Gornjovilični živac
Gornjovilični ili maksilarni živac (lat. nervus maxillaris) je jedna od završnih grana trogranog kranijalnog nerva (pored oftalmičnog i donjoviličnog živca). Spada u grupu senzitivnih nerava, ali mu se preko bočnih grana priključuju i pojedina vegetativna vlakna. Živac učestvuje u inervaciji kože središnjeg dela lica, sluzokože donjeg i zadnjeg dela nosne duplje, gornje usne i tvrdog i mekog nepca, kao i zuba i desni gornje vilice i srednjeg dela tvrde moždanice. Pridodat mu je krilastonepčani (pterigopalatinski) ganglion, preko koga gornjovilični živac kontroliše rad suzne, nepčanih i nosnih žlezda.[1]
Živac polazi od prednje-donje ivice trigeminalnog gangliona i ulazi u spoljašnji zid kavernoznog sinusa. Nakon toga on prolazi kroz okrugli otvor (lat. foramen rotundum) i iz srednje lobanjske prelazi u krilastonepčanu jamu. Tu se prostire koso unapred i upolje i napušta ovu jamu kroz krilastoviličnu pukotinu i ulazi u infratemporalnu jamu. Konačno maksilarni živac prolazi kroz donju orbitalnu pukotinu i ulazi u očnu duplju kao infraorbitalni živac, koji se smatra njegovom završnom granom.
Tokom prolaska kroz srednju lobanjsku jamu gornjovilični živac daje mali bočni ogranak pod imenom moždanična grana (lat. ramus meningues), koja oživčava središnji deo tvrde moždanice. U krilastoviličnoj jami od živca se odvajaju njegove bočne grane: jabučni živac i krilastonepčani živci, koji se dalje i sami granaju. U infratemporalnoj jami se odvajaju zadnje-gornje zubne grane, a pošto nerv uđe u očnu duplju on menja naziv i daje zapravo svoju završnu granu - infraorbitalni živac.[2]
Jabučni živac uredi
Jabučni živac se odvaja u krilastonepčanoj jami. Jednim delom on prati maksilarni nerv i zajedno sa njim prolazi kroz krilastoviličnu pukotinu i ulazi u infratemporalnu jamu, a zatim prolazi kroz donju orbitalnu pukotinu i ulazi u očnu duplju. Dalje se jabučni živac prostire preko donjeg dela spoljašnjeg zida orbite i ulazi u jabučni kanal. Nakon toga on se deli u svoje dve završne grane: zigomatikofacijalnu (lat. ramus zygomaticofacialis) i zigomatikotemporalnu granu (lat. ramus zygomaticotemporalis).[2]
Krilastonepčani živci uredi
Krilastonepčani živci se takođe odvajaju u krilastonepčanoj jami. Najčešće ih ima 2-3 i prostiru se od stabla gornjoviličnog živca unutra i naniže ka odgovarajućem ganglionu. Oni donose ganglionu senzitivna nervna vlakna, ali od njega primaju 1-2 odvodne grančice. Krilastonepčani živci imaju veliki broj grana, među kojima se posebno izdvajaju grane za nosnu duplju i grane za tvrdo i meko nepce.[2][3][4]
Zadnje-gornje zubne grane uredi
Zadnje-gornje zubne grane, kojim ima najčešće dve, se odvajaju u infratemporalnoj jami. Od grane gornjoviličnog nerva one se prostiru koso unapred i naniže i prolaze kroz alveolarne otvore (lat. foramina alveolaria) na ispupčenju maksile, ulazeći u koštane alveolarne kanale (lat. canales alveolares). Ovi kanali su smešteni u prednjem i zadnjem zidu viličnog sinusa i tu se ovi živci spajaju sa ostalim zubnim granama gradeći na taj način gornji zubni splet.[2]
Infraorbitalni živac uredi
Infraorbitalni živac je završna grana gornjoviličnog nerva. Prostire se od donje orbitalne pukotine koso unutra i unapred preko poda očne duplje i ulazi u infraorbitalni žleb, a nakon toga ponire u istoimeni kanal i izlazi na prednjoj strani tela gornje vilice gde se deli u svoje završne grane.[2]
Izvori uredi
- ↑ Monkhouse, Stanley (2006). Cranial nerves - functional anatomy. Cambridge. ISBN 0-521-61537-2.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Dr Slavoljub V. Jovanović, dr Nadežda A. Jeličić: "Anatomija čoveka – glava i vrat" ("Savremena administracija" Beograd 2000.) ISBN 86-387-0604-9
- ↑ Charles Lee: Perineural Spread of Tumor Along the Fifth and Seventh Cranial Nerves, pristup 28. februar 2008.
- ↑ Jerry L. Gadd; James L., PhD. Oschman; Hiatt, James L.; Leslie P., PhD. Gartner; Gartner, Leslie P. (2001). Textbook of head and neck anatomy. Hagerstwon, MD: Lippincott Williams & Wilkins, 277. ISBN 0-7817-2166-0.
| Moždani živci |
|---|
| 0 krajnji živac | I mirisni živci | II vidni živac | III živac pokretač oka | IV trohlearni živac | V trograni živac (oftalmični, gornjovilični, donjovilični živac) | VI živac odvodilac | VII živac lica | VIII tremno-pužni živac | IX jezično-ždrelni živac | X živac lutalac | XI pomoćni živac | XII podjezični živac |