Горња Врањска

Горња Врањска;
	;
Основни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Мачвански
Општина	Шабац
Становништво
Становништво (2011)	1453
Положај
Координате	44°41′17″N 19°41′22″E / 44.688°N 19.689333°E
Временска зона	средњоевропска:; UTC+1
Надморска висина	110 m
	Горња Врањска Горња Врањска (Srbije)
Остали подаци
Позивни број	015
Регистарска ознака	ŠA

Горња Врањска је приградско насељено место у Граду Шапцу у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 1453 становника.

Координате: 44° 41′ 17" СГШ, 19° 41′ 22" ИГД

Историја uredi

На благо заталасаном земљишту, на самој граници равне Мачве и таласасте Поцерине простире се питомо село Горња Врањска, које дели река Думача.

Горња Врањска је претежно равничарско село на надморској висини 91 м. Са обзиром да су сва остала поцерска села брдовита и на већим надморским висинама (од 160м - Заблаће до преко 500м - Метлић и Волујац), Горња Врањска спада у равничарска села.

После Липолиста и Прњавора, Горња Врањска је највеће село по површини у општини Шабац, а по становништву заузима седмо место после П. Причиновића, Прњавора, Мајура, Рибара, Јевремовца и Липолиста. У Горњој Врањској живи око 2000 становника, а од тога око 1600 пунолетних градјана.

Географски је добро лоцирана, налази се на 6 км од Шапца и лежи на 4 регионална пута, а то су: пут Шабац-Осечина (ул. Милоша Поцерца), Шабац-Крупањ (ул. Вука Караџића), пут Горња Врањска-Варна (улица Карађорђева) и пут Горња Врањска-Јевремовац-Маови (ул. Кнеза Лазара). Граничи се са: Шапцем, Јевремовцем, Варном, Слатином, Вукошићем, Церовцем, Малом Врањском и Поцерским Причиновићем.

Позната је по Милошу Стојићевићу Поцерцу, поцерском кнезу и војводи из Првог српског устанка и његовој браћи војводи Јанку Стојићевићу и капетану Ђуки Стојићевићу. Милош Поцерац је прославио Горњу Врањску у целој тадашњој Србији, и Враштани су њему у захвалност подигли споменик који се још увек налази на центру Горње Врањске у дворишту основне школе. Милошево име носе Фудбалски клуб и главна улица.

У центру села налази се осморазредна Основна школа „Стојан Новаковић“. Настава се одвија у две смене у седам учионица од којих једну заузима припремна предшколска група „Звончићи“. Ова школа годишње има око 220 ученика. Похађају је и ученици из суседног села Заблаће.

Праисторија - неолит - винчанска култура uredi

Географско-топографске погодности овога краја, учиниле су да се човек у њему врло рано настани. Утврђено је да је Горња Врањска, а и читаво ово подручје било насељено и у доба неолита; за палеолит и мезолит, то није могло бити сигурно доказано. Прва насеља на подручју Горње Врањске постојала су пре 3600. п. н. е. на локалитетима Подрумине и Јусуповац.

Мачва и Поцерина биле су најпривлачније за насељавање у време земљорадничке привреде; са друге стране – погодност им је била и зато што је њихово ставновништо услед већих немира могло повући у брдске крајеве, и остала брда и бречуљке одакле се лако пружао добар отпор бројним освајачким племенима.

Средњи и млађи неолит – винчанска култура uredi

Насеља винчанске културе подизана су на обалама река, мањим узвишењима и поред потока који ни преко лета не пресушују. Као по правилу ова насеља почињу са земуницама и сојеницама са једном или више ћелија. Велики број насеља на овој територији у овој фази њеног развоја, показује да је сваки део земљишта одговарао посебним условима за насељавање, био искоришћен. Густина насељености је била тако да је на сваких 6-7 километара постојало једно насеље. Такво насеље постојало је и у Горњој Врањској на локалитету Подрумине и Јусуповац.

Настанак села uredi

Горња Врањска се први пут помиње 1533. године. Према попису становништва од 1533. године у Шабачком округу је било 68 села и 11 мезера (мезер – заселак у коме се обрађивало земљиште) који су временом прерасли у села. Чешљугар је имао 5 кућа. Порез за тих пет кућа био је 780 акчи. Статус села су добили 1548. године са 12 кућа и са порезом од 1000 акчи. Од ових 12 кућа, три су биле муслиманске: 1. Алијина; 2. Хусеинова (Алијин син) и 3. Велијина (Махмудов). По Алијинаом сину Јусуфу део села се и данас зове „Јусуповац“. Становништво се бавило ратарством и то: пшеницом и просом. Јединица за мерење жита се звала „Кејла“ = 33 оке (1 ока 1,3кг) тј 43 кг. Четири кајле су чиниле товар. Цене су биле: пшеница 32 акче, просо 22, јечам 18, зоб 14 акчи. Доста су се гајили лан и конопља. Било је заступљено сточарство и виноградарство, а нарчито и пчеларство. Старешина села се звао Примићур. По попису из 1604. године имали смо 29 кућа (26 хришћанских и три муслиманске). Највећа села била су Букор 49, Криваја 39, Синошевић 34, Варна 10, Мишар 9, Црниљево 9. По попису из 1822. године Врањска има 74 куће, Варна 74, Криваја 68, Букор 60, Јаловик 106, Липолист 121, Прњавор 176, Богатић 186, Бадовинци 187... У попису из 1600-1604. имала је 29 кућа и једну баштину. У то време Горња и Мала Врањска биле су једно село под именом Чешљугар. Један аустријски официр је 1786. године прокрстарио путевима нашег краја. Према његовим извештајима територија је била већим делом под шумом. Прошао је и кроз Горњу Врањску, а тада су Враштани гајили пшеницу, а од стоке највише свиње. Током 18. века становништво овог краја досељавало се махом из Црне Горе. Важан продукт у тадашњој структури био је пчелињи мед. У Аустро-турском рату 1788. године Шабачку тврђаву запосела је девета компанија шабачког граничног фрајктора и нешто сталне војске, укупно три хиљаде људи. По завршетку рата 1791. године Турци су поново запосели ово подручје. По завршетку првог и другог српског устанка, 1830. године са сарадјивањем политичко-економских односа измедју Србије и Турске, повећава се густина насељености овог и околних села. Тада се развија привреда, трговина, граде се нови путеви. Уследио је и Други светски рат. Многи Враштани су прешли Солунски фронт. Тако су жене, стари и деца били носиоци сеоских домаћинстава. Многа домаћинства су остала без својих домаћина, али вредни укућани нису дозволили да им се дуговековна огњишта затру. По завршетку Другог светског рата, Горња Врањска је као једно од најнапреднијих села имала своју самосталну општину која је постојала све од 1886. до 1954. године када се припојила општини Шабац.

Сада Горња Врањска има око 1800 становника и око 500 домаћинстава.

Село данас uredi

Горња Врањска је данас једно од модернијих и најразвијенијих села Шабачке општине. Село се налази јужно од Шапца, на удаљености око 7 км од града на регионалном путу Шабац - Доње Црниљево. По последњим пописима у селу има око 500 кућа. Интересантно је рећи да млади остају на селу, јер се 80% становништа бави пољопривредом. Најразвијеније је повртарство и сточарство. Свињарство је главна грана сточарства, тако да се више од 50% становништва бави овом производњом. Последњих пар година већи део улица (сокака, шорова) је асфалтиран и осветљен уличним светлом. Већи део средстава је прикупљен од стране самих мештана, уз малу помоћ општине. У селу постоји осмогодишња школа, дом културе, здравствена и две ветеринарске амбуланте. Прва школа у селу је прорадила 1865. године. Ускоро треба да прође и градска вода, јер за село од 1800 становника то је неопходно. Комуникација са градом није на високом нивоу, јер приградски саобраћај обавља један приватни превозник у врло несталним временским интервалима. Поред фудбалски тима, фолклора и каратеа за децу, постоји и ловачка секција.

Демографија uredi

У насељу Горња Врањска живи 1259 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (37,9 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 452 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,50.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година	Становника




1948.	1772	^[1]
1953.	1855
1961.	1731
1971.	1565
1981.	1671
1991.	1627	1610
2002.	1630	1582

Етнички састав према попису из 2002.^[2]
Срби	1.530	96,71%
Роми	31	1,95%
Руси	3	0,18%
Југословени	2	0,12%
Хрвати	1	0,06%
Македонци	1	0,06%
непознато	5	0,31%

Становништво према полу и старости ^[3]


	м	ж
?	12	20
80+	7	11
75-79	32	39
70-74	31	48
65-69	40	45
60-64	26	32
55-59	49	30
50-54	61	70
45-49	79	63
40-44	43	56
35-39	40	46
30-34	53	53
25-29	61	52
20-24	65	55
15-19	47	52
10-14	50	38
5-9	50	36
0-4	46	44
просек	37.9	40.5

Домаћинства

**Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	348	383	402	386	442	447	452

**Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просечан број чланова
Број домаћинстава	72	94	76	77	63	46	11	7	3	3	3.50

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	646	177	427	25	14	3
Женски	672	105	433	114	17	3

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	406	261	-	-	49	3	20	19	1	18
Женски	243	184	1	-	23	-	-	19	2	1
Оба	649	445	1	-	72	3	20	38	3	19
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	-	3	14	3	1	5	-	-	9
Женски	1	-	-	4	5	-	-	-	3
Оба	1	3	14	7	6	5	-	-	12

Референце uredi

↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе uredi

[1] Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

[2] Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9

[3] Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

[1]

[2]

[3]