Margita Predić-Nušić

(Preusmjereno sa stranice Gita Predić Nušić)

Margita Gita Predić—Nušić (Priština 28. april 1896Beograd, 1970), pozorišni delatnik. Ćerka je Branislava Nušića znamenitog srpskog književnika i komediografa.

Margita
Margita s ocem Branislavom Nušićem, majkom i bratom
Rođenje(1896-04-28)28. 4. 1896.
SmrtBeograd, SR Srbija, SFRJ
Zanimanjeprosvetna radnica

Biografija

uredi

Margita Predić je rođena u Prištini 28. aprila 1896. godine, kao Margita Nušić, od oca Branislava Nušića i majke Darinke, rođene Đorđević. Školovala se u Vojvodini i Beogradu.[1]

Školovanje

uredi

Studirala je vajarstvo i primenjenu umetnost u Beogradu, Pragu i Zagrebu. Ratne 1915. godine u Skoplju, se udala za Milivoja Mimu Predića (18851957), dramskog pisca i dramaturga. Na svadbu je sa fronta, uz dozvolu, došao njen brat Strahinja Ban i nakon slavlja se odmah vratio nazad.[2]

Uskoro nakon toga je stigla tužna vest da je Strahinja (18961915) 12. oktobra umro od posledica teške rane. Očajni otac zbog bola za sinom jedincem nekoliko dana nije izlazio iz kuće, ali je uprkos tome organizovao pomoć masi izbeglica koje su stalno stizale u Skoplje. Poslednjim i prepunim vozom, 20. oktobra 1915. godine tužni mladenci sa ocem, majkom i dedom Đorđem napuštaju Skoplje i stižu u Prištinu.[2]

Preživela je potom dramu albanskih planina, te se iz Drača prebacila u Marsej, pa u Pariz, gde je završila Školu primenjene umetnosti. Nakon rata se vratila u Beograd, gde je osnovala svoju privatnu školu dekorativnih umetnosti.[3]

Umrla je u Beogradu 1970. godine.

Kulturno delovanje

uredi

Ključni događaj u njenom kulturnom delovanju bilo je osnivanje pozorišta pozorišta „Boško Buha” koje je 1950. godine zajedno sa Đurinkom Marković osnovala.[4] Godine 1956. poklonila je Muzeju grada Beograda očevu zaostavštinu, koja je sadržala 492 predmeta. Legat je obuhvatao radnu sobu, pribor za pisanje, karikature, knjige, dokumenta i fotografije.[5] Uz kostimografkinju Milicu Babić, suprugu Ive Andrića, smatra se jednom od najzaslužnijih žena na polju promocije primenjene umetnosti u Srbiji. One su pripadale tada nadolazećem talasu mladih žena obrazovanih u Evropi koje su želele da promovišu bavljenje primenjenom umetnošću kao profesijom.[6]

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. Ćirković 2009
  2. 2,0 2,1 „Nušićeva tragedija”. Blic (Blic). 12. 1. 2015. Pristupljeno 26. 7. 2017. 
  3. „Beograd rame uz rame s Parizom”. Blic (Blic). 05. 11. 2011. Pristupljeno 26. 7. 2017. 
  4. Beograd/Zvanična prezentacija grada
  5. Tomić, Darinka (srpski). Branislav Nušić : legat Gite Predić-Nušić / Darinka Tomić. Beograd: Beograd : Muzej grada Beograda, 1988. 
  6. Marjanović, Milena. „Beograd rame uz rame s Parizom”. blic.rs. Pristupljeno 29. 10. 2017. 

Literatura

uredi
  • Ćirković, Simo. Ko je ko u Nedićevoj Srbiji 1941-1944. Beograd : IPS Media : Prosveta, 2009 (Lazarevac : Elvod). ISBN 978-86-7274-388-3. 

Spoljašnje veze

uredi