Wikipedija

Ghézo

Ghézo ili Gezo je bio, prema predaji, osmi (ili deveti) kralj Dahomeja, vladajući od 1818. do 1858. godine. Ghézo je bio veliki reformator i jedan od najmoćnijih i najuglednijih dahomejskih vladara. Proveo je reorganizaciju monarhije, ponovo uspostavio civilni mir te formirao moćnu i dobro uvježbanu vojsku, dio koje su bile i slavne Dahomejske Amazonke (iako su neki izvori navodili da su Amazonke nastale za ranijih vladara, izvori uglavnom navode Ghéza kao njihova osnivača).[1] Upravo je s tom vojskom 1823. godine odnio važnu pobjedu protiv Joruba i dokinuo vazalni status svoje monarhije prema Oyju.[2]

Ghézo
8. kralj Dahomeja
Vladavina 1818. – 1858.
Prethodnik Adandozan
Nasljednik Glélé
Djeca Glélé
Dinastija Aladaxonou
Otac Agonglo
Majka Agontimé
Smrt 1858.

Ghézo je na vlast došao 1818. godine nakon što je svrgnuo svog starijeg brata, Adandozana, u puču, u kojemu mu je pomogao Francisco Félix de Sousa. Sousa je bio brazilski trgovac koji se obogatio trgovinom robovima u Africi, a nakon što je pomogao Ghézu, postao je jedna od najmoćnijih osoba u Dahomeju. Prema jednoj verziji događaja, njihov otac, Agonglo, zapravo je imenovao Ghéza nasljednikom, dok je Adandozan samo bio regent, međutim historičari sumnjaju u ovu verziju, tvrdeći da ju je Ghézo vjerojatno kasnije izmislio kako bi opravdao svoj puč.[3][4]

Jedan od velikih problema tokom njegove vladavine bilo je pitanje ropstva. Iako je to bila najunosnija gospodarska djelatnost u tamošnjem Dahomeju, Ghézo se suočio s velikim pritiskom od strane Britanije, koja je 1807. godine zabranila trgovinu robljem, da prekine s tom praksom. Ghézo je trgovinu robljem prekinuo 1852. godine,[5] a kada se tome pridoda i činjenica da je zabranio ljudske žrtve tokom godišnjih običaja, postaje jasno zašto su konzervativne frakcije i, posebice, svećenstvo bili bijesni na Ghéza.

Iako je 1857. ili 1858. godine nastavio s trgovinom robljem, konzervativci su i dalje bili nezadovoljni. U to je doba navodno kružilo proročanstvo da će Ghézo umrijeti ako napadne nigerijski grad Ekpo, koji je bio dio Abekoute, što je objašnjavalo vladarevu nevoljkost da se odluči na invaziju sve do 1858. godine; kako se ispostavilo, Ghézo je stvarno umro nedugo nakon napada. Različite teorije postoje oko uzroka njegove smrti, od smrti u borbi[3] ili boginja,[5] preko vjerojatnijih teza o atentatu, bilo da je otrovan od strane nezadovoljnih dahomejskih svećenika,[5] bilo da ga je ubio abekutski plaćeni ubojica.[6]

Naslijedio ga je njegov sin, Glélé, izraziti konzervativac, koji je proizašao kao pobjednik iz borbe za prijestolje.[3]

Reference uredi

  1. ↑ Alpern, Stanley B. (1998). „On the Origins of the Amazons of Dahomey”. History in Africa 25: 9–25. DOI:10.2307/3172178. 
  2. ↑ Law, Robin (1986). „Dahomey and the Slave Trade: Reflections on the Historiography of the Rise of Dahomey”. The Journal of African History 27 (2): 237–267. DOI:10.1017/s0021853700036665. 
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 Bay, Edna G. (1998). Wives of the Leopard: Gender, Politics, and Culture in the Kingdom of Dahomey. University of Virginia Press. ISBN 0-8139-1792-1. 
  4. ↑ Akinjogbin, I.A. (1967). Dahomey and Its Neighbors: 1708-1818. Cambridge University Press. 
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 Law, Robin (1997). „The Politics of Commercial Transition: Factional Conflict in Dahomey in the Context of the Ending of the Atlantic Slave Trade”. The Journal of African History 38 (2): 213–233. DOI:10.1017/s0021853796006846. 
  6. ↑ Yoder, John C. (1974). „Fly and Elephant Parties: Political Polarization in Dahomey, 1840-1870”. The Journal of African History 15 (3): 417–432. DOI:10.1017/s0021853700013566. 

Literatura uredi

  • Ana Lucia Araujo, « History, Memory and Imagination : Na Agontimé, a Dahomean Queen in Brazil », dans Beyond Tradition : African Women and their Cultural Spaces, sous la dir. de Toyin Falola et Sati U. Fwatshak, Trenton, 2011, str. 45-68 (online).
  • Ana Lucia Araujo, « La correspondance du Roi Adandozan avec la couronne portugaise: petite histoire d’une grande amitié », dans Africains et Européens dans le monde atlantique XVe-XIXe siècle, sous la dir. de Guy Saupin, Rennes, 2014, str. 137 (online).
  • (en) Tim Coates, King Guezo of Dahomey, 1850-52 : the abolition of the slave trade on the west coast of Africa, The Stationery Office, Londres, 2001, 232 str. ISBN 0-11-702460-0
  • Adrien Djivo, Guezo : la rénovation du Dahomey, ABC, Paris ; Les Nouvelles Editions Africaines, Dakar, Abidjan, 1978, 108 str.
  • Honorat Aguessy, Du mode d'existence de l'État sous Ghezo, Danhomê, 1818-1859, EPHE, Paris, 1970, 451 str. (thèse de Šablon:3e d'Histoire)
Ghézo
dinastija Aladaxonou
Rođen/a: nepoznato   Umro/la: 1858.  
Kraljevske titule
Prethodi:
Adandozan 		Kralj Dahomeja
1818. – 1858. 		Slijedi:
Glélé
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Ghézo&oldid=41842957