Heinz Guderian

(Preusmjereno sa Hajnc Guderijan)

Heinz Guderian
Guderian u julu 1941.
Guderian u julu 1941.
Lični podaci
Rođenje 17. jun 1888. (1888-06-17) Kulm, Prussia, Njemačko Carstvo (danas Poljska)
Smrt 14. maj 1954. (dob: 65) Schwangau, Bavarska, Zapadna Njemačka
Nadimak Schneller Heinz
Udarni Heinz[1]
Vojna karijera
Vjernost  Njemačko Carstvo (1907-1918)
 Weimarska Republika (1918-1933)
 Nacistička Njemačka (1933-1945)
Čin Generaloberst (Wehrmacht) 8.svg Generaloberst (general-pukovnik)
Godine službe 1907–1945
Ratovi i bitke
Komande 2. oklopna divizija
XVI armijski korpus
XIX armijski korpus
2. oklopna armija
Odlikovanja Viteški križ sa željeznim križem sa hrastovim lišćem
Civilni život i rad

Hajnc Vilhelm Guderijan (nem. Heinz Wilhelm Guderian; Kulm, 17. jun 1888Švangau, 14. maj 1954) je bio vojni teoretičar i general u nemačkoj armiji tokom Drugog svetskog rata. Organizacija i komandovanje nemačkim oklopnim divizijama bazirali su se na njegovim delima od koji je svakako najpoznatija knjiga „Pažnja! Tenkovi!“ (Achtung! Panzer!). Tokom svoje vojne karijere bio je na položajima komandanta oklopnog korpusa, komandanta oklopne armije, Generalnog inspektora oklopnih snaga i Načelnika Generalštaba kopnene vojske.[2]

BiografijaUredi

Guderijan je rođen u Pruskoj, u gradiću Kulm, koji se danas nalazi unutar poljskih granica. Od 1901. god 1907. godine pohađao je mnoge vojne škole. Stupio je u armiju 1907. godine kao oficirski kandidat (nem. Fähnrich) i to u 10. Hanoverski lovački bataljon kojim je komandovao njegov otac. 1. oktobra 1913. godine oženio se sa Margaret Gorne sa kojom je imao dva sina.[3]

1911. godine Guderijan je pristupio 3. telegrafskom bataljonu roda veze.[traži se izvor od 01. 2016.]

Prvi svetski ratUredi

Tokom Prvog svetskog rata služio je kao vezista u generalštabu. Posle rata Guderijan je ostao u sastavu nove, reformisane nemačke vojske Rajhsvera (Reichswehr) koja je prema uslovima Versajskog mirovnog sporazuma bila ograničena na 100.000 ljudi, gde se specijalizovao za oklopne jedinice. Kako je tečno govorio engleski i francuski jezik bio je pod značajnim uticajem tadašnjih teoretičara upotrebe oklopnih snaga Dž. F. C. Filera i B. H. Lidl Harta čija dela je preveo na nemački jezik. U svojoj knjizi Achtung! Panzer!, napisanoj 1936-37. godine. Guderijan je objasnio svoju teoriju o ulozi oklopnih snaga i avijacije u modernom ratovanju. Oklopne jedinice koje je stvorio i koje su se borile u skladu sa principima blickriga, predstavljale su osnovu nemačke vojne moći tokom Drugog svetskog rata.

Drugi svetski ratUredi

 
General-pukovnik Guderijan (levo) u svom komadnom oklopnom vozilu tokom kampanje u Francuskoj, maj 1940.

Tokom napada na Poljsku i na Francusku Guderijan je komandovao XIX armijskim korpusom. Lično je komandovao napadom nemačkih oklopnih jedinica koje su probile francusku liniju odbrane kod Sedana. Njegove oklopne jedinice predvodile su tzv. „trku do obale“ kojom je završeno opkoljavanje glavnine savezničkih snaga u Francuskoj. U napadu na SSSR komandovao je Oklopnom grupom „Guderijan“ koja je od 5. oktobra 1941. godine preimenovana u Drugu oklopnu armiju. Tokom operacije „Barbarosa“ oklopne jedinice pod njegovom komandom doslovno su se pridržavale doktrine blicrkiga i napredovale su takvom brzinom da je Guderijan ubrzo stekao nadimak „Schneller Heinz“ (brzi Hajnc). Oklopni klin kojim je on komandovao u rekordnom vremenu je zauzeo Smolensk i spremao se za nastupanje prema Moskvi kada mu je naređeno da promeni pravac napredovanja južno ka Kijevu. Razrešen je komande 25. decembra 1941. godine zbog nepoštovanja Hitlerovog naređenja o zabrani povlačenja i prebačen je u rezervni sastav Vrhovne komande kopneneih snaga.

Posle nemačkog poraza kod Staljingrada, Guderijan je pozvan u aktivnu službu da bi 1. marta 1943. godine bio imenovan za Glavnog inspektora oklopnih jedinica. Njegovo zaduženje bilo je da nadzire proizvodnju tenkova kao i obuku i upotrebu oklopnih jedinica. 21. jula 1944. godine postao je načelnik Vrhovne komande kopnene vojske. Hitler ga je otpustio 28. marta 1945. godine posle svađe zbog neuspelog kontranapada čime se završio dugi period međusobnog neslaganja i netrpeljivosti.

Guderijanovo smenjivanje je usledilo nakon jedne od nadramatičnijih scena koja se ikada odigrala u Rajhskancelariji. Rekonstrukcija događaja izvedena je uglavnom na osnovu Guderijanovih memoara „Vođa tenkova“.

Hitlerova uobičajena podnevna konferencija počela je prilično mirno, iako je povremeno na površinu izbijalo jedva prikrivena netrpeljivost između učesnika. Guderijan je Hitleru dostavio memorandum u kome je objasnio da je 23. marta propao napad 9. armije, pod komadnom generala Teodora Busea na Kistrin, propao zbog nedostatka artiljerijske municije. Hitleru se nije svideo ne samo Guderijanov ton no ni njegov pokušaj da opravda 9. armiju, a posebno generala Busea. Okomio se na Busea kao jedinog krivca za sve i naredio da Buse dođe na sastanak i podnese kompletan izveštaj.

Kao što je i bilo uobičajeno, sastanku su prisustvovali svi Hitlerovi vojni savetnici. Pored Guderijana i Busea tu su bili načelnik štaba Vrhovne komande Vermahta feldmaršal Vilhelm Kajtel, načelnik operativnog odeljenja Alfred Jodl, Firerov ađutant, načelnik personalnog odeljenja general Vilhelm Burgdorf i još neki visoki oficiri i razni pomoćnici. Hitler je nekoliko minuta slušao opšti izveštaj o situaciji, a onda je pozvao generala Busea da podnese svoj izveštaj. Buse je počeo svoje izlaganje kratkim prikazom organizacije napada i snaga koje su u njemu učestvovale. Na [Hitleru se ubrzo videlo da mu je to dosadno, a onda je odjednom prekinuo Busea. „Zašto je napad propao?“, i odmah je bez zadržavanja odgovorio na sopstveno pitanje, „Zbog nesposobnosti! Zbog nemara!“ Zasuo je uvredama Busea, Guderijana, i celu Vrhovnu komadu. Svi su bili nesposobni. „Napad na Kistrin je izvršen, vikao je, bez odgovarajuće artiljerijske pripreme!“ Zatim se okrenuo Guderijanu. „Ako Buse nije imao dovoljno municije, kao što tvrdite, zašto mu niste dopremili više?

Nekoliko trenutaka je vladala potpuna tišina a onda je Guderijan počeo tihoda govori: „Već sam Vam objasnio da ...“ Hitler ga je prekinuo pokretom ruke: „Objašnjenja! Izgovori! To je sve što od Vas mogu čuti. U redu! Onda nam Vi objasnite ko nas je izdao kod Kistrina, vojnici ili Buse?!“ Tada je Guderijan planuo: „Glupost!! To je najobičnija glupost!!“ Tim rečima je doslovno pljunuo na Hitlera. Besan, tamnocrven u licu, sipao je rečenice kao rafale. Buse nije kriv! To sam Vam već jednom rekao!! On je samo izvršio naređenje! Upotrebio je svu municiju kojom je raspolagao! Sve što je imao!! Bes je provalio iz Guderijana kao oluja. Borio se da nađe prave reči. „A Vi tvrdite da su za poraz krivi vojnici - pogledajte koliko ih je poginulo!!“, urlao je. „Pogledajte gubitke! Vojnici su izvršili svoju dužnost! Njihova spremnost da se žrtvuju je dokaz za to!

Hitler mu je odgovorio, takođe urlajući: „Nisu izvršili zadatak! Nisu izvršili zadatak!!

Guderijanovo lice je poprimilo ljubičastu boju, vikao je koliko ga je grlo nosilo: „Moram Vas zamoliti ... moram Vas zamoliti da više ne optužujete ni Busea ni njegove trupe!!“

Obojica su bila nesposobna za bilo kakvu normalnu raspravu, ali nisu hteli da prestanu. Okrenuti jedan ka drugom, Guderijan i Hitler, upustili su se u tako žestoku i strašnu svađu da su ostali oficiri i ađutanti stajali kao oduzeti, ukočeni od šoka. Hitler, psujući Generalštab, nazivao ih je „beskičmenjacima“, „idiotima“ i „kretenima“! Neprestano su ga „varali“, „pogrešno ga informisali i „podvaljivali“ mu. „Da li ga je general-major Rajnhard Gelen“ „u svojoj obaveštajnoj proceni pogrešno informisao o sovjetskim snagama?“ „Nije!“, odgovorio je Guderijan. „Gelen je budala!“, uzvratio je Hitler. „A šta je sa onih 18 divizija koje se, odsečene još uvek nalaze u baltičkim zemljama, u Kurlandiji?“ „Ko Vas je prevario u vezi sa njima?“, vikao je Guderijan. „I kad konačno nameravate da povučete tu armiju iz Kurlandije?!

Sukob je bio toliko žestok i bučan da se niko nije mogao setiti kako je tačno tekla svađa. General Buse, bez svoje krivice povod sukoba, je posle rata rekao: Bili smo kao paralisani. Nismo mogli verovatoi da se sve to zaista događa.[traži se izvor od 01. 2016.]

Jodl]je bio prvi koji je došao k sebi. Zgrabio je zajapurenog Guderijana za ruku i zamolio ga: „Molim Vas, molim Vas, smirite se!“ Odvukao je Guderijana u stranu. Kajtel i Burgdorf počeli su da se vrzmaju oko Hitlera koji se, iscrpljen, srušio na stolicu. Užasnut Guderijanov ađutant, baron Frajtag fon Loringhofen, ubeđen da će njegov pretpostavljeni biti uhapšen ako ga smesta ne izvede iz prostorije, otrčao je napolje, nazvao general-majora Hansa Krebsa, Guderijanovog načelnika štaba u Cosenu i isprišao mu šta se dogodilo. Fon Loringhofen je zamolio Krebsa da nazove Guderijana pod izgovorom da su stigle hitne vesti sa fronta i da govori sa njim dok se general ne smiri. Guderijan je nakon mnogo nagovaranja pristao da izađe iz sobe za konferencije. Krebs je uspeo da zaokupira Guderijanovu pažnju punih 15-ak minuta, a za to vreme je načelnik šatab Vrhovne komande kopnene vojske potpuno ovladao svojim emocijama.[traži se izvor od 01. 2016.]

Tokom tog predaha smirio se i Hitler. Kad se Guderijan vratio, Hitler je vodio konferenciju kao da se ništa nije dogodilo. Kad je video da se Guderijan vratio Firer je naredio da se svi iz prostorije udalje osim Kajtela i Guderijana. Kad su ostali sami, Hitler je hladno rekao: „Generale Guderijan vaše zdravstveno stalje zahteva da smesta uzmete 6 nedelja bolesničkog odsustva“. Guderijan je odgovio: „Otići ću“. Međutim, za Hitlera stvar još uvek nije bila završena, i zamolio je Guderijana da ostane do kraja konferencije. Sastanak je zavrešen tek kroz nekoliko časova, a za to vreme Hitler je postao skoro srdačan: „Molim Vas učinite sve da što pre ozdravite. Za 6 nedelja situacija će verovatno postati kritična, i tada ćete mi biti potrebni. Kuda namearavte da odete?“ I Kajtela je to interesovalo. Ta iznenadna briga za njegovo zdravlje se Guderijanu učinila sumnjivom te je razborito odlučio da ne otkriva svoje planove. Izvinio se i udaljio se brzo iz Kancelarije Rajha. Tako je Guderija smenjen. Tvorac nove taktike upotrebe oklopnih snaga, poslednje veliko ime među Hitlerovim oficirima, napusto je komandni položaj a s njim je definitivno nestao i poslednji trag zdravog rasuđiavnja u nemačkoj Vrhovnoj komandi. Nasledio ga je general-major Hans Krebs.

Guderija je nakon ovoga otputovao sa suprugom u jedan sanataorijum u blizini Minhena, gde je mogao da pregleda svoje bolesno srce i da dobije neophodne lekove, a zatim se spremao da ode u jedini još uvek preeostali mirni deo Nemačke, u južnu Bavrsku). U tom delu zemlje nije bilo ničeg osim vojnih bolnica, domova za oporavak, penzionisanih ili smenjenih oficira i evakisanih državnih funkcionera sa njihovim državnim aparatom.

Posle rataUredi

Uprkos protestima sovjetske i poljske vlade Guderijan nije optužen za ratne zločine tokom Nirnberškog procesa zato što se smatralo da su njegovi postupci bili u skladu sa međunarodnim pravilima ratovanja. Najozbiljniji incident vezan za ovog generala odigrao se tokom bitke kod Vizne u Poljskoj, kada je Guderijan zapretio poljskom komandantu da će streljati zarobljene poljske vojnike ukoliko ne naredi preostalom delu jedinice da se preda. Iako je poljska vlada zahtevala da se ovakav postupak tretira kao ratni zločin na zapadu je preovladalo mišljenje da je u pitanju bio najobičniji bezopasni blef. Guderijan je takođe prihvatio na poklon od Hitlera imanje u Poljskoj u oblasti Vartegau dok su njegovi vlasnici izbačeni sa poseda. Prilikom penzionisanja 1942. god. Hitler mu je poklonio i značajnu sumu novca.[traži se izvor od 01. 2016.]

Njegov sin, Hajnc Ginter Guderijan postao je istaknuti general Bundesvera, a kasnije i NATO-a.

IzvoriUredi