana Zvizdića iz Sjenice i hodže Sulejmana Pačariza iz Hisardžika i italijanske jedinice iz Prijepolja uz sadejstvo četnika Pavla Đurišića i muslimanske milicije iz Brodareva i Komarana na levoj strani Lima.« 
  12. Spasoje Đaković (1986). Sukobi na Kosovu. Narodna knjiga. str. 139. 
  13. Ćuković, Mirko (1964). Sandžak: Na osnovu sakupljenog i obrađenog materijala knjigu napisao Mirko Ćuković. Nolit. str. 526. 
  14. Ekmečić, Milorad (2007). Dugo kretanje između klanja i oranja: Istorija Srba u Novom Veku 1492-1992. Zavod za udžbenike. str. 569. »Zvizdić Hasan, vođa muslimanske četničke grupe« 
  15. Ćuković, Mirko (1964). Sandžak: Na osnovu sakupljenog i obrađenog materijala knjigu napisao Mirko Ćuković. Nolit. str. 525. 
  16. Pajović, Radoje (1977). Kontrarevolucija u Crnoj Gori: četnički i federalistički pokret 1941-1945. str. 423. 
  17. „Otkrivena tabla Hasan-agi Zvizdiću”. Centar za bošnjačke studije. Pristupljeno 2. 6. 2014. [mrtav link]

Bibliografija uredi

Spoljašnje veze uredi