Wikipedija

Floralije

Floralije (lat. Floralia ili ludi Florales = "Cvetne igre") bio je drevni rimski festival koji se u proleće održavao u čast Flore, jedne od boginja plodnosti.[2] Ta je svetkovina prvi put održana 241. pne., a zatim ponovo 238. pne., kad su edili Lucije i Marko Publicije, po nalogu Sibilinskih knjiga, uz već postojeći Florin hram na Kvirinalu,[2] toj boginji posvetili nov hram kod Velikog cirka (Cicus maximus).[3] Prema Pliniju Starijem, to je trebalo da osigura pomoć ove boginje za to "da sve lepo procveta" (ut omnia bene deflorescerent).[4] Za konzulovanja Lucija Postumija Albina i Marka Popilija Lenata,[5] dakle 173. pne., Floralije su ustanovljene kao redovna godišnja svetkovina,[6] što je po naređenju senata u delo sproveo edil Gaj Servilije, i to navodno zato što su te godine zasadi dosta postradali od vetrova, pljuskova i grȁda (tuče).[3] Od tada su Floralije održavane svake godine tokom šest dana, od 28. aprila do 3. maja.[2]

Florin trijumf, Giovanni Battista Tiepolo, oko 1743, scena bazirana na Ovidijevom opisu Floralija[1]

Za razliku od festivala zasnovanih na drevnoj patricijskoj religiji, Floralije su imale plebejski karakter, što svakako stoji u vezi sa veselom i razuzdanom atmosferom koja je vladala tokom te svetkovine.[7]

Flora uredi

Glavni članak: Flora (mitologija)

Flora je smatrana jednom od drevnih boginja u rimskoj religiji i jednim od petnaest božanstava koji su imali vlastitog sveštenika, koji je bio poznat pod nazivom flamen Floralis.[2] Kao boginji cveća, vegetacije i plodnosti prinošene su joj žrtve u svetoj spilji Arvalske braće, jedne od najstarijih svešteničkih skupina u Rimu.[7][8] Njen žrtvenik u Rimu navodno je podigao sabinski kralj Tit Tacije tokom polulegendarnog perioda rimskog kraljevstva.[8] Jedan mesec u sabinskom kalendaru nosio je naziv Flusalis (što je lingvistički ekvivalentno obliku Floralis), a Varon je Floru ubrajao među sabinska božanstva.[7]

Florini hramovi uredi

Drevni Florin hram stajao je na Kvirinalu[2] i bio je posebno posvećen "seoskoj Flori" (Flora rustica), pa se tu možda radilo o onom drevnom žrtveniku koji je navodno nekada dao podići Tit Tacije.[8] Zatim je u periodu između 241–238. pne., po nalogu Sibilinskih knjiga, izgrađen nov hram, koji se nalazio u blizini Velikog cirka u podnožju Aventina, brežuljka koji se u istoriji starog Rima i inače povezivao s plebejcima. Hram je posvećen 28. aprila 238. pne. i tom su prilikom održane igre (ludi), koje su se ponavaljale neredovno, sve dok 173. pne. nisu ustanovljene kao stalna godišnja svetkovina.[8]

Ludi uredi

 
Fragment iz Prenestinskog kalendara, gde se vidi zabeleška o "Florinim igrama" (Ludi Florae)

U istorijsko doba za organizaciju Floralija bili su zaduženi plebejski edili,[9] a troškovi su pokrivani iz kazni koje su naplaćivane za zloupotrebu (državnog zemljišta).[8]

Te igre karakterisala je atmosfera uživanja, opijanja i raskalašnosti.[10] Među zabavnim događajima središnje su mesto imale pozorišne predstave, prvenstveno s komedijama i mimovima ― koji su bili nalik kasnijim vodviljskim skečevima, po svoj prilici vrlo veselog i opscenog karaktera[11][5] ― pa je bilo uobičajeno da prilikom izvođenja mimova gledaoci zahtevaju od glumica da se na pozornici pojave bez odeće i da ih opscenom gestikulacijom i raskalašnim plesom zabavljaju.[12] Poslednjeg dana festivala priređivana je u cirku jurnjava za životinjama (kozama i zečevima[13]), ali, za razliku od mnogih drugih rimskih svetkovina, nije bilo utrka.[12] Godine 30. nove ere car Galba navodno je na Floralijama prikazao slona kako hoda po žici.[14]

Prostitutke su učestvovale kako na Floralijama, tako i na Vinalijama (Vinalia), festivalu vina koji se održavao nekoliko dana ranije, 23. aprila. Prema satiričaru Juvenalu, žene su plesale nage i rvale se u insceniranim gladijatorskim borbama.[15] Mnoge prostitutke u Rimu bile su robinje, ali i slobodne žene koje su se bavile prostitucijom gubile su svoj slobodni zakonski i društveni položaj; ipak, njihovo učešće u religijskim festivalima pokazuje da one nisu bile sasvim izopštene iz društva.[16]

Ovidije kaže da se poslednjeg dana festivala priređivala riutualna trka za zečevima i kozama,[17] životinjama povezanim s polodnošću i pohotnošću. Satiričar Persije kaže da bi gomila bila zasuta graškom, grahom i drugim bobicama, takođe kao simbolima plodnosti.[18]

Za razliku od Cerijalija, kad je nošena svetla odeća, na Floralijama su bili uobičajeni višebojni odevni predmeti.[19] Moguće je da je bilo i posebnih noćnih događaja tokom festivala, s obzirom na to da neki izvori spominju mere za osvetljivanje ulica nakon predstava u pozorištu.

Florifertum uredi

Sekst Pompej Fest spominje jedan obred koji se zvao Florifertum (= "prinošenje cveća") i kaže da se "tog dana klasje nosilo u svetilište" (eo die spicae feruntur ad sacrarium).[20] Nije jasno je li ta žrtva prinošena Flori[21] ili Cereri[22] niti, pak, ako se radilo o Flori, da li je to bilo 27. aprila ili 3. maja.[23] Ovidije opisuje jedno "prinošenje cveća" (florifertum) u čast boginje Junone Lucine 1. marta,[24] a taj je datum slavljen i kao "rođendan" (dies natalis) boga Marsa,[25] u čijem je začeću Flora svojim savetima Junoni odigrala određenu ulogu.

Reference uredi

  1. ↑ Timothy Peter Wiseman, The Myths of Rome, University of Exeter Press, 2004, str. 1–11.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Simon Hornblower & Antony Spawforth, The Oxford Classical Dictionary, 3rd ed., 2003, s.v. "Flora".
  3. ↑ 3,0 3,1 Harry Thurston Peck, Harpers Dictionary of Classical Antiquities, New York, 1898, s.v. Floralia.
  4. ↑ Plinije Stariji, Prirodoslovna pitanja, XVIII, 103.
  5. ↑ 5,0 5,1 Ovidije, Fasti, V, 330 i d.
  6. ↑ Milan Budimir, Miron Flašar, Pregled rimske književnosti, Naučna knjiga, Beograd, 1991, str. 113.
  7. ↑ 7,0 7,1 7,2 William Warde Fowler, The Roman Festivals of the Period of the Republic, London, 1908, str. 92.
  8. ↑ 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 Howard Hayes Scullard, Festivals and Ceremonies of the Roman Republic, Cornell University Press, 1981, str 110.
  9. ↑ Ciceron, Protiv Vera, II, 5. 36 (gde Ciceron spominje svoju ulogu u organizaciji Floralija kad je vršio dužnost edila 69. pne.); Valerije Maksim, Facta et dicta memorabilia, II, 10, 8.
  10. ↑ Marcijal, Epigrami, I, 3; Seneka, Pisma Luciliju, 97, 8.
  11. ↑ Vladeta Janković, "O rimskoj komediji, Terenciju i njegovom uticaju", u: Publije Terencije Afrikanac, "Komedije", Beograd, 1978, str. XII–XIII.
  12. ↑ 12,0 12,1 William Smith, William Wayte, G. E. Marindin, A Dictionary of Greek and Roman Antiquities, 1890, s.v. Floralia.
  13. ↑ Marjanca Pakiž, Decim Junije Juvenal: "Šesta satira", Sremski Karlovci – Novi Sad, 1998, str.98.
  14. ↑ Svetonije, Galba, 6, 1 (nouvm spectaculi genus elephantos funambulos edidit); Thomas E. J. Wiedemann, Emperors and Gladiators, Routledge, 1995, str. 63.
  15. ↑ Juvenal, Satire, VI, 249–250 ("to gospođa vežba figure: mora da bude u formi kad truba floralijska svirne", prev. Marjanca Pakiž).
  16. ↑ Thomas A. J. McGinn, Prostitution, Sexuality and the Law in Ancient Rome, Oxford University Press, 1998, str. 24.
  17. ↑ Ovidije, Fasti, V, 372.
  18. ↑ Persije, Satire, V, 177–178.
  19. ↑ Ovidije, Fasti, V, 355 i d.
  20. ↑ Fest, O značenju reči, s.v. Fescennini (ed. Thewrewk, str. 65).
  21. ↑ P. Wissowa, Religion und Kultus der Römer, München, 1912,; H. Le Bonniec, Le culte de Cérès à Rome des origines à la fin de la République, Paris, 1958; Kurt Latte, Römische Religionsgeschichte , Leipzig, 1960; P. Pouthier, Ops et la conception divine de l’abondance dans la religion romaine jusqu’à la mort d’Auguste, BEFAR 242, Rome, 1981.
  22. ↑ Kurt Latte, Römische Religionsgeschichte, Leipzig, 1960.
  23. ↑ Howard Hayes Scullard, Festivals and Ceremonies of the Roman Republic, Cornell University Press, 1981, str 249.
  24. ↑ Ovidije, Fasti, III, 251–258: "odnesite devojci cveće: raduje se plodovima što cvatu boginja ova" (ferte deae flores: gaudet florentibus herbis haec dea).
  25. ↑ F-H. Massa-Pairault, "Lasa Vecu, Lasa Vecuvia", Dialoghi di Archeologia, 3, 6, 1988.

Vanjske veze uredi

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Floralije&oldid=4987427