Flash memorija

Fleš memorija ili fleš EEPROM je vrsta EEPROM (Electrically-Erasable Programmable Read-Only Memory) memorije. Fleš memorija predstavlja elektronski ne-nestabilnii računarski medijum za skladištenje, koji se može električno izbrisati i reprogramirati. Fleš memorija funkcioniše tako što su dva tranzistora međusobno odvojena tankim slojem oksida. Jedan od tranzistora je poznat kao plutajuća vrata, a drugi kao kontrolna kapija. Jedina veza plutajuće kapije sa redom, ili linijom reči, je kroz kontrolne kapiju. Dokle god je ova veza na mestu, ćelija ima vrednost 1. Da biste promenili vrednost na 0, koristi se zanimljiv proces koji se zove Fovler-Nordheimov tunel.

Fleš memorija je predstavljena je od strane Toshiba-e 1984, fleš memorija je razvijena uz pomoć EEPROM-a (električno izbrisiva programabilna memorija samo za čitanje). Postoje dve glavne vrste fleš memorije, koja su imenovani po NAND i NOR logičkim kolima. Pojedinačne fleš memorijske ćelije pokazuju unutrašnje osobine slične onima kod odgovarajućih logičkih kola.

Dok EPROM-i moraju biti potpuno izbrisani pre nego što se prepišu, tip NAND fleš memorije može da se piše i čita u blokovima (ili stranama), koji su generalno mnogo manji nego ceo uređaj. NOR tip fleš memorije omogućava upis jedne mašinske reči (bajt) - na obrisanu lokaciju - ili nezavisno čitanje.

Tip NAND se prvenstveno koristi za memorijske kartice, USB fleš diskove, poluprovodničke (SSD) diskove (one proizvedene u 2009. ili kasnije) i slične proizvode, za opšte skladištenje i prenos podataka. NAND ili NOR fleš memorija se takođe često koriste za skladištenje podataka o konfiguraciji u brojnim digitalnim proizvodima, zadatak koji je prethodno omogućavao EEPROM ili statički RAM sa baterijama. Jedan značajan nedostatak fleš memorije je konačan broj čitanja / pisanja ciklusa u određenom bloku.

Primer primene obe vrste fleš memorije predstavljaju personalni računari, PDA, digitalni audio plejeri, digitalne kamere, mobilni telefoni, sintisajzeri, video igre, naučni instrumenti, industrijska robotika, Medicinska elektronika i tako dalje. Pored toga što je ne-nestabilna, fleš memorija nudi brzi pristup čitanju, jednako brz kao i kod dinamičkog RAM-a, mada ne tako brz kao statički RAM ili ROM. Njegova mehanička otpornost na udarce pomaže da objasni svoju popularnost preko tvrdih diskova u prenosivim uređajima, kao i svoju visoku izdržljivost. U stanju je da izdrži visok pritisak, temperaturu, potapanje u vodu, itd.[1]

Iako je fleš memorija tehnički tip EEPROM-a, termin "EEPROM" se uglavnom odnosi na ne-fleš EEPROM koji je obrisiv u malim blokovima, tipično bitovima. Pošto su ciklusi brisanja spori, brisanje velikih blokova odjednom joj daju značajnu prednost u odnosu na brzinu ne fleš EEPROM memorije prilikom pisanja velike količine podataka. Od 2013. godine, fleš memorija košta mnogo manje nego bajt-programiran EEPROM fleš memorija i to je postao dominantan tip memorije gde god sistem zahteva značajnu količinu ne-nestabilnog, poluprovodničkog skladištenja.