Глогоњ
Глогоњ је сеоско насеље које се налази на територији града Панчева, у Јужнобанатском округу Аутономне Покрајине Војводине, у Републици Србији. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Глогоњу живи 3012 становника.[1]
| Глогоњ | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Град | Панчево |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  3012
|
| Густина становништва | 67 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 44°59′09″N 20°31′20″E / 44.985833°N 20.522333°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 75 m |
| Површина | 47,2 km² |
  Глогоњ Глогоњ na karti Srbije | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 26202 |
| Позивни број | 013 |
| Регистарска ознака | PA |
Координате: 44° 59′ 09" СГШ, 20° 31′ 20" ИГД
ГеографијаUredi
Налази се у северозападном делу града Панчева, удаљен је 20 км од Панчева - на Лат 44° 59'Н и Лонг 20° 33'Е. Налази се на надморској висини од 75m на контакту алувијалне равни реке Тамиш и банатске лесне терасе. Спада у групу прибрежних потамишких насеља и граничи се са атарима насеља: Сефкерин, Црепаја, Јабука и подручјем града Београда.
По питању рељефа Глогоњ се простире на две морфолошке целине: алувијалној равни Тамиша и лесној тераси. Алувијална раван заузима најниже делове атара лежећи између леве обале Тамиша и дела банатске лесне терасе на надморској висини од 73m.
Лесна тераса заузима највећи део Глогоња са надморском висином 75-79m. На подручју Глогоња констатују се знатне количине подземне воде као и површинских токова, те се Глогоњ снабдева водом из три бунара са дубине од 96 метара.
На територији Глогоња Тамиша има мали пад што је разлог његовог кривудања, насталих окука и мртваја. Његов висок водостај ствара опасност од честих поплава. На подручју атара Глогоња преовладава у структури земљишта чернозем карбонатни, ритске црнице и смонице заслањене или са заслањеним пегама, као и заслањено тло солоњец око Тамиша.
НасељеUredi
Глогоњ спада у групу потамишких насеља са правилнијим топографским површинама. Насеље има правоугаони облик,(дужине 2000, а ширине 800 метара ) са праволинијским и унакрсно постављеним улицама. Спада у насеља панонског типа, куће су ушорене и центар насеља је проширен.
Ширина улица је 20-40m и секу се под правим углом. Главном улицом пролази пут који спаја Панчево са Зрењанином и Новим Садом.
Постоји 6 улица које се пружају по дужини у смеру северозапад / југоисток; У овом тренутку носе следећа имена: Тамишка, Ослобођења, ”1. Мај“, Школска, Млинска и “4. октобар”.
На северозападном крају села је прва попречна улица (која има куће само са једне стране) по имену Утринска - пружа се од југозапада ка североистоку, а за њом следе: Партизанска, ”29. новенбра”, Пролетерска, Београдска, ЈНА, “8. марта”, Бориса Кидрича и Жарка Зрењанина. Сам центар села носи име -Трг Маршала Тита.
Равничарски тип насеља је условио њихово пресецање под правим углом те су формирани квадрати - квартови неједнаких површина. Свака кућа има двориште са економским зградама и повртњак или воћњак у дубини.
У центру села налази се парк правоугаоног облика (210x170 метара). Стазе су избетониране 1988. године (пре тога није било никакве подлоге) и секу парк по дијагоналама, док га друге полове по дужини и ширини.
Насеље има основну школу и амбуланту, постоје сви примарни комунални објекти, спроведена је електрификација, гасификација села, водовод, телефонске линије...
ПривредаUredi
На територији Глогоња најзначајнија привредна делатност је пољопривреда. Атар је правоугаони укупне површине 4291,5 ha, а само пољопривредно земљиште захвата 4086,7 ha. Од обрадивих површина највећи део је под њивама 3036,1ха или 74,3%. И необрадиво пољопривредно земљиште захвата знатну територију: пашњаци 324.8ха, шуме 548.5ха, док неплодно земљиште захвата 308,9ха.
Од укупних земљишних површина у власништву приватног сектора је 2052.6 ha (47,8%), док Друштвени сектор захвата 2238.9ха (52,2%).
На територији атара Глогоња у сетвеној структури преовладавају ратарске културе. Гаје се првенствено жита: пшеница, кукуруз и јечам.
Код индустријског биља најзаступљенији су сунцокрет, соја и шећерна репа. Од повртарских култура највише се гаје кромпир (развијена је производња младог кромпира ), пасуљ, црни лук, парадајз, паприка. Део ове производње намењен је пијацама у Панчеву и Београду. Сточарство је углавном у опадању и заступљено је пре свега у индивидуалном сектору.
ТабелаUredi
Бројно стање стоке по пописима из 1981. и 1991. године.
| Година | Свиње | Говеда | Коњи | Овце | Живина |
| 1981. | 2.370 | 168 | 121 | 334 | 17.800 |
| 1991. | 1.732 | 28 | 24 | 137 | 11.353 |
Друштвено пољопривредно предузеће „Глогоњ“ у саставу ПИК-а „Тамиш“ поседује (подаци из 1991) укупно 1237 ha обрадивог земљишта. Гаје се уобичајене ратарске културе и то првенствено жита. Највеће површине су под пшеницом (383ха), кукурузом (309ха), јечмом (38ха). Од индустријског биља гаји се сунцокрет (123ха), соја (156ха), шећерна репа (128ха).
ТамишUredi
Тамиш је некада био притока Тисе, али је временом померао своје ушће на југ и постао притока Дунава. Ушће му је било код данашње отоке Караш. Доносећи доста воде из горњег тока, често се понаша као подивљала река. Због малог пада и плитког корита веома се много разливао. Засипајући своје ушће и изливањем из корита, он се новим путевима усмерио ка Дунаву на неколико места:
- као Караш и Дунавац северозападно од Опова;
- као Визељ јужно од Борче ;
- као Сибница југоисточно од Овче и
- као Тамиш код Панчева (главно ушће ).
Визељ (мађарски- водоток) улива се у Дунав на два места :
- као Дунавац, северно од Београда и
- као Каловита, јужно од Овче.
Визељ и Каловиту повезује Себеш.
ДемографијаUredi
Према попису из 2002. било је 3178 становника (према попису из 1991. било је 3475 становника).
У насељу Глогоњ живи 2575 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,6 година (38,6 код мушкараца и 40,7 код жена). У насељу има 1003 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 2.400 | 75,51% | ||
| Македонци | 367 | 11,54% | ||
| Румуни | 156 | 4,90% | ||
| Југословени | 106 | 3,33% | ||
| Мађари | 26 | 0,81% | ||
| Роми | 17 | 0,53% | ||
| Хрвати | 6 | 0,18% | ||
| Словаци | 6 | 0,18% | ||
| Немци | 5 | 0,15% | ||
| Чеси | 3 | 0,09% | ||
| Црногорци | 2 | 0,06% | ||
| Муслимани | 1 | 0,03% | ||
| Албанци | 1 | 0,03% | ||
| непознато | 68 | 2,13% | ||
| м | ж | |||
| ? | 10 | 18 | ||
| 80+ | 41 | 40 | ||
| 75-79 | 38 | 55 | ||
| 70-74 | 46 | 78 | ||
| 65-69 | 85 | 95 | ||
| 60-64 | 82 | 86 | ||
| 55-59 | 75 | 84 | ||
| 50-54 | 121 | 115 | ||
| 45-49 | 155 | 126 | ||
| 40-44 | 114 | 126 | ||
| 35-39 | 107 | 99 | ||
| 30-34 | 116 | 101 | ||
| 25-29 | 109 | 90 | ||
| 20-24 | 137 | 113 | ||
| 15-19 | 152 | 107 | ||
| 10-14 | 79 | 90 | ||
| 5-9 | 76 | 76 | ||
| 0-4 | 68 | 68 | ||
| просек | 38.6 | 40.7 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1388 | 443 | 845 | 72 | 28 | - |
| Женски | 1333 | 242 | 853 | 213 | 24 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 663 | 95 | - | - | 294 | 12 | 85 | 61 | 5 | 35 |
| Женски | 265 | 46 | - | - | 89 | 2 | 2 | 40 | 15 | 5 |
| Оба | 928 | 141 | - | - | 383 | 14 | 87 | 101 | 20 | 40 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 2 | 11 | 21 | 6 | 7 | 7 | - | - | 22 | |
| Женски | 2 | 4 | 9 | 20 | 31 | - | - | - | - | |
| Оба | 4 | 15 | 30 | 26 | 38 | 7 | - | - | 22 |
РеференцеUredi
- ↑ Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011 – Старост и пол - Републички завод за статистику, Београд. 2012. ISBN 978-86-6161-028-8. pp.
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Спољашње везеUredi
ЛитератураUredi
- Статистички подаци - Покрајински завод за статистику, Статистички билтен 206, Нови Сад 1991.