Gospođa ministarka

*Gospođa ministarka*
Gospođa ministarka
	Plakat sa premijere predstave u izvođenju Pozorišta „Boško Buha“ u Beogradu
Opće informacije
Autor	Branislav Nušić
Žanr	komedija
Informacije o premijeri
Premijera	25. 5. 1929; Narodno pozorište u Beogradu, Beograd, Kraljevina Jugoslavija

Gospođa ministarka je pozorišna predstava nastala prema komediji Branislava Nušića iz 1929. godine. Predstava je prvi put izvedena u Narodnom pozorištu 25. maja 1929. godine, a glavni lik tumačila je Žanka Stokić.^[1]

Nastanak komedije uredi

Nušić je komediju Gospođa ministarka počeo da piše pred početak Prvog svetskog rata, dok je bio upravnik teatra u Skoplju. Pred izbijanje rata napisao je prvi i drugi čin, a rukopis je, ostavši u Skoplju, izgubljen. Godine 1929, počeo je da je piše ponovo, po sećanju. Neki navodi tvrde da je Nušić, lik glavne junakinje, Živke Popović, pisao imajući u vidu glumicu koja se tih godina nalazila na vrhuncu slave - Žanku Stokić.^[1]

Radnja uredi

Radnja komedije smeštena je u Beogradu, krajem 19. i početkom 20. veka. Komad se sastoji od četiri čina i prati društveni uspon i sunovrat žene ministra koja iz svakodnevnice jedne male sredine naglo dospeva u elitne društvene krugove i koja opijena vlašću donosi pregršt loših odluka. U predgovoru komedije^[2], o motivima da istakne Živku kao glavni lik, Nušić kaže:

Ako ste kadgod pažljivije posmatrali sve što biva oko vas, ako ste se pogdekad upustili i udubili u odnose koji regulišu život jednoga društva i pokrete koje izaziva taj regulator — vi ste morali zapaziti da se, kroz život svakoga društva, jasno beleži jedna jaka i ravna linija. Tom ravnom linijom kreće se život skoro celokupnoga našega društva. Iznad te linije penju se samo pojedinci, koji imaju duševne snage i hrabrosti da se uznesu iznad obzira, iznad tradicija i iznad malodušnosti. Mnogo je teže, međutim, tražiti i naći materijal u maloj sredini, u onome društvu, među onim ljudima, koji nemaju ni snage ni hrabrosti da se odvoje od ravne linije životne, pa bilo naviše ili naniže. I, eto, iz te i takve sredine ja sam uzeo za fuku jednu dobru ženu i dobru domaćicu — gospođu Živku Popović — i izneo je naglo, neočekivano i iznenadno, iznad njene normalne linije života. Takav jedan poremećaj na terazijama života kadar je učiniti, kod ljudi iz male sredine, da izgube ravnotežu te da ne umeju da se drže na nogama. I eto, u tome je sadržina Gospođe ministarke, u tome sva jednostavnost problema koji taj komad sadrži.
– Branislav Nušić

Prvi čin uredi

Scena sa premijere pozorišne predstave „Gospođa Ministarka“ u izvođenju ansambla pozorišta „Boško Buha“.

Komedija počinje scenom u kojoj Živka prekraja muževljeve pantalone za sina Raku i žali se tetka Savki kako nisu platili kiriju za prošli mesec, a ni služavku poslednja tri meseca i kako jedva sastavljaju kraj s krajem. Traži od tetka Savke da joj pozajmi 200 dinara, a kako se ova na početku nećkala, Živka joj obećava da će naterati muža da uđe u neku Vladinu komisiju, te ona pristaje. Na sceni se zatim pojavljuje gimnazijalac Raka sa krvavom rukom i pocepanom odećom. Raka poriče da se tukao i tvrdi da je bio na demonstracijama protiv Vlade. U narednoj sceni, pojavljuju se ćerka Dara i zet Čeda i žale se Živki kako ih „Ministarka“ opet nije primila. Čeda želi da od nje isposluje višu klasu, a samim tim i veću platu. Ljutito kaže Živki da mu je svega dosta jer se oženio bez miraza, a Živka mu odgovara da ga niko nije terao i da će dobiti miraz od 12.000 dinara. Čeda je, međutim, i dalje nezadovoljan jer miraz neće dobiti pre Živkine i Simine smrti, a on nema toliko vremena. Na vrata zatim dolazi Pera pisar, koji javlja kako će „naši“ formirati novu Vladu i nekoliko puta naglašava da želi da se upamti da je on prvi preneo tu vest. Živka, radosna ovom vešću, grli sve redom pa i zeta Čedu. Potom stiže i momak iz ministarstva i traži cilindar za gospodina Simu. Nastaje metež, pokušavaju da pronađu cilindar, a napetost se poveća kada saznaju od momka da je bilo slučajeva da cilindar stigne kasno pa su dotični ostajali bez ministarske fotelje. Nakon što pronađu cilindar i momak ode, Živka se žali Dari kako nije zadovoljna što se ona udala za Čedu koji nema škole, ne zna jezike i ne može da napreduje i kako bi mogla bolje da se uda kada bi bila ćerka ministra. Dara se ljuti i kaže kako je ona zadovoljna i kako oni ne treba ništa tu da se mešaju. Stiže i Pera pisar koji kaže kako je video gospodina Simu da sa cilindrom na glavi ulazi u Dvor, što znači i u Vladu. Dolazi ponovo Čeda koji umesto da Živki donese vesti o muževljevom ministrovanju, upućuje joj zahtev da mu otac izradi zajam kod Klasne lutrije na privredne ciljeve kako bi vratio dugove i da mu to bude umesto miraza, i daje na znanje Živki da očekuje i dodatni angažman. Dok se Živka i Čeda prepiru upada Raka i donosi vest da je tata postao ministar jer njega već zovu ministarsko prase, pa čak mu i psuju majku ministarku. Živka mu saopštava da se neće više družiti sa tim mangupima nego sa decom engleskog konzula. Na kraju prvog čina, na scenu stupa gospodin Sima Popović, ministar. Živka ga grli i dočekuje sa: „Ministre moj!“, Dara i Čeda mu čestitaju, dok Raka viče: „Dole Vlada!“. Živka naređuje Peri pisaru da posle podne u četiri sata dođe ministarski fijaker kako bi se tri puta provozala od „Kalimegdana do Slavije“, pa makar umrla posle toga.^[2]

Drugi čin uredi

Scena iz drugog čina predstave sa premijere u pozorištu „Boško Buha“

Na početku drugog čina, Čeda sedi kraj telefona i prima pozive za „gospođu ministarku“. Šegrt donosi i šest stotina vizit karti na kojima piše: „Živana Popović, ministarka“. Živka je promenila ime jer novo ime bolje zvuči, a ugradila je i zlatnu navlaku na zdrav zub. U međuvremenu, Čeda je molio ministra Simu da mu umesto miraza izradi zajam kod Klasne lutrije, ali ovaj odbija jer „neće da se prlja“ i hoće da ostane pošten čovek. Živka mu saopštava i da više neće biti njen zet jer nije dovoljno dobar za njenu ćerku. Ona kod zubara pronalazi bolju priliku u liku Riste Todorovića, kožarskog trgovca i počasnog konzula „Nikarague“. Raka dobija mornarsko odelo i učiteljicu engleskog jezika kojoj, kada ga ova natera da deset puta kaže „rešons lajzejšn“, opsuje mater. Nakon što izgrdi Raku i smiri učiteljicu, Živka poziva Daru da joj saopšti da je Čedu razrešila dužnosti muža i ispriča joj za počasnog konzula. Dara joj kaže kako se sa time ne slaže i kako bi ona napustila Čedu jedino ako bi saznala da je vara. Živki to da ideju i ona joj saopšti da je Čeda vara, a na pitanje kako ona to zna, Živka odgovara: „Pa, muško je, mora da vara ženu. Tako je to od Boga.“. Nakon što se Dara rasplače, stiže pisar Pera od koga Živka pokuša da sazna nešto loše o svom zetu. Pera joj objašnjava da je Čeda do sada bio siromašni činovnik sa malom platom, a da žene koštaju. Dodaje i da je moguće da se siromašni muškarci snalaze kada u kući ima mlade služavke što Živki daje ideju da iskoristi Anku u prevari. Posle kraćeg ubeđivanja, i obećanja da će dobiti povišicu plate i iz Klasne lutrije hiljadu dinara na privredne ciljeve, Anka pristaje da namami Čedu u svoju sobu, a da ih Živka zatekne kada Čeda bude bez kaputa. U sledećoj sceni na vrata dolazi ujka Vasa koji kaže kako svaki ministar prvo zbrine svoju familiju pa tek onda državu. On čita spisak rođaka, njih devetnaest, koje Živka treba da primi. Tetka Savka, pa prija Soja, tetka Daca i njena ćerka Hristina, Jova Pop Arsin, robijaš, i na kraju Petar Kalenić, za koga niko nije čuo, a koji tvrdi da je Živkin rod. Živka pristaje da ih sve primi. Nakon ujka Vasinog odlaska, na vratima se pojavljuje Dr Ninković, sekretar Ministarstva spoljnih poslova. On dolazi sa zadatkom da Živku nauči otmenom ponašanju. Obučen je kao kicoš, nalickan i sa belim rukavicama. Ljubazno se ophodi, koristi francuske fraze. Da bi bila otmena dama, savetuje joj da nauči da igra bridž, da počne da puši i najbitnije od svega, da obezbedi ljubavnika. Živka se čudom čudi, bridž je u redu, dim cigarete joj smeta, a kako da ima ljubavnika, šta će svet reći. Ninković je uverava da je u tome poenta otmenosti i posle kraćeg ubeđivanja Živka, nakon što se uveri da su i gospa Dara i gospa Nata imale ljubavnika, prihvata da se žrtvuje. On je ubeđuje i da je potrebno da dama bude kompromitovana, tj. da svet počne da priča o tome kako je ona preotela gospodina Ninkovića od gospođe Natalije. Pošto će biti i onih koji će je braniti, Ninković savetuje da im zapuši usta tako što će njemu izraditi novu klasu iako je pre dva meseca dobio novu klasu, ali to je bilo u vreme stare Vlade. Živka prihvata i stavlja Ninkovića u dužnost ljubavnika. Dolazi momak i donosi ružičasto i namirisano ljubavno pismo od Ninkovića. Živka uz cigaretu seda da pročita pismo i nakon prvog dima počinje da se guši od kašlja. Pritrčavaju Čeda, Dara i Anka da joj pomognu i pritom Čeda krišom čita pismo i smeši se.^[2]

Treći čin uredi

Scena iz trećeg čina predstave sa premijere u pozorištu „Boško Buha“

Ujka Vasa pregovara u Živkino ime sa Čedom da se on odrekne Dare, a kao nagradu za to mu nudi klasu ili dve. Čeda ne pristaje na to, a ujka Vasa mu preti da će ako ne pristane biti premešten u Ivanjicu. Čeda uzvraća pretnjom da će njemu razbiti nos, zubaru polomiti zube, a počasnom konzulu odseći uši. Ujka Vasa mu saopštava da će sa Živkom ubuduće moći da razgovara samo zvanično, kao i ostali svet. Pošto se Čeda obukao za prijem kod gospođe Ministarke, Anka mu se nabacuje, a Živka pristaje da ga primi pošto joj je Anka rekla kako će posle tog razgovora Čeda doći u njenu sobu. Živka prima Čedu i nastaje prepirka u kojoj joj on saopštava da joj je našao prosioca, Dr Ninkovića i priznaje da je pročitao njegovo ljubavno pismo. Živka besno doziva Daru koja se slaže da se udate žene ne mogu preudavati. Žandarm dovodi Raku koji je razbio nos sinu engleskog konzula jer mu je ovaj, navodno, opsovao oca, rekavši mu „olrajt“. Živka poziva Ninkovića da joj reši ovaj problem sa konzulom pošto je njenom zaslugom već dobio klasu. Dolazi i najavljena familija, sa ujka Vasom na čelu. Svako od njih saopštava Živki svoju želju, a ujka Vasa zapisuje u spisak želja koje Živka treba da ispuni. Među njima se najviše izdvaja Petar Kalinić za koga niko nije čuo do tada, a koji vodi glavnu reč i diktira ujka Vasi šta da zapisuje. Sava ima zahtev da mu se izradi državna penzija, a na opasku da nikada nije bio činovnik u državnoj službi, odgovara da on da je služio državu ne bi ni dolazio da traži penziju od Živke nego bi je tražio od države. Nakon što familija ode, Anka i Čeda se sretnu, on je poljubi u obraz i obeća da će doći u njenu sobu. U narednoj sceni stiže počasni konzul Rista Todorović i zatiče samo Čedu. Čeda, shvativši ko je u pitanju, predstavlja mu se kao ujka Vasa. Ne sluteći da je obmanut, Rista započinje prijateljski razgovor i u poverenju, lažnom ujka Vasi kaže da je Čedi postavljena zamka i da čekaju da ga zateknu u Ankinoj sobi. Čeda onda preplaši Ristu kako će Darin muž doći sa revolverom i pozove Anku i zamoli je da odvede Ristu u svoju sobu i zaključa. Čeda pozove Raku i da mu dinar da nikome ne kaže da on sada ide u Ankinu sobu, a pogotovo da ne kaže Živki. Raka odmah ode i kaže majci da je Čeda kod Anke, ali ne pre nego što od nje dobije dva dinara. Živka se tome obraduje, pozove pisara, dva žandarma i dva svedoka. Međutim, došavši u Ankinu sobu, tamo zateknu Ristu. Živka saznaje da je spletku priredio Čeda i zaklinje se da će još večeras biti premešten u Ivanjicu.^[2]

Četvrti čin uredi

Na početku četvrtog čina Anka, Raka, ujka Vasa i Pera pisar se nadmeću ko će kupiti više brojeva novina u kojima je izašao članak o gospođi Ministarki. Raka čita članak u kojem se govori o jednom čudnom starom običaju u jednom delu Kine u kojem, ako se nekome dopadne udata žena, on je prosi bez obzira na to što ona ima živog muža. Takav slučaj se ovih dana desio u kući mandarina Si-po-po (aluzija na Simu Popovića), tako što se u njegovu ženu, jednu odvratnu babu, zaljubio Ni-ni-ko (aluzija na Dr Ninkovića). Istovremeno, kako novine pišu, neki Ka-ra-gu (aluzija na Ristu Todorovića) dolazi da prosi njenu udatu ćerku. Pominje se i sobarica A-ki-ka (aluzija na Anku). U sledećoj sceni, Dara pakuje stvari pošto joj je muž razrešen dužnosti i premešten u Ivanjicu. Čeda joj saopštava da je on autor članka i tokom kraće prepirke kaže joj da drugačije nije moglo jer je Živka napravila ludnicu od kuće i kako nju udaje pored živog muža, a sebi sređuje ljubavnika. Dara odbija da poveruje u to, na šta joj Čeda kaže da izađe na ulicu i da čuje kako joj se ceo svet smeje. U međuvremenu, Živka besni i hoće da ubije autora samo kada bi saznala ko je. Stiže šegrt sa pismom od Riste koji joj saopštava da nije žalio novca da dozna ime pisca i da je to ujka Vasa. Zabuna se razrešava, s obzirom na to da je Rista za Čedu mislio da je ujka Vasa, tako da se saznaje da je ipak Čeda pisac članka. Živka preti kako će ga otrovati mišomorom kao pacova, a ujka Vasa je smiruje. Ona zove telefonom muža koji je ljut zbog svih zbivanja, pa Živka daje slušalicu ujka Vasi. Ujka Vasa joj prepričava razgovor i kaže kako je najavljena sednica Ministarstva unutrašnjih dela i da će tom prilikom biti reči o skandalu koji je ona uzrokovala. Dolazi i gospa Nata, bivša ministarka. Stiže pismo od Ninkovića u kojem on daje ostavku na dužnost ljubavnika što je Nati, iz iskustva, pouzdan znak da je ostavku dao i ministar. Živka hoće da ide u ministarstvo, da upadne na sednicu vlade, da pocepa ostavku i da im kaže da prvo svaki počisti pred svojom kućom, pa neka onda brine o ugledu Vlade. Pokušavaju da je odvrate, ali ona se oblači i na izlazu iz kuće sreće muža koji joj saopštava da je podneo ostavku zbog nje. Ona ga grdi, Raka viče „Dole Vlada!“. Živka na kraju predstave preti Čedi da će se nositi dok je sveta i veka i da neće više mirno ni oka sklopiti. Dari kaže da se pakuje za Ivanjicu, ali da neće putovati salon-vagonom nego trećom klasom. Ujka Vasi poručuje da ode i optrči familiju i da svima javi da nije više ministarka. Živka naposletku prilazi publici i obraća se rečima:^[2]

A što se vi cerekate mojoj sudbini? Ne zaboravite da sad nisam ministarka pa ne moram više da budem otmena, i onda neka vam ne bude krivo ako raspalim jezikom po vama! 'Ajde idite kući, idite, nećete valjda do kraja da mi stajete na muku. Idite i nemojte đavo da vas odnese da me ogovarate, jer, ko zna, danas-sutra mogu ja opet biti ministarka. Samo dok se zaboravi ovo nešto malo bruke, evo mene opet, pa posle da ne budete: što nam nisi kazala. 'Ajde 'ajde, idite sad!...
– Citat iz komedije, završna scena četvrtog čina

Izvođenja uredi

Narodno pozorište u Beogradu uredi

Prvo izvođenje uredi

Prvo izvođenje komedije bilo je u Narodnom pozorištu U Beogradu. Posle svega devet proba koje je vodio glumac i reditelj Vitomir Bogić, premijera je odigrana 25. maja 1929. godine, i doživela veliki uspeh kod publike. Pozorišna kritika, sa druge strane, nije bila naklonjena komadu i zamerala je Nušiću na neinventivnosti, prizemnosti, korišćenju jeftinih i vulgarnih viceva u cilju pridobijanja popularnosti, slave i novca. Predstava je u ovom izvođenju oborila sve do tada poznate rekorde: pedesetu predstavu Ministarka je proslavila pre prvog rođendana, a za trinaest sezona odigrana je 200 puta. Od toga, preko 150 puta Živku je igrala Žanka Stokić, a uz nju, ovu ulogu je igrala i Jovanka Jovanović Dvorniković.^[1]

Drugo izvođenje uredi

Nakon oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, Gospođa ministarka je obnovljena na sceni Narodnog pozorišta, 10. oktobra 1945, sada u režiji Dragoljuba Gošića. S obzirom na to da je Žanka Stokić u to vreme bila teško bolesna i u kućnoj izolaciji, oduzete građanske časti i prava da se bavi glumom, njenu ulogu preuzele su Nevenka Mikulić i Mileva Bošnjaković (u ranijoj podeli sluškinja Anka i Živkina ćerka Dara). U ovoj podeli predstava je igrana tri godine nakon čega je ulogu Živke preuzela Ljubinka Bobić koja je u prethodnim podelama igrala Ministarkinog sina Raku. Druga postavka Gospođe ministarke, uz jednu obnovu (1952), nalazila se na repertoaru osam godina, a odigrana je 70 puta. Ostaće zabeleženo da je u naslovnoj ulozi jednom gostovala i Mila Dimitrijević, prvakinja Hrvatskog Narodnog Kazališta iz Zagreba, 17. februara 1948.^[1]

Treće izvođenje uredi

Nakon nekoliko godina pauze, godine 1955, režije se prihvata Dušan Vladisavljević. Premijera je igrana 20. maja. Ova postavka nije imala mnogo uspeha, doživela je tri sezone, odnosno 27 repriza. Ulogu Živke Popović ravnopravno su delile Ljubinka Bobić i Dara Vukotić (Plaović).^[1]

Četvrto izvođenje uredi

Nov život Gospođa ministarka je započela u okviru proslave 100 godina od rođenja Nušića i 75 godina njegovog prisustva na sceni Narodnog pozorišta. U režiji Braslava Borozana, sa Ljubinkom Bobić kao Živkom, ova predstava je igrana preko 200 puta, sve do dva meseca pred Ljubinkinu smrt 1978. godine. Nakon 30 godina u ulozi Ministarke, pomenula je kako joj je jednom prilikom Nušić rekao da će naslediti Žanku, na šta se ona zaprepastila. Pa ipak, kao nekad Žanku, i nju su prolaznici na ulici oslovljavali sa „Živka” ili „Ministarka”. Na sceni, igrala je Ministarku preko 300 puta, u Beogradu i čitavoj zemlji, ali i u Sofiji, Bukureštu i Moskvi. Za tu ulogu je dobila i veliko priznanje, Plaketu Narodnog pozorišta.^[1]

Peto izvođenje uredi

Peta postava na čelu sa Oliverom Marković u ulozi Živke i reditelja dr Milenka Misailovića opstala je na repertoaru samo dve sezone, od 22. novembra 1982. do juna 1984. i za to vreme predstava je odigrana 50 puta.^[1]

Šesto izvođenje uredi

Nakon dvadeset godina odsustvovanja sa scene Narodnog pozorišta, Gospođa ministarka je vraćena na Veliku scenu 10. marta 2004, u režiji Jagoša Markovića i sa Radmilom Živković u naslovnoj ulozi. Predstava je tokom prva četiri meseca učestvovala na brojnim festivalima i osvojila vredne nagrade i druga priznanja, među kojima je najznačajnija Nagrada „Žanka Stokić", čiji je laureat Radmila Živković.^[1]

Pozorište „Boško Buha“ uredi

Scena sa premijere predstave u pozorištu „Boško Buha“

U režiji Tatjane Mandić Rigonat, na dan rođenja Branislava Nušića, 8. oktobra 2013. godine, premijerno je izvedena Gospođa ministarka u jednom novom ruhu. Sve uloge u komadu glume muškarci, osim Živkinog sina Rake, čiju ulogu tumači žena i predstavlja opoziciju ostatku likova. Lik Živke tumači Goran Jevtić, dok lik Rake tumači Katarina Marković.^[3]

Pozorišna travestija u adaptaciji komedije uredi

Presvlačenje glumaca u pozorišnim komadima datira od samog nastanka pozorišta i ne predstavlja nov koncept. U doba Antičke Grčke i u vreme Šekspira, sve uloge u pozorišnim komadima glumili su muškarci jer se smatralo neprihvatljivim da žene glume u pozorištu.^[4] Travestija - pojava preoblačenja, odnosno prerušavanja je umetnički postupak kojim se u pozorištu gledaocima skreće pažnja na važnost samog lika ili radnje, to je pokušaj da se gledaoci zainteresuju ili jednostavno zabave. Međutim, osim ovog, primarnog cilja, u konkretnoj adaptaciji Gospođe ministarke u izvedbi Pozorišta Boško Buha, ovaj postupak ima i sekundarni cilj, a to je da se ukaže na opštu travestiju društva odnosno na prerušavanje na društvenoj i političkoj sceni u cilju borbe za vlast ili dobijanje neke vrste moći nad pojedincem ili društvom u celini i sticanje lične koristi. On ukazuje na problem iskvarenosti društva, izvrnute realnosti, maskiranje stvarnog stanja i prikazivanje samo onih postupaka i stavova pojedinaca koji im idu u prilog. Autorka predstave, o značaju i razlozima za korišćenje ovog umetničkog postupka, kaže:^[3]

Prerušavanje je svojstvo plemenite pozorišne igre koja stvara smisao i traga za istinama o čoveku, životu, društvu. Ali igre prerušavanja odlika su i političkog života, deo svakodnevne matrice stvaranja poželjnih „imidža“ na tržištu borbe za vlast i moć. Prerušavaju se i ljudi i ideje. Opšta travestija. Žanr svakodnevnice. Vlastohleplje ukida i razum. Nekada su u pozorištu sve uloge igrali muškarci jer je društveno neprihvatljivo bilo da žene glume. Ta pozorišna praksa danas je ogledalo za nove puritance i malograđane kojima je neprihvatljivo štošta, možda i da muškarci glume žene i žene muškarce.
– Tatjana Mandić Rigonat

Inspiraciju za upotrebu travestije u predstavi, režiserka pronalazi u vremenu u kom živi. Glavnog lika, ministarku Živku Popović, u predstavi tumači muškarac. Iako je u adaptaciji komada korišćen specifičan metod, on se trudi da pokaže da su i komad i njegovi likovi i danas vrlo aktuelni. Predstava počinje pesmom Jovana Jovanovića Zmaja, „Srpska politika“. Ceo glumački ansambl stoji na bini, neko maskiran, neko maskiran do pola, a neko bez maske, i pevaju:

Scena sa premijere predstave u pozorištu „Boško Buha“

Gde je srpska politika?
Je l’ kuvana il’ je presna?
Je l’ skromna il’ je besna?
Je l’ žedna il’ je gladna?
Ili igra ili svira?
Il’ se malo restaurira?
Il’ izdiše il’ se rađa?
Il’ joj kakva baba vrača?
Ili puzi ili sedi?
Il’ se smeje il’ se jedi?
Je l’ u dvoru bogatome?
Il’ u gnezdu vraninome?
Ima l’ cuclu ili zvečku?
Il’ je gdegod u zapećku?
Je l’ u službi il’ u miru?
Il’ u kakvom manastiru?
– Jovan Jovanović Zmaj

Scena sa premijere predstave u pozorištu „Boško Buha“

Najpre na scenu, bez maske, izlazi Goran Jevtić, koji glumi Živku ministarku. Pred publikom se izjašnjava kao muškarac, a potom se preoblači u žensku odeću i stavlja periku. U prvom činu, Živka i porodica iščekuju vesti da li je Živkin muž Sima postao ministar. Živka stavlja venac belog luka oko vrata, potom vadi kandilo i kadi pozornicu, i zajedno se sa ćerkom i služavkom koja drži Sveto pismo, moli ispred Simine i svoje slike sa venčanja. U iščekivanju, Živka otvara i proročke karte, ne bi li predvidela budućnost. To je i prvi nagoveštaj da želi da postane „ministarka“, pre svega da bi sadašnje ministarke izbacila iz fotelja. Nušić je Živku predstavio kao neobrazovanu, dobroćudnu ženu iz predgrađa, kojoj se ukazala prilika da postane ministrova žena. Kada se Sima pojavi, kao ministar, sa pratnjom trubača i sa srpskom zastavom koja se vijori, Živka kao omađijana gleda u cilindar na Siminoj glavi, simbol moći i vlasti, skida šešir sa njegove glave i stavlja ga na svoju, a muža baca na kanabet. Potom sama kreće ka publici, i tako obučena u kućnu haljinu, sa belim lukom oko vrata i cilindrom na glavi, diže tri prsta u vis i euforično peva jedine dve reči himne koje zna „Bože pravde!“

Režiserka predstave, o aktuelnosti likova, kaže:^[3]

Vreme u kojem živim pozvalo me je da ga mislim kroz Nušića, kroz njegovo ljuto duhovito komediografsko pero. Njegovi likovi nisu bezazleni, i kad im se smejem, ja ih se i plašim. Odavno su se razmileli svuda oko mene, skrojili društvo po sopstvenoj meri, pa se oni danas nama smeju. Ministarku je Nušić pisao tridesetih godina prošlog veka, u okolnostima razvoja kapitalizma i građanskog klasnog društva između dva rata, a znamo šta su tridesete godine iznedrile – i fašizam i nacionalizam i totalitarizam. Ostajući u vizuelnom okviru tridesetih, želela sam da podvučem kontinuitet društvenih deformacija, mentalitetskih zauma. Volela bih da Nušić nije moj savremenik, da je po njegovom svetu pala kosmička prašina, ali danas njegova aktuelnost boli i na nivou rečenice i situacije, i društvene dijagnoze.
– Tatjana Mandić Rigonat

Lica i uloge uredi

Lik	Narodno pozorište	Pozorište „Boško Buha“
Živka Popović	Žanka Stokić Jovanka Jovanović Dvorniković Nevenka Mikulić Mileva Bošnjaković Ljubinka Bobić Mila Dimitrijević Dara Vukotić Olivera Marković Radmila Živković	Goran Jevtić
Sima Popović	Miloš Đorđević	Mihailo Todorović
Čeda Urošević	Aleksandar Srećković	Miloš Vlalukin
Dara	Olga Odanović	Uroš Jovčić
Raka	Marko Janjić, Mihailo Lađevac	Katarina Marković
Anka	Dejana Miladinović	Nemanja Oliverić
Pera pisar	Rade Marković, Mihajlo Lađevac	Saša Simović
Momak iz administrativnog		Rastko Vujisić, Predrag Grujić
Dr Ninković	Boris Komnenić	Ivan Mihailović, Damjan Kecojević, Viktor Savić
Rista Todorović, počasni konzul Nikarague	Maiga Hamadahamane	Nenad Nenadović
Ujka Vasa	Predrag Tasovac, Branko Vidaković	Vlastimir Velisavljević, Branko Cvejić
Tetka Savka	Milka Lukić	Dragoljub Denda
Tetka Daca	Anđelka Milivojević Tadić, Ksenija Jovanović	Branislav Platiša
Soja raspuštenica	Dušanka Stojanović Glid, Bojana Bambić	Žarko Stepanov, Stojan Đorđević
Teča Jakov	Branko Jerinić	Aleksandar Goranić, Miroslav Žužić
Mile		Nebojša Rako
Jova Pop Arsin		Darko Ivić
Sava Mišić	Darko Tomović	Stefan Kovačević
Pera Kalinić	Duško Premović	Srđa Bjelogrlić
Gospa Nata, bivša ministarka		Marko Janjić
Panta	Radovan Miljanić
Žandarmi	Ivan Nikolić	Miljan Miljanović, Alen Alidini
Učiteljica	Sonja Knežević
Bistro dete	Mihailo Lađevac, Ivan Nikolić

Nagrade uredi

43. Pozorišni festival najboljih komediografskih ostvarenja Srbije „Dani komedije“: U režiji Tajtane Mandić Rigonat i izvedbi pozorišta „Boško Buha“ nagrada „Mija Aleksić“ za najbolju predstavu po mišljenju žirija i nagrada „Miodrag Petrović - Čkalja“ za najbolju predstavu po mišljenju publike, statueta „Jovanča Micić“ i specijalna diploma dnevnog lista „Politika“^[5]
Sterijino pozorje: Radmila Živković dobitnik nagrade publike za najbolje glumačko ostvarenje na 40. Pozorju^[1]
Glumačke svečanosti „Milivoje Živanović” u Požarevcu: Radmila Živković dobitnik nagrade stručnog žirija i nagrade publike za najbolju glumicu večeri - plaketa „Spomen na glumca”, kao i nagrade stručnog žirija za najbolju glumicu na Festivalu - statueta sa likom Milivoja Živanovića^[1]
Festival Nušićevi dani u Smederevu: Radmila Živković dobitnik nagrade publike za najuspešnije glumačko ostvarenje na Festivalu - plaketa sa likom Branislava Nušića, a predstava Gospođa ministarka je proglašena za najbolju predstavu na Festivalu i osvojila statuetu Branislava Nušića
Nagrada „Žanka Stokić", laureat Radmila Živković