Galipoljski Srbi

Galipoljski Srbi bili su grupa Srba iz Srema koju je Osmansko Carstvo naselilo u Galipolje nešto posle 1692. da bi se bavila trgovinom. Grupa je početkom 18. veka vraćena u niški kraj, a jugoslovenske vlasti naposletku su je nastanile u Pehčevo početkom 20. veka.

Grupa galipoljskih Srba 1922.

Tokom Velikog turskog rata (1683–1699) grupa Šumadinaca iz okoline Jagodine deportovana je u Gallipolje negde posle 1692. godine. Početkom 18. veka grupa je pokušala da se vrati u rodni grad, ali ih je Hadži Bešir-aga uhvatio. Privremeno su se nastanili u okolini Pirota. Niški Abdurahman-efendija preuzeo je deo izbeglica i nastanio ih u svoj čiflik (čitluk) na desnoj strani Nišave nedaleko od Niške tvrđave. Gradsko naselje Jagodin Mala dobilo je ime po naseljenim Jagodincima. Početkom 20. veka jugoslovenske vlasti naselile su galipoljske Srbe na teritoriju današnje Severne Makedonije, oko Pehčeva, u kuće iseljenih Turaka (koji su emigrirali u Tursku). U Pehčevu je 1922. živelo najmanje 1.100 galipoljskih Srba.[1]

Zbog velike udaljenosti od matice galipoljski Srbi razvili su jedinstveni dijalekt (staroštokavski) uz znatan uticaj susednih grčkih i turskih dijalekata. Takođe su razvili drugačije kulturne karakteristike.

Povezano

uredi

Reference

uredi

Literatura

uredi