Gramatika srpskohrvatskog jezika

Srpskohrvatski jezik je južnoslovenski jezik sa donekle kompleksnim glagolskim i imeničkim sistemima. Gramatika srpskohrvatskog jezika se deli na morfologiju (sa tvorbom reči), fonetiku (sa fonologijom) i sintaksu. Gramatika se inače deli na morfologiju, fonologiju i sintaksu, ali se ponekad izučava zajedno sa fonetikom, semantikom i pragmatikom.

Morfologija

U jeziku postoji deset vrsta reči, od kojih je pet promenjivih a pet nepromenjivih. Promenjive su imenice, zamenice, brojevi, glagoli i pridevi. Nepromenjive su prilozi, predlozi, veznici, uzvici i rečce.

Kod promenjivih reči postoji stroga distinkcija između:

tri roda: muški, ženski, srednji
sedam padeža: nominativ, genitiv, dativ, akuzativ, vokativ, instrumental, lokativ
dva broja: jednina i množina

Kategorija animiteta je važna za izbor akuzativa jednine imenica o-osnove i zamenice. Animične imenice imaju oblik akuzativa isti kao genitiv, a neanimične isti kao nominativ. Ovo je takođe važno za prideve i brojeve koji se slažu po padežu sa imenicama muškog roda.

Imenice

Srpskohrvatski jezik ima tri osnovna tipa deklinacije, koji se nazivaju a-tip, e-tip i i-tip respektivno, nazvanih prema njihovom završetku u genitivu jednine.

Imenice a-tipa

Ovaj tip odražava praslovenski o-koren, i karakterišu ga završeci (-o • -o), (-e • -e), ili je bez završetka (-Ø) u nominativu jednine, i -a • -a u genitivu jednine. Sadrži mnoge imenice muškog roda i sve imenice srednjeg roda. Ovaj tip imenice ima dva završetka za padeže: jedan za muški rod i drugi za srednji rod:

Padež	Jednina		Množina
	muški	srednji	muški	srednji
Nominativ (N)	-Ø, (-o • -o), (-e • -e)	(-o • -o), (-e • -e), -Ø	(-i • -i)	(-a • -a)
Genitiv (G)	(-a • -a)	(-a • -a)	(-ā • -ā), (-ī • -ī)	(-ā • -ā)}
Dativ (D)	(-u • -u)	(-u • -u)	(-ima • -ima)	(-ima • -ima)
Akuzativ (A)	=N ili G	=N	(-e • -e)	=N
Vokativ (V)	(-e • -e), (-u • -u), ili =N	=N	=N	=N
Instrumental (I)	(-om • -om), (-em • -em)	(-om • -om), (-em • -em)	=D	=D
Lokativ (L)	=D	=D	=D	=D

Nulti (nepostojeći) završetak -Ø je za imenice muškog roda koje se završavaju suglasnikom u nominativu jednine, i za imenice srednjeg roda koje se završavaju sa -e koji je deo korena reči.

Alternativni završeci u NVI jednine su određeni suglasnikom na kraju korena ako je u pitanju palatalni suglasnik koristi se prvi završetak, u suprotnom ako nije palatal u pitanju koristi se potonji završetak.

Imenice muškog roda

Imenice muškog roda koje pripadaju ovom tipu deklinacije su one koje nisu hipokoristici, i one koje se ne završavaju se -a • -a, koje pak podležu deklinaciji tipa e-.

Prema obliku nominativa jednine one se dele u 2 kategorije:

imenice bez završetka (-Ø) u nominativu jednine (12 deklinacionih obrazaca)
imenice koje se završavaju na -o • -o ili -e • -e u u nominativu jednine (2 deklinaciona obrasca)

Padež	Jednina		Množina
Obrazac 1 - Imenice bez "nepostojanog a"
N	ìzvor	ìzvor	ìzvor-i	ìzvor-i
G	ìzvor-a	ìzvor-a	ȉzvōr-a	ȉzvōr-a
D	ìzvor-u	ìzvor-u	ìzvor-ima	ìzvor-ima
A	ìzvor	ìzvor	ìzvor-e	ìzvor-e
V	ìzvor-e	ìzvor-e	ìzvor-i	ìzvor-i
L	ìzvor-u	ìzvor-u	ìzvor-ima	ìzvor-ima
I	ìzvor-om	ìzvor-om	ìzvor-ima	ìzvor-ima

Padež	Jednina	Množina
Obrazac 2 - Imenice sa "nepostojanim a"
N	nȍk-a-t • nȍk-a-t	nȍkt-i • nȍkt-i
G	nȍkt-a • nȍkt-a	nȍk-ā-t-ā • nȍk-ā-t-ā
D	nȍkt-u • nȍkt-u	nȍkt-ima • nȍkt-ima
A	nȍk-a-t • nȍk-a-t	nȍkt-e • nȍkt-e
V	nȍkt-e • nȍkt-e	nȍkt-i • nȍkt-i
L	nòkt-u • nòkt-u	nȍkt-ima • nȍkt-ima
I	nȍkt-om • nȍkt-om	nȍkt-ima • nȍkt-ima

Padež	Jednina	Množina
Obrazac 3 - Imenice koje se završavaju na -in • -in
N	grȁđan-in • grȁđan-in	grȁđan-i • grȁđan-i
G	grȁđan-in-a • grȁđan-in-a	grȁđān-ā • grȁđān-ā
D	grȁđan-in-u • grȁđan-in-u	grȁđan-ima • grȁđan-ima
A	grȁđan-in-a • grȁđan-in-a	grȁđan-e • grȁđan-e
V	grȁđan-in-e • grȁđan-in-e	grȁđan-i • grȁđan-i
L	grȁđan-in-u • grȁđan-in-u	grȁđan-ima • grȁđan-ima
I	grȁđan-in-om • grȁđan-in-om	grȁđan-ima • grȁđan-ima

Padež	Jednina	Množina	Jednina	Množina	Jednina	Množina
Obrazac 4	Imenice koje se završavaju na -k • -k		Imenice koje se završavaju na -g • -g		Imenice koje se završavaju na -h • -h
N	vòjnīk • vòjnīk	vojníc-i • vojníc-i	bùbreg • bùbreg	bùbrez-i • bùbrez-i	tr̀buh • tr̀buh	tr̀bus-i • tr̀bus-i
G	vojník-a • vojník-a	vojník-ā • vojník-ā	bùbreg-a • bùbreg-a	bȕbrēg-ā • bȕbrēg-ā	tr̀buh-a • tr̀buh-a	tȑbūh-ā • tȑbūh-ā
D	vojník-u • vojník-u	vojníc-ima • vojníc-ima	bùbreg-u • bùbreg-u	bùbrez-ima • bùbrez-ima	tr̀buh-u • tr̀buh-u	tr̀bus-ima • tr̀bus-ima
A	vojník-a • vojník-a	vojník-e • vojník-e	bùbreg-a • bùbreg-a	bùbreg-e • bùbreg-e	tr̀buh-a • tr̀buh-a	tr̀buh-e • tr̀buh-e
V	vȍjnīč-e • vȍjnīč-e	vojníc-i • vojníc-i	bùbrež-e • bùbrež-e	bùbrez-i • bùbrez-i	tr̀buš-e • tr̀buš-e	tr̀bus-i • tr̀bus-i
L	vojník-u • vojník-u	vojníc-ima • vojníc-ima	bùbreg-u • bùbreg-u	bùbrez-ima • bùbrez-ima	tr̀buh-u • tr̀buh-u	tr̀bus-ima • tr̀bus-ima
I	vojník-om • vojník-om	vojníc-ima • vojníc-ima	bùbreg-om • bùbreg-om	bùbrez-ima • bùbrez-ima	tr̀buh-om • tr̀buh-om	tr̀bus-ima • tr̀bus-ima

Padež	Jednina	Množina
Obrazac 5 - Imenice koje se završavaju na -(a)k • -(a)k
N	čvór-a-k • čvór-a-k	čvórc-i • čvórc-i
G	čvórk-a • čvórk-a	čvȏr-ā-k-ā • čvȏr-ā-k-ā
D	čvórk-u • čvórk-u	čvórc-ima • čvórc-ima
A	čvórk-a • čvórk-a	čvórk-e • čvórk-e
V	čvȏrč-e • čvȏrč-e	čvórc-i • čvórc-i
L	čvórk-u • čvórk-u	čvórc-ima • čvórc-ima
I	čvórk-om • čvórk-om	čvórc-ima • čvórc-ima

Padež	Jednina	Množina	Jednina	Množina	Jednina	Množina
Obrazac 6 - Imenice koje se završavaju na palatalni suglasnik
N	pȃnj • pȃnj	pánj-ev-i • pánj-ev-i	ráž-a-nj • ráž-a-nj	rážnj-i • rážnj-i	prȋšt • prȋšt	príšt-ev-i • príšt-ev-i
G	pánj-a • pánj-a	pánj-ēv-ā • pánj-ēv-ā	rážnj-a • rážnj-a	ráž-ā-nj-ā • ráž-ā-nj-ā	príšt-a • príšt-a	príšt-ēv-ā • príšt-ēv-ā
D	pánj-u • pánj-u	pánj-ev-ima • pánj-ev-ima	rážnj-u • rážnj-u	rážnj-ima • rážnj-ima	príšt-u • príšt-u	príšt-ev-ima • príšt-ev-ima
A	pȃnj • pȃnj	pánj-ev-e • pánj-ev-e	ráž-a-nj • ráž-a-nj	rážnj-e • rážnj-e	prȋšt • prȋšt	príšt-ev-e • príšt-ev-e
V	pȃnj-u • pȃnj-u	pánj-ev-i • pánj-ev-i	rážnj-u • rážnj-u	rážnj-i • rážnj-i	prȋšt-u • prȋšt-u	príšt-ev-i • príšt-ev-i
L	pánj-u • pánj-u	pánj-ev-ima • pánj-ev-ima	rážnj-u • rážnj-u	rážnj-ima • rážnj-ima	príšt-u • príšt-u	príšt-ev-ima • príšt-ev-ima
I	pánj-em • pánj-em	pánj-ev-ima • pánj-ev-ima	rážnj-em • rážnj-em	rážnj-ima • rážnj-ima	príšt-em • príšt-em	príšt-ev-ima • príšt-ev-ima

Padež	Jednina	Množina	Jednina	Množina
Obrazac 7 - Imenice koje se završavaju na -c • -c
N	strȋc • strȋc	stríč-ev-i • stríč-ev-i	klȉn-a-c • klȉn-a-c	klȋnc-i • klȋnc-i
G	stríc-a • stríc-a	stríč-ēv-ā • stríč-ēv-ā	klȋnc-a • klȋnc-a	klȉn-ā-c-ā • klȉn-ā-c-ā
D	stríc-u • stríc-u	stríč-ev-ima • stríč-ev-ima	klȋnc-u • klȋnc-u	klȋnc-ima • klȋnc-ima
A	stríc-a • stríc-a	stríč-ev-e • stríč-ev-e	klȉn-a-c • klȉn-a-c	klȋnc-e • klȋnc-e
V	strȋč-e • strȋč-e	stríč-ev-i • stríč-ev-i	klȋnč-e • klȋnč-e	klȋnc-i • klȋnc-i
L	stríc-u • stríc-u	stríč-ev-ima • stríč-ev-ima	klȋnc-u • klȋnc-u	klȋnc-ima • klȋnc-ima
I	stríc-em • stríc-em	stríč-ev-ima • stríč-ev-ima	klȋnc-em • klȋnc-em	klȋnc-ima • klȋnc-ima

Padež	Jednina	Množina
Obrazac 8 - Imenice koje se završavaju na -lac • -lac
N	posjètil-a-c • posjètil-a-c	posjètioc-i • posjètioc-i
G	posjètioc-a • posjètioc-a	posjètil-ā-c-ā • posjètil-ā-c-ā
D	posjètioc-u • posjètioc-u	posjètioc-ima • posjètioc-ima
A	posjètioc-a • posjètioc-a	posjètioc-e • posjètioc-e
V	posjètioč-e • posjètioč-e	posjètioc-i • posjètioc-i
L	posjètioc-u • posjètioc-u	posjètioc-ima • posjètioc-ima
I	posjètioc-em • posjètioc-em	posjètioc-ima • posjètioc-ima

Padež	Jednina		Množina
Obrazac 9 - Imenice koje se završavaju na -o • -o
N	pȅpeo • pȅpeo	pȅpel-i • pȅpel-i	ȕgao • ȕgao	ȕgl-i • ȕgl-i
G	pȅpel-a • pȅpel-a	pȅpēl-ā • pȅpēl-ā	ȕgl-a • ȕgl-a	ȕg-ā-l-ā • ȕg-ā-l-ā
D	pȅpel-u • pȅpel-u	pȅpel-ima • pȅpel-ima	ȕgl-u • ȕgl-u	ȕgl-ima • ȕgl-ima
A	pȅpeo • pȅpeo	pȅpel-e • pȅpel-e	ȕg-a-o • ȕg-a-o	ȕgl-e • ȕgl-e
V	pȅpel-e • pȅpel-e	pȅpel-i • pȅpel-i	ȕgl-e • ȕgl-e	ȕgl-i • ȕgl-i
L	pȅpel-u • pȅpel-u	pȅpel-ima • pȅpel-ima	ȕgl-u • ȕgl-u	ȕgl-ima • ȕgl-ima
I	pȅpel-om • pȅpel-om	pȅpel-ima • pȅpel-ima	ȕgl-om • ȕgl-om	ȕgl-im • ȕgl-im

Padež	Jednina	Množina
Obrazac 10 - Imenica čȍv(j)ek • čȍv(j)ek
N	čȍv(j)ek • čȍv(j)ek	ljȗd-i • ljȗd-i
G	čȍv(j)ek-a • čȍv(j)ek-a	ljúd-ī • ljúd-ī
D	čȍv(j)ek-u • čȍv(j)ek-u	ljúd-ima • ljúd-ima
A	čȍv(j)ek-a • čȍv(j)ek-a	ljȗd-e • ljȗd-e
V	čȍv(j)eč-e • čȍv(j)eč-e	ljȗd-i • ljȗd-i
L	čȍv(j)ek-u • čȍv(j)ek-u	ljúd-ima • ljúd-ima
I	čȍv(j)ek-om • čȍv(j)ek-om	ljúd-ima • ljúd-ima

Padež	Jednina	Množina
Obrazac 11 - Imenice na -e • -e ili -o • -o
N	bìfē • bìfē	bifè-i • bifè-i
G	bifè-a • bifè-a	bifé-ā • bifé-ā
D	bifè-u • bifè-u	bifè-ima • bifè-ima
A	bìfē • bìfē	bifè-e • bifè-e
V	bȉfe-u • bȉfe-u	bifè-i • bifè-i
L	bifè-u • bifè-u	bifè-ima • bifè-ima
I	bifè-om • bifè-om	bifè-ima • bifè-ima

Padež	Jednina		Množina
Obrazac 12 - Imenice koje se završavaju na -i • -i
N	žìrī • žìrī	žirìj-i • žirìj-i	tàksi • tàksi	tàksij-i • tàksij-i
G	žirìj-a • žirìj-a	žiríj-ā • žiríj-ā	tàksij-a • tàksij-a	tàksij-ā • tàksij-ā
D	žirìj-u • žirìj-u	žirìj-ima • žirìj-ima	tàksij-u • tàksij-u	tàksij-ima • tàksij-ima
A	žìrī • žìrī	žirìj-e • žirìj-e	tàksi • tàksi	tàksij-e • tàksij-e
V	žȉrij-u • žȉrij-u	žirìj-i • žirìj-i	tàksij-u • tàksij-u	tàksij-i • tàksij-i
L	žirìj-u • žirìj-u	žirìj-ima • žirìj-ima	tàksij-u • tàksij-u	tàksij-ima • tàksij-ima
I	žirìj-em • žirìj-em	žirìj-ima • žirìj-ima	tàksij-em • tàksij-em	tàksij-ima • tàksij-ima

Padež	Nepalatalna paradigma	Palatalna paradigma
Obrazac 13 - Lična imena
N	Dànil-o • Dànil-o	Hȑvoj-e • Hȑvoj-e
G	Dànil-a • Dànil-a	Hȑvoj-a • Hȑvoj-a
D	Dànil-u • Dànil-u	Hȑvoj-u • Hȑvoj-u
A	Dànil-a • Dànil-a	Hȑvoj-a • Hȑvoj-a
V	Dànil-o • Dànil-o	Hȑvoj-e • Hȑvoj-e
L	Dànil-u • Dànil-u	Hȑvoj-u • Hȑvoj-u
I	Dànil-om • Dànil-om	Hȑvoj-em • Hȑvoj-em

Padež	Nepalatalna paradigma	Palatalna paradigma
Obrazac 14 - Hipokoristici na -ko • -ko
N	raščupànk-o • raščupànk-o	raščupànc-i • raščupànc-i
G	raščupànk-a • raščupànk-a	raščupánk-ā • raščupánk-ā
D	raščupànk-u • raščupànk-u	raščupànc-ima • raščupànc-ima
A	raščupànk-a • raščupànk-a	raščupànk-e • raščupànk-e
V	rȁščupank-o • rȁščupank-o	raščupànc-i • raščupànc-i
L	raščupànk-u • raščupànk-u	raščupànc-ima • raščupànc-ima
I	raščupànk-om • raščupànk-om	raščupànc-ima • raščupànc-ima

Imenice muškog roda koje se završavaju na -o • -o ili -e • -e predstavljaju specijalne slučajeve. Uglavnom su to lična imena, hipokoristici ili pozajmice iz stranih jezika.

Imenice srednjeg roda

	jednina	množina
Nominativ	-o/e	-a
Genitiv	-a	-a
Dativ/Lokativ	-u	-ima
Akuzativ	-o/e	-a
Vokativ	-o/e	-a
Instrumental	-om/em	-ima

Kod nekih imenica srednjeg roda dodaje se 'n' ili 't' pre samog deklinovanja.

	jednina	množina
Nominativ	-e	-(n/t)a
Genitiv	-(n/t)a	-(n/t)a
Dativ/Lokativ	-(n/t)u	-(n/t)ima
Akuzativ	-e	-(n/t)a
Vokativ	-e	-(n/t)a
Instrumental	-(n/t)om	-(n/t)ima

Imenice e-tipa

Ovaj tip imenica odražava praslovenski a-koren, i karakteriše ga završetak -a • -a u nominativu jednine i -ē • -ē u genitivu jednine. Sadrži većina ženske imenice i neke muške imenice.

	singular	plural

Nominativ	-a	-e
Genitiv	-e	-a
Dativ/Lokativ	-i	-ama
Akuzativ	-u	-e
Vokativ	-o/a	-e
Instrumental	-om	-ama

Imenice i-tipa

Ovaj tip imenica odražava praslovenski i-koren, i karakterističan je po tome šte nema završetak u nominativu jednine i završetak -i • i u genitivu jednine. Sadrži ostale imenice ženskog roda koje nisu e-tima (a-koren).

	singular	plural
Nominativ	-	-i
Genitiv	-i	-i
Dativ/Lokativ	-i	-ima
Akuzativ	-0	-i
Vokativ	-i	-i
Instrumental	-i/ju	-ima

Kod nekih imenica ženskog roda (pretežno stranih ličnih imena) deklinacija ne postoji već su svi oblici jednaki u svim padežima i brojevima.

Zamenice

Lične zamenice

Padež	1. lice jedn.	2. lice jedn.	3. lice jedn. (m/ž/sr)	1. lice mn.	2. lice mn.	3. lice mn.
Nominativ	ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Genitiv	mene	tebe	njega / nje / njega	nas	vas	njih
Dativ	meni	tebi	njemu / njoj / njemu	nama	vama	njima
Akuzativ	mene	tebe	njega / nju / njega	nas	vas	njih
Vokativ	--	ti	--	--	vi	--
Instrumental	(sa) mnom	(sa) tobom	(sa) njim / njom / njim	(sa) nama	(sa) vama	(sa) njima
Lokativ	(o) meni	(o) tebi	(o) njemu / njoj / njemu	(o) nama	(o) vama	(o) njima

Pridevi

Neke deklinacije prideva su iste kao i za imenice, pa mogu i da se rimuju: velika kuća (nom. jedn.), veliku kuću (akuz. jedn.). Druge mogu da odstupaju: jednim klikom (instr. jedn. m. rod.).

Brojevi

Spojeno se pišu brojevi od 200 do 900: dvesta, trista, četristo, petsto, šeststo, sedamsto, osamsto, devetsto.

Glagoli

Kao i u drugim slovenskim jezicima, i ovde glagoli imaju osobinu gramatičkog vida : perfekat i imperfekat. Postojanje vida glagola kompenzuje relativni nedostataka glagolskih vremena koja postoje npr. u germanskim i romanskim jezicima: glagol već sadrži informaciju da li je akcija svršena ili traje.

Glagoli u slovenskim jezicima u globalu imaju relativno mali broj osnova od kojih se mnoštvo značenja postiže dodavanjem prefiksa.

Glagolska vremena

Indikativ ima sedam glagolskih vremena: prezent (sadašnje vreme), perfekat (prošlo vreme), futur prvi i drugi (buduće i predbuduće vreme), pluskvamperfekat (davno prošlo vreme), aorist (pređašnje svršeno vreme) i imperfekat (pređašnje nesvršeno vreme). Potonja dva nisu često u upotrebi u svakodnevnom govoru , a pogotovu imperfekat. Prezent, aorist i imperfekat se menjaju inflekcijom, dok su ostala vremena perifrastična:

Perfekat se gradi od prezenta glagola biti zajedno sa participom perfekta, npr. sam radio (ili radio sam, gde redosled zavisi od rečenice).
Futur prvi se gradi od krnjog prezenta glagola htjeti zajedno sa infinitivom, npr. ćemo kuhati (ili kuhaćemo, kada se infinitivni marker -ti elidira, a osnova se spaja sa prezentom glagola hteti u jednu reč).
Futur drugi (predbuduće vreme ili egzaktni futur) se gradi od futur perfekta glagola biti (jedini glagol sa prostim futurom ) zajedno sa participom perfekta, nrp budu išli.
Pluskvamperfekat, koji se ne koristi često, se gradi od složenog prošlog vremena glagola biti zajedno sa participom perfekta, npr. bio sam došao, ili (arhaično) od imperfekta glagola biti sa participom, npr. bijah došao.

Glagolski način

Osim indikativa, koristi se i imperativ (zapovedni način), potencijal (mogućni način), i optativ. Oblik imperativa varira u zavisnosti od vrste glagola, i gradi se dodavanjem odgovarajuće morfeme na glagolsku osnovu. Potencijal I (sadašnji) se gradi od aorista glagola biti zajedno sa participom perfekta (osim u slučaju trećeg lica množine), dok se potencijal II (prošli) gradi od participa perfekta i aorista glagola biti, zajedno sa participom perfekta glavnog glagola. Neki udžbenici gramatike svrstavaju futur II kao kondicional glagolsko vreme, ili čak i kao poseban glagolski način.

Optativ je prema svojoj formi identičan participu perfekta. Koristi se kada govornik želi da izrazi jaku želju, npr. Živio predsjednik!, Sjeme ti se zatrlo! (arhaična kletva iz pojedinog dijalekta), itd.

Neki autori<!date=May 2010> smatraju da postoji glagolski način subjunktiv, koji se gradi pomoću da i prezenta indikativa, ali mnogi udžbenici gramatike ga tretiraju kao prezent indikativa.

Glagolski vid

Glagolski vid je kao u svim slovenskim jezicima, ugrađen u sam glagol, za razliku od nekih drugih gramatika koje ga izražavaju različitim glagolskim vremenima.

Glagolski vid se smatra najzahtevnijim deo gramatike jezika. Iako postoji u svim ostalim slovenskim jezicima, čak i onima koji znaju neki od drugih slovenskih jezika se može desiti da nikada ne nauče da ispravno upotrebljavaju ovaj oblik, iako je moguće razumeti ih sa možda pokojim problemom. Iako postoje dvoaspektni glagoli, uglavnom oni izvedeni pomoću sufiksa -irati ili -ovati, za većinu glagola ne postoji takvo pravilo nego su ili svršeni (perfektivni) ili nesvršeni (imperfektivni). Skoro svi jednoaspektni glagoli su članovi para perfektivni/imperfektivni. Kada se uči jezik, mora se naučiti njegov glagolski vid, kao i odgovarajući glagol suprotnog glagolskog vida, npr. prati (nesvršeni) je par sa oprati (svršeni glagol). Uparivanje međutim nije uvek jednoznačno: neki glagoli prosto nemaju svog suparnika u glagolskom vidu, kao npr. izgledati ili sadržati. U nekim drugim slučajevima glagola postoje alternative sa nešto drukčijim značenjem.

Dve su paradigme u formiranju glagolskih parova. U jednoj osnovni glagol je nesvršen kao npr. prati, i tada se svršeni glagol formira dodavanje prefiksa u ovom slučaju 'o-' pa se dobija oprati. Druga nalaže da je koren glagola perfektivan, i onda se nesvršeni glagol dobija ili izmenom korena: dignuti→dizati ili ubacivanjem interfiksa stati→stajati.

Obrazac koji se često sreće može se ilustrovati primerom glagola pisati. Pisati je nesvršen glagol, tako da se njemu dodaje prefiks u ovom slučaju na- da bi se dobio svršeni napisati. Ali ako mu se dodaju neki drugi prefiksi koji menjaju značenje, osnovni glagol postaje svršeni: zapisati ili prepisati. Pošto su i ovi osnovni glagoli svršeni, treba im dodati interfiks da bi se formirali nesvršeni glagoli: zapisivati i prepisivati.

Konjugacija

Postoje tri tipa konjugacije glagola:

1. 'a': skoro svi glagoli ovog tipa se završavaju na '-ati'.
2. 'e': glagoli koji se završavaju na '-nuti' i nepravilni glagoli. Glogali koji se završavaju na '-ovati', '-ivati' prelaze u '-uje-' kada se konjuguju (trovati, postaje trujem, truje itd.)
3. 'i': skoro svi glagoli koji se završavaju na '-jeti' ili '-iti' su ovg tipa.

Lice	čitati		prati (irregular)		vidjeti (-jeti or -iti)
Lice	jednina	množina	jednina	množina	jednina	množina
Prvo lice	čitam	čitamo	perem	peremo	vidim	vidimo
Drugo lice	čitaš	čitate	pereš	perete	vidiš	vidite
Treće lice	čita	čitaju	pere	peru	vidi	vide

Pomoćni glagoli

Glagol jesam

Glagol jesam se često smatra glagolom "biti" u sadašnjem vremenu. To je defektni glagol. Nema svoj oblik infinitiva. Oblik jesam je prvo lice jednine prezenta ovog glagola. i ima samo oblike u prezentu:

Zamenica	Prezent		Prezent (odrečni oblik)
Zamenica	Dugi (naglašeni) oblik	Kratki (nenaglašeni) oblik	Prezent (odrečni oblik)
Ja	jesam	sam	nisam
Ti	jesi	si	nisi
On, Ona, Ono	jeste	je	nije
Mi	jesmo	smo	nismo
Vi	jeste	ste	niste
Oni, One, Ona	jesu	su	nisu

Kao što je navedeno glagol jesam se često smatra glagolom "biti" u sadašnjem vremenu. Ako se tako posmatra onda bi se moglo reći da se njegov kratki oblik (ali i dugi u nešto izmenjenom značenju) koristi kao kopula u izjavnim rečenicama tipa: "On je učenik". S druge strane upotreba "pravog oblika" glagola biti u prezentu je ograničena - na pravljenje egzaktnog futura (futura drugog) ili u [[[uslovne rečenice|uslovnim rečenicama]] kad se odnose na buduće vreme Gramatičari su u stvari odlučili da uvedu glagol jesam kao drugi pomoćni glagol (glagol htjeti je treći) da bi razrešili zabunu oko toga da jedan glagol ima u prezentu dve različite konjugacije.

Glagol biti

Glagol biti jedan od najčešćih nepravilnih glagola konjuguje se na sledeći način:

Zamenica	Prezent	Futur		Prošlo vreme
Zamenica	Prezent	prvi	drugi	perfekat	aorist	imperfekat	pluskvamperfekat
Ja	budem	ću biti / biću	budem bio/la	sam bio/la; bio/la sam	bih	bijah / bejah / beh	bio/la sam bio/la
Ti	budeš	ćeš biti / bićeš	budeš bio/la	si bio/la; bio/la si	bi	bijaše / bejaše / beše	bio/la si bio/la
On, Ona, Ono	bude	će biti / biće	bude bio/la/lo	je bio/la/lo; bio/la/lo je	bi	bijaše / bejaše / beše	bio/la/lo je bio/la/lo
Mi	budemo	ćemo biti / bićemo	budemo bili/le	smo bili/le; bili/le smo	bismo	bijasmo / bejasmo / besmo	bili/le smo bili/le
Vi	budete	ćete biti / bićete	budete bili/le	ste bili/le; bili/le ste	biste / beste	bijaste / bejaste / beste	bili/le ste bili/le
Oni, One, Ona	budu	će biti / biće	budu bili/le/	su bili/bile/bila; bili/le/la su	bi/ biše	bijahu / bejahu / behu	bili/le/la su bili/le/la

Pravilni glagoli

Sistem konjugacije pravilni glagoli je donekle kompleksan. Postoji nekoliko kategorija glagola koje se razlikuju na osnovu odlika zajedničkih za glagole te kategorije.
Glagol raditi

Zamenica	Prezent	Futur		Prošlo vreme
Zamenica	Prezent	prvi	drugi	perfekat	aorist	imperfekat	pluskvamperfekat
Ja	radim	ću raditi	budem radio/la	sam radio/la; radio/la sam		rad+ah>rađah	bio/la sam radio/la
Ti	radiš	ćeš raditi	budeš radio/la	si radio/la; radio/la si		rad+aše>rađaše	bio/la si radio/la
On, Ona, Ono	radi	će raditi	bude radio/la/lo	je radio/la/lo; radio/la/lo je		rad+aše>rađaše	bio/la/lo je radio/la/lo
mi	radimo	ćemo raditi	budemo radili/le	smo radili/le; radili/le smo		rad+asmo>rađasmo	bili/le smo radili/le
Vi	radite	ćete raditi	budete radili/le	ste radili/le; radili/le ste		rad+aste>rađaste	bili/le ste radili/le
Oni, One, Ona	rade	će raditi	budu radili/le/la	su radili/radile/radila; radili/le/la su		rad+ahu>rađahu	bili/le/la su radili/le/la

Ovaj metod se odnosi na glagole kao što su:
videti
hodati
pričati
morati

Nepravilni glagoli

Nepravilni glagoli su složenije konjugacije nego pravilni glagoli. Evo primera glagola
moći

Zamenica	Prezent	Futur		Prošlo vreme
Zamenica	Prezent	prvi	drugi	perfekat	aorist	imperfekat	pluskvamperfekat
Ja	mogu	ću moći	budem mogao/la	sam mogao/la; mogao/la sam	mogoh	mogah	bio/la sam mogao/la
Ti	možeš	ćeš moći	budeš mogao/la	si mogao/la; mogao/la si	može	mogaše	bio/la si mogao/la
On, Ona, Ono	može	će moći	bude mogao/la/lo	je mogao/la/lo; mogao/la/lo je	može	mogaše	bio/la/lo je mogao/la/lo
Mi	možemo	ćemo moći	budemo mogli/le	smo mogli/le; mogli/le smo	mogosmo	mogasmo	bili/le smo mogli/le
Vi	možete	ćete moći	budete mogli/le	ste mogli/le; mogli/le ste	mogoste	mogaste	bili/le ste mogli/le
Oni, One, Ona	mogu	će moći	budu mogli/le/la	su mogli/mogle/mogla; mogli/le/la su	mogoše	mogahu	bili/le/la su mogli/le/la

Sintaksa

Srpskohrvatski jezik ima bogatu rečeničnu strukturu koja se ogleda u deklinaciji imenica i prideva. Ovo čini sintaktička pravila često zanemarljiva i omogućava veliku slobodu u redosledu reči rečenice. U engleskom se na primer razlika između Man bites dog (Čovek ujeo psa) i Dog bites man (Pas ujeo čoveka) ogleda u sintaksi. U srpskohrvatskom u rečenicama Čovjek ujede psa i Čovjeka ujede pas imaju isti red reči, ali značenja se menjaju imeničkim završecima. Bilo koji redosled ovih triju reči je gramatički ispravan, ali značenje je jasno na osnovu deklinacije. Međutim, uobičajeni red reči je subjekat-glagol-objekat.

Postoji izvestan broj reči koji nemaju akcenat (enklitika) koje moraju da dođu na određeno mesto u rečenici. One su redom:

upitne rečce (samo li),
glagoli: enklitički oblici glagola "biti" osim je (sam, si, smo, ste, su, bih, bi, bismo, biste), i "htjeti" (ću, ćeš, će, ćemo i ćete)
lične zamenice u dativu (mi, ti, mu, joj, nam, vam, im),
povratna zamenica u akuzativu (samo se), povratna zamenica u dativu (samo si)
lične zamenice u akuzativu (me, te, ga, je, ju, nas, vas, i ih),
enklitički oblik trećeg lica jednine prezenta glagola "biti" (je).

Enklitike moraju skoro uvek da budu na drugoj poziciji u rečenici, osim u upitnim rečenicama ili ako se upotrebljava kombinacija više enklitika. Prvi deo mora biti sama reč ili subjekatska fraza, npr. "Taj se čovjek vara," ili "Taj čovjek se vara." No i u slučajevima kada ne zauzimaju samo drugu poziciju u rečenici, moraju biti i na trećem ili i četvrtom mestu, pa čak i na prvom mestu u izvesnim upitnim rečenicima ili u kolokvijalnom govoru.

Fonetika i fonologija

Fonetika srpskohrvatskog jezika proučava nastanak glasova, opisuje glasove kao proizvod rada govornih organa, glasovne podele i promene. Fonologija proučava glasove kao govone jedinice za obeležavanje razlike Srpskohrvatski jezik ima trideset glasova i to (azbučnim redosledom): A, B, V, G, D, Đ, E, Ž, Z, I, J, K, L, LJ, M, N, NJ, O, P, R, S, T, Ć, U, F, H, C, Č, DŽ, Š. Za pisanje se mogu koristiti dva pisma ćirilica i latinica. Oba pisma imaju po 30 slova, s tim što se u latinici tri glasa pišu kombinacijom dva znaka. U latinici glasovi imaju abecedni redosled: A, B, C, Č, Ć, D, Dž, Đ, E, F, G, H, I, J, K, L, Lj, M, N, Nj, O, P, R, S, Š, T, U, V, Z, Ž.

Vrste glasova

Osnovna podela glasova je na samoglasnike (vokale) i suglasnike (konsonante). Ova podela može se i drugačije napraviti: samoglasnike (vokale), glasnike (sonante ili neutralne suglasnike) i suglasnike (konsonante). Suglasnici mogu da se dele na nekoliko načina: prema zvučnosti, prema mestu izgovora i prema načinu izgovora.

Čestoća pojavljivanja pojedinog glasa (slova) u srpskohrvatskom jeziku vidi se u sljedećim grafikonima koji prikazuju kakvo je stanje sa samoglasnicima (koji zajedno čine 45% svih pojavljivanja slova), a kakvo sa suglasnicima (koji čine preostalih 55% pojavljivanja slova):


Čestoća pojavljivanja samoglasnika u srpskohrvatskom jeziku.		Čestoća pojavljivanja suglasnika u srpskohrvatskom jeziku.

Glasovne promene

U jeziku postoji nekoliko glasovnih promena koje se vrše nad glasovima prilikom tvorbe reči, konjugacije, deklinacije i drugih promena reči. Između ostalih to su:

Jednačenje suglasnika po zvučnosti
Jednačenje suglasnika po mestu tvorbe
Jotovanje
Prelazak L u O
Palatalizacija
Sibilarizacija
Uprošćavanje suglasničkih grupa i gubljenje suglasnika
Gubljenje glasa A (tzv. nepostojano A)
Asimilacija i sažimanje samoglasnika

Naglašavanje reči

Standardni akcenat (naglasak) zasniva se na sistemu novoštokavskih govora - četiri akcenta i neakcentovani kvantiteti. Od četiri akcenta u jeziku postoje dva kratka i dva duga, a mogu biti silaznog ili uzlaznog karaktera: kratkosilazni, dugosilazni, kratkouzlazni i dugouzlazni. Akcenti se u jeziku označavaju iznad naglašenog glasa i to na sledeći način:

kratkosilazni - obeležava se znakom ‶ ( nȍge )
dugosilazni - obeležava se znakom ⁀ ( rȗke )
kratkouzlazni - obeležava se znakom ‵ ( nòga )
dugouzlazni - obeležava se znakom ′ ( rúka )

Mesto akcenta u reči

Naglašene jednosložne reči mogu imati samo silazni akcenat, kratki ili dugi (pȁs, jȃz, gȁd, glȃd itd). S izuzetkom nekih složenih i stranih reči, naglasak nikad nije na poslednjem slogu (bȁba, ž̀ena, mȃjka, k̀oleno, ̀uzdārje). Akcenti unutrašnjih slogova reči mogu biti samo uzlazni.

Eksterni linkovi

O gramatici srpskog jezika^{[mrtav link]} na sajtu Vokabular (neka poglavlja u izgradnji)
O gramatici srpskog jezika na sajtu Srpski jezički atelje (neka poglavlja u izgradnji)