Gojko Đogo
Gojko Đogo (Vlahovići, opština Ljubinje, 1. novembar 1940) je bosanskosrpski književnik pesnik i esejista, poznat kao jedan od najvatrenijih srpskih nacionalista i pristaša Radovana Karadžića i njegove politike. Danas je član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske i član Senata Republike Srpske.
Gojko Đogo | |
---|---|
Biografske informacije | |
Rođenje | 1. 11. 1940. Vlahovići, Ljubinje, Kraljevina Jugoslavija |
Obrazovanje | |
Zanimanje | književnik |
Opus | |
Književne vrste | poezija |
Život
urediĐogo je široj javnosti postao početkom 1980-ih, kada je njegova zbirka poezije Vunena vremena od strane tadašnjih jugoslovenskih vlasti protumačena kao vređanje lika i dela nedavno umrlog komunističkog vođe Josipa Broza Tita, a zbog čega je bio uhapšen te stekao reputaciju antikomunističkog disidenta. U vreme raspada komunističkog sistema u Jugoslaviji je postao jedan od trinaest intelektualaca koji su 1989. godine obnovili rad predratne Demokratske stranke.
U oktobru 1991 snimljen je telefonski razgovor između Đoge i Radovana Karadžića u kom Karadžić kaže da bi avionski napadi na Sarajevo mogli rezultirati pogibijom oko 300.000 Muslimana, na šta Đogo odgovara: „To treba sve pobiti. Sve pobiti.“[1]
Potpredsednik je Međunarodnog odbora za istinu o Radovanu Karadžiću.
Mnogo puta optuživan da pomaže skrivanje ovog haškog begunca, a u vezi sa tim na promociji knjige „Ratna pisma“ Radovana Karadžića je izjavio: „Radovan Karadžić je pregledao pisma koja smo nameravali da objavimo, ali je iz opravdanih razloga stigao da stavi izvesne beleške na samo neka od njih. U knjizi nema nikakvih tragova koji bi upućivali na veze i odnose sa Karadžićem, ali je evidentno da oni postoje. Zašto bismo to skrivali? To je jasno svakome ko uzme u ruke knjigu Ratna pisma“ Ova njegova izjava je izazvala velike reakcije, kako simpatizera Radovana Karadžića, tako i političara koji su apelovali na policiju da ispita Đoga povodom ovih tvrdnji.
Na suđenju predsedniku Miloševiću u Hagu su, takođe, puštani snimci telefonskih razgovora između Radovana Karadžića i Gojka Đoga, koji je te 1991. godine (kada su razgovori načinjeni) bio predsednik Udruženja Srba iz BiH u Srbiji.
2005. godine povodom poziva Karadžićeve supruge svome mužu da se doborvoljno preda, Đogo je izjavio: „Zašto Tužilaštvo u Hagu ne objavi dokumenta koja ima i koja dobrim delom obesnažuju optužnicu protiv Karadžića, a posebno deo za Srebrenicu“. Ovom izjavom Đogo je podigao pitanje da li Tužilaštvo Haškog tribunala skriva oslobađajuća dokumenta protiv optuženika. Ovim povodom sud u Hagu se nije oglasio.
Za dopisnog člana Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske izabran je 27. juna 1997, a za redovnog 21. juna 2004.[2] Gojko Đogo je član Senata Republike Srpske od 1996. godine. Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.[3] Član je Srpskog PEN centra. Dobitnik je više nagrada za svoj rad, među njima je i Nagrada Jovan Dučić 2016. godine.[4]
Izvori
uredi- ↑ „Krvavi ples po šeheru”. You Tube (6:20). Pristupljeno 15. 12. 2012.
- ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>
; nije zadan tekst za reference po imenuAkademija nauka i umjetnosti Republike Srpske
- ↑ „Za dopisne članove SANU predloženo 18 književnika” (sr). Radio-televizija Republike Srpske. 30. 3. 2012. Pristupljeno 31. 3. 2012.
- ↑ Intelektualcima je bolje da ćute nego da udaraju glavom o zid („Politika“, 9. april 2016)