Filosofija palanke
Filosofija palanke, delo srbijanskog filozofa i književnika Radomira Konstantinovića objavljeno 1969. godine.
| Filosofija palanke | |
|---|---|
 | |
| Autor(i) | Radomir Konstantinović |
| Jezik | srpsko-hrvatski jezik |
| Izdavač | NOLIT, Beograd |
| Datum izdanja | 1969. |
| ISBN | 86-19-01875-2 |
Konstantinović u knjizi analizira palanački duh koji se protivi svemu što je moderno, koji se zatvara pred svetom, koji je okrenut tradicionalnom i nosilac je nacionalizma i narcizma.[1]
Prvo izdanje objavljeno je u drugoj svesci časopisa "Treći program", 1969. godine ali još pre objavljivanja teksta, pojedini njegovi delovi su bili poznati javnosti, jer ih je autor, tokom sedam večeri, između 4. i 15. avgusta iste godine, čitao na talasima Trećeg programa Radio Beograda.
Filosofija palanke se smatra jednim od najvažnijih dela srpske postmoderne 1960-ih [2] i Konstantinovićevim najznačajnijim delom.[3] Do 2006. je doživela preko sedam izdanja u Srbiji.[1]
Iskustvo nam je palanačko.
– Uvod Filozofije palanke, 1969
Sadržaj uredi
Gotovo čitav sadržaj knjige je zapravo objašnjavanje naslova.[2] Autor opisuje palanku kao "svet između sela i grada" koji nije ni selo ni grad. Duh palanke "ispoveda religiju zatvorenosti" i za njega "nema sveta izvan duha palanke". Palančane opisuje kao pojedince koji nisu na svom ličnom putu već su čuvari stila palanke. U svetu palanke je važnije držati se ustaljenog običaja nego biti ličnost. Konstantinović smatra da je ova služba stilu, u svojoj osnovi, služba sigurnosti. Palančanin utapanjen u stil palanke ima utisak produženog detinjstva, života pod okriljem porodice, u čemu Konstantinović prepoznaje infantilizam.[4]
Život palanke je rutinski život, siguran onom sigurnošću koju nudi rutina. Ovaj kult rutinskog života je neraskidivo povezan sa kultom čistote, koji je doveden do prave manije, i to u svemu, u stvarima materijalnog sveta, ali i u sferi ideala moralnih vrednosti. U svetu palanke je prošlost veoma bitna, jer ona nije puka pre-sadašnjost ili ne-sadašnjost već predviđanje i potvrđivanje sadašnjeg. Opasnost duhu palanke predstavlja veliki “svet” koji množinom mogućnosti (stilova) razara ovu jedinstvenost stila, ovu jedno-obraznost.[4]
Citati iz knjige uredi
Između sela i grada, ovako zaboravljen, svet palanke nije ni selo ni grad. Duh njegov, međutim, jeste duh između plemenskog, kao idealno-jedinstvenog, i svetskog duha, kao idealno-otvorenog.[4]
Nema sveta izvan duha palanke. Samo on, koji ispoveda religiju zatvorenosti, religiju u kojoj je vrhovni bog ovaj bog jedinstva...[4]
Palančanin, međutim, verniji je palanci nego samom sebi, bar po osnovnom svom opredeljenju. On nije pojedinac na personalnom putu; on je sumum jednoga iskustva, jedan stav i jedan stil. Ono što on čuva, kad čuva palanku, to je taj stav i stil.[4]
Veliki “svet” je svet koji, množinom mogućnosti (stilova) razara ovu jedinstvenost stila, ovu njegovu jedno-obraznost.[4]
U svetu palanke, važnije je dobro se držati ustaljenog običaja nego biti ličnost.[4]
Ova služba stilu je, u svojoj osnovi, služba sigurnosti... On ima utisak produženog detinjstva, ili utisak produženog života pod okriljem porodice. Infantilizam je korelativan palanačkom duhu.[4]
Prošlost nije ono što nije sadašnjost, neka pre-sadašnjost, ili neka ne-sadašnjost. Prošlost je u najmanju ruku predviđanje sadašnjeg, ali je mnogo više potvrđivanje njeno.[4]
Život je rutinski život, siguran onom sigurnošću koju nudi rutina.[4]
Kult čistote je kult rutinskog (i rutinizovanog) života. Između čistote i rutine vlada znak moćne kauzalnosti koja, ponekad, ide do same istovetnosti, tako da bismo o rutini smeli govoriti, pre svega, kao o čistoj rutini a o čistoti kao rutinskoj čistoti. Kult čistote, u ovoj stilskoj svedenosti, doveden je do prave manije, i to u svemu, u stvarima materijalnog sveta, ali i u sferi ideala moralnih vrednosti.[4]
Palanka nije u svetu, ona je u duhu, svud moguća...[5]
Ocene i kritike uredi
Od svog pojavljivanja, pa sve do danas, knjiga ne prestaje da izaziva polemike i sukobe u srbijanskim akademskim krugovima i šire. Osporavana i hvaljena, uglavnom je tumačena sa aspekta ličnih afiniteta i ideološke pripadnosti. U novije vreme primetan je pokušaj objektivnijeg sagledavanja njenog značaja i uloge u srpskoj i evropskoj kulturi.
Hrvatski kritičar Rade Jarak smatra da ono što se događalo u hrvatskoj književnosti i šire u društvu na prelazu milenija je, bar približno, opisano u Srbiji knjigom Filozofija palanke.[2] U Srbiji su takođe prisutna tumačenja prema kojima se tragični događaji 1990-ih objašnjavaju pobedom duha palanke.[1][6] Po rečima Milana Vlajčića, Konstantinovićeva studija je
prodorno i ubedljivo analizirala palanku kao duh zatvorenosti, strah od sveta s one strane brda, duh plemenske sabornosti i zazornosti prema svakom razlikovanju. Strah od otvorenosti prema nepoznatom, drugačijem, vodi ka tradicionalizmu u kome se krije spas od opasnosti traganja i dovođenja u pitanje sopstvene egzistencije. Konstantinović najviše načelo palanke vidi u okamenjenoj, nacionalnoj kulturi, sa istorijom i njenim državotvornim mitovima.
Filozofija palanke se smatra djelom koje je, "po svojoj duhovnoj i filosofskoj dubini i grandioznosti namjerljivo ne samo u srpskoj kulturi i knjizevnosti XX vijeka, vec sigurno i u okvirima cjelokupne evropske kulture i iskustva novog vremena".[7] Ova knjiga je nazvana "jednom od najsubverzivnijih knjiga koje su se pojavile na srpskom jeziku".[1] Filozofija palanke se smatra se "najomraženijom knjigom srpskih desničara."[8] Takođe se smatra nezaobilaznom literaturom za razumevanje ovdašnjih "ljudi i običaja".[5]
Istorija izdanja uredi
- Beograd, Treći program, br. 2, 1969.(1)
- Beograd, Treći program, 1970.(2)
- Beograd, Nolit, 1981.(3)
- Beograd, Nolit, 1991.(4)
Eksterni linkovi uredi
- Radomir Konstantinović - Filosofija palanke Arhivirano 2011-11-24 na Wayback Machine-u
- Radomir Konstantinović: Filosofija palanke (fragmenti)
- Rade Jarak: Filosofija palanke, prilozi jednoj alternativnoj povijesti Arhivirano 2007-08-31 na Wayback Machine-u (kritika)
- Zašto je "Filosofija palanke" Radomira Konstantinovića i danas knjiga o srpskoj sadašnjosti
- Milorad Belančić, "Povratak palanke"
- Iskustvo nam je palanačko
Bilješke uredi
Izvori uredi
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Iskustvo nam je palanačko
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Rade Jarak: Filosofija palanke, prilozi jednoj alternativnoj povijesti Arhivirano 2007-08-31 na Wayback Machine-u (kritika)
- ↑ „Knjige: Filosofija palanke”. Arhivirano iz originala na datum 2011-11-09. Pristupljeno 2010-06-03.
- ↑ 4,00 4,01 4,02 4,03 4,04 4,05 4,06 4,07 4,08 4,09 4,10 Radomir Konstantinović: Filosofija palanke (fragmenti)
- ↑ 5,0 5,1 Filosofija palanke
- ↑ Milorad Belančić, "Povratak palanke"
- ↑ „Filosofija palanke”. Arhivirano iz originala na datum 2012-05-29. Pristupljeno 2010-06-03.
- ↑ LAGODNOST U NEKULTURI (1)
Bibliografija uredi
- Konstantinović, Rade (2004). Filozofija palanke. Beograd: Otkrovenje. str. 330. ISBN 86-83353-36-2.