Град Београд
|
|}
Град Београд има статус посебне територијалне јединице у Србији са својом локалном самоуправом.[2] Његова територија подељена је на 17 градских општина, од којих свака има своје локалне органе власти.[3] Београд заузима преко 3,6% територије Републике Србије, а у њему живи 21% укупног броја грађана Србије (не укључујући Косово и Метохију).[4] Београд је такође економски центар Србије и средиште српске културе, образовања и науке.
Према Закону о регионалном развоју, округ града Београд ће добити и надлежности и статус статистичког региона.[5]
| Град Београд | ||
|---|---|---|
 Обухвата северну Шумадију, источни Срем и југозападни Банат. Састоји се од 17 општина: Барајево Вождовац Врачар Гроцка Земун Звездара Лазаревац Младеновац Нови Београд Обреновац Палилула Раковица Савски Венац Сопот Стари Град Сурчин Чукарица Има 169 насеља (18 градских и 151 сеоско). | ||
| Матична држава | Србија | |
| Административни центар | Београд | |
| Највећи град | Београд | |
| Службени језик | српски | |
| Службена писма | ћирилица, латиница | |
| територијална јединица Србије | ||
| - Градоначелник | Синиша Мали | |
| Површина | ||
| - Укупно | 3.227 km² | |
| Становништво | ||
| - 2011 |  1.659.440 [1] | |
| - Густина | 507,9/km² | |
| Валута | Динар (RSD) (100 пара)
| |
| Временска зона | UTC | |
| Интернет домен | www.beograd.org.rs, позивни број: +381 (0)11 | |
Становништво uredi
Према проценама Републичког завода за статистику из 2008. године, на територији града Београда живи укупно 1.621.396 становника. Од тога 1.322.629 становника живи у урбаним срединама, а 298.767 становника у руралним срединама.[6]
Град Београд је специфичан по томе што своје становништво дели на оне привилеговане у урбаној средини који имају све доступно 24 сата, и на оне у руралној средини који немају апсолутно никакве услове достојне престонице у 21 веку, то становништво у руралном подручју има чак и засебан систем јавног превоза који се драстично разликује од ГСП, па се може рећи да је јавни превоз посебан вид дискриминације становништва у руралном подручју Београда.
Према попису из 2002. године, становници Београда су се изјаснили као Срби (1.417.187), Југословени (22.161), Црногорци (21.190), Роми (19.191), Хрвати (10.381), Македонци (8.372) и Муслимани (4.617).[7]
Иако постоје неколико религиозних заједница у Београду, тај склоп је релативно хомоген. Православна заједница је далеко најбројнија са 1.429.170 верника. Такође има и 20.366 муслимана и 16.305 католика. Постојала је и велика јеврејска заједница, али након нацистичке окупације 1941. и велике емиграције Јевреја у Израел, њихов број је опао на 415. У Београду такође има и 3.796 протестаната.[8]
Географија uredi
Град Београд се састоји из две географски доста различите целине. Северно од река Саве и Дунава налази се велики равничарски део који је у склопу Панонске низије. Јужно од ових двеју река налази се брежуљкасто и брдовито земљиште Шумадије. Средином шумадијског дела округа, па и самог града, пролази ланац Шумадијског венца планина који на југу почиње Рудником, наставља се Букуљом, а на територији округа иде линијом Космај-Авала-Врачарски плато-Београдска тврђава. Кроз округ протичу две велике реке, Сава и Дунав, али и велики низ мањих река.[9]
Знаменитости uredi
- за знамености града Београда погледајте Знаменитости Београда
- општина Младеновац:
- Спомен обележје деспоту Стефану Лазаревићу у облику обелиска (село Марковац) - 15. век
- општина Сопот:
- Црква светог Николе и средњовековне зидине из доба деспота Стефана Лазаревића (село Сибница) - 15. век
- Црква посвећена светим апостолима Петру и Павлу у којој је Арсеније III Чарнојевић последњи пут причестио Србе пре преласка у Аустроугарску (село Неменикуће) - 17. век
- Спомен чесма у месту које је Карађорђе заједно са сељанима међу првима ослободио 1804. године (село Сибница)
- општина Гроцка:
- Старо урбано језгро Гроцке са црквом
Привреда uredi
Главни носилац привредне снаге свакако чини сам град. Међутим, територијално највећи део округа чине рурарна и пољопривредна поручја. Северни, панонски дело округа је препознатљив по интензивној и добро развијеној пољоприведи. Јужни део је поред пољопривреде, веома познат по воћарству и одличним виногорјима у подунавском и шумадијском делу округа.
Општине града Београда uredi
| Општина | Густина насељености (km²) | Становништво (1991) | Становништво (2002) | Градске/Приградске |
|---|---|---|---|---|
| Барајево | 116 | 20.846 | 24.641 | Приградска |
| Чукарица | 1.080 | 150.257 | 218.508 | Градска |
| Гроцка | 261 | 65.735 | 75.466 | Приградска |
| Лазаревац | 152 | 57.848 | 58.511 | Приградска |
| Младеновац | 155 | 54.517 | 52.490 | Приградска |
| Нови Београд | 5.311 | 218.633 | 367.773 | Градска |
| Обреновац | 172 | 67.654 | 70.975 | Приградска |
| Палилула | 375 | 150.208 | 155.902 | Градска |
| Раковица | 3.193 | 96.300 | 99.000 | Градска |
| Савски Венац | 3.036 | 45.961 | 42.505 | Градска |
| Сопот | 74 | 19.977 | 20.390 | Приградска |
| Стари Град | 11.108 | 68.552 | 55.543 | Градска |
| Сурчин | До 2004. била део општине Земун | Приградска | ||
| Вождовац | 1.025 | 156.373 | 208.123 | Градска |
| Врачар | 19.462 | 67.438 | 158.386 | Градска |
| Земун | 349 | 176.158 | 291.645 | Градска |
| Звездара | 4.144 | 135.694 | 179.621 | Градска |
| TOTAL | 502 | 1.552.151 | 2.076.124 | |
Референце uredi
- ↑ Први резултати пописа 2011., приступљено на дан 27.11.2011.
- ↑ Град Београд - Градска власт
- ↑ Град Београд - Градске општине
- ↑ „Републички завод за статистику - - Градски показивачи”. Arhivirano iz originala na datum 2009-11-13. Pristupljeno 2014-08-17.
- ↑ B92 - Vesti - Uvedeno sedam statističkih regiona, Приступљено 31. 3. 2013.
- ↑ „Републички завод за статистику, Процена становништва из 2008.”. Arhivirano iz originala na datum 2009-08-14. Pristupljeno 2014-08-17.
- ↑ Град Београд - Чињенице (Становништво)
- ↑ „Књиге резултата Пописа 2002.": „Књига 3: Вероисповест, матерњи језик и национална или етничка припадност према старости и полу - подаци по општинама" Arhivirano 2013-10-18 na Wayback Machine-u, pp. 12. Републички завод за статистику Србије, 2003.
- ↑ Географска позиција Београда