Gunderih
Gunderih (lat: Gundericus, pravilnije Gunthiricus, umro 428. godine) bio je kralj Vandala Hazdinga od 406. do 428. godine. Njegova vladavina je najpoznatija po tome što je Hazdinge preveo na teritoriju Zapadnog rimskog carstva i pokušao da ih trajno naseli u rimskoj Hispaniji. Prvi je vladar koji je poneo titulu kralj Vandala i Alana.
Biografija
urediGunderih je bio zakoniti sin kralja vandalskih Hazdinga Godigisela. Najverovatnije zahvaljujući pritisku nadolazećih Huna, Godigisel je Hazdinge iz krajeva na gornjem Dunavu, gde su Vandale prethodno naselile rimske vlasti, poveo ka Zapadu. Krajem 406. Hazdinzi su zajedno sa drugom granom Vandala, Silinzima, i Svevima pokušali da pređu Rajnu i uđu na teritoriju rimske Galije. U borbama sa Ripuarskim Francima, rimskim graničarima, Godigisel je ubijen i kraljevska vlast je prešla na njegovog sina Gunderiha. Po Grguru Turskom, franačkom istoričaru iz 6. veka, Vandali bi tom prilikom bili potpuno uništeni da im u pomoć nisu pristigli Alani. Kako su Alani rasterali Franke, dve grupe Vandala, Svevi i novopristigli Alani su 31. decembra 406. godine prešli zaleđenu Rajnu i time zakoračili na teritoriju pod rimskom kontrolom.
Pošto je glavnina rimske vojske u to vreme bila u Italiji, gde je prethodne godine porazila upad gotskog kralja Radagajsta, Vandali i njihovi saputnici su opljačkali i spalili rimske gradove Majnc, Trir i Pariz. Međutim, nisu samo varvari doneli pljačku, paljevinu i svakodnevno nasilje Galiji. U leto 407. rimske legije u Britaniji su izvikale za cara Konstantina III koji je odmah prešao Lamanš i pridobio rimsku vojsku i provincijalce upornom borbom protiv varvara. Konstantin je obnovio granicu na Rajni i primorao Gunderiha i njegove ljude da se sklone u južnu Galiju. Vandali, Alani i Svevi su neuspešno pokušali da pređu pirinejske prevoje koje je branila rimska vojska. Prilika se najzad pojavila kada se od Konstantina odmetnuo izvesni perfekt Gerontije koji je otvorio pred varvarima prelaze preko Pirineja. Do 411. varvari su između sebe podelili rimske provincije na Pirinejskom poluostrvu tako što su Alani, u to vreme verovatno dominantna grupa među pridošlicama, zauzeli čak dve provincije, Luzitaniju (Lusitania) i Kartaginiensis (Carthaginiensis), Silinzi Betiku (Baetica), a Svevi i Gunderihovi Hazdinzi Galeciju (Gallaecia) na samom severozapadu poluostrva.
Nagomilane probleme u Zapadnom rimskom carstvu postepeno je počeo da rešava vojskovođa cara Honorija, Flavije Konstancije (budući Konstancije III ). Prvo je uklonio uzurpatore Konstantina III i Jovina i zatim se okrenuo još jednoj varvarskoj grupi koja je ugrožavala rimsku vlast, Vizigotima pod vođstvom kralja Valije. U zamenu ta redovna snabdevanja žitom Valija je pristao da postane rimski saveznik i zarati protiv varvara koji su naselili Hispaniju. U periodu između 416. i 418. u zajedničkim pohodima rimske i vizigotske vojske Silinzi su bukvalno istrebljeni, a Alani su pretrpeli težak poraz. Kako je alanski kralj Adaks poginuo, preživeli su prebegli Gunderihu i ponudili mu vlast nad Alanima. Od tog trenutka, zvanična titula Gunderiha i njegovih naslednika bila je kralj Vandala i Alana (rex Vandalorum et Alanorum). Rimske pobede su u stvari doprinele da se preostali Vandali i Alani organizuju u jednu makrogrupu koja je, po rečima episkopa Viktora iz Vite, brojala 80 000 muškaraca (od dece do staraca, i slobodnih i robova) i koja je, po današnjim procenama, raspolagala sa 15-20 000 ratnika [1]. Konstancije je pak obnovio rimsku vlast u većem delu Hispanije i zatim je Vizigote naselio u Akvitaniji. Sa druge strane, Gunderih je sada raspolagao sa moćnom vojskom koju je 419. poveo protiv Sveva. Planinski teren je onemogućio Gunderihu da ostvari direktnu pobedu tako da su Vandali i Alani prionuli na opsađivanje svevskih uporišta. Ovakav razvoj situacije, stvaranje jedne dominantne varvarske sile u Hispaniji, naravno nije odgovarao Rimljanima koji su 420. poslali komesa Hispanije (Hispaniarum comes) Asterija da pomogne Svevima i potisne Gunderihove ratnike. Kako je Konstancije III umro 421. godine, Zapadnorimsko carstvo je privremeno zaustavljeno u svom obračunu sa Vandalima. Najzad, 422. Rimljani su ponovo preduzeli pohod protiv Gunderiha, ovoga puta ponovo uz pomoć gotskih odreda. Carske vojskovođe Kastin i Bonifacije su se međutim posvađali između sebe i rat protiv Vandala je nastavio Kastin. Izgleda da samo jedna rimska vojska više nije bila dovoljna protiv ujedinjenih Vandala i Alana i poraženi Kastin se na kraju povukao u Tarakon. Najdirektniji rezultat njegovog pohoda bio je pak potiskivanje Gunderihovih ljudi u Betiku. Pošto je 423. umro i car Honorije Vandali i Alani su ponovo prepušteni sami sebi na neko vreme.
U južnoj Hispaniji Gunderih je zauzeo nekoliko gradova, ali je verovatno počeo da kuje planove da povuče svoj narod u sigurnost severne Afrike. Za razliku od Gota, Vandali i Alani nisu imali nikakav sporazum sa rimskim vlastima i u nekoliko navrata su izlagani teškim ratovima. Po Prokopiju iz Cezareje, vizantijskom istoričaru iz 6. veka, Gunderih je počeo da se priprema za put u Afriku po pozivu nekadašnjeg neprijatelja, rimskog vojskovođe Bonifacija, koji je sada bio namesnik Afrike. Vandalska vojna pomoć bila mu je potrebna kako bi se nametnuo carskom dvoru u Raveni. Gunderih je 428. zauzeo bogatu Sevilju i nakon toga je iznenadno umro. Nasledio ga je polubrat Gejserih, sin kralja Godigisela i jedne robinje. Prokopije je docnije zapisao tradiciju po kojoj je Gejserih u stvari ubio Gunderiha. Bilo kako bilo, Gunderiha su nadživeli njegova supruga i sinovi koje je docnije Gejserih redom uklonio.
Beleške
uredi- ↑ Heather, 265.
Literatura
uredi- Peter Heather, The Fall of the Roman Empire, A New History, London 2005.
- The Prosopography of the Later Roman Empire II: A.D. 395-527, ed. J.R. Martindale, Cambridge 1980, str. 522.
Prethodnik: Godigisel |
Vandalski kraljevi | Nasljednik: Gejserih |