Fermatov princip
Fermaov princip je princip koji je postavio francuski matematičar Pierre de Fermat radi objašnjenja prelamanja svetlosti. Rešavajući problem prelamanje svetlosti Ferma postulira princip najkraćeg vremena:
- Kad svetlost prelazi iz tačke A u nekoj sredini i stiže do tačke B u drugoj sredini, ona sledi put kojim stiže iz A u B za najkraće vreme.[1]
Prema ovom objašnjenju, u slučaju prelamanja svetlosti na površini između (recimo) vazduha i vode, tačka prelamanja je ona koja minimizira vreme potrebno svetlu da pređe celu putanju. Naime, ako bi svetlost išla pravolinijskom putanjom između početne i krajnje tačke, ono bi daleko više putovalo kroz vodenu sredinu, koja pruža veći otpor, pa bi celo vreme putovanja bilo sporije. Stoga svetlost "bira" da produži deo puta kroz vazduh, a da dužinu puta kroz vodu minimizuje, kako bi u konačnici ukupno vreme putovanja bilo kraće.[2]
Fermaovo rešenje problema prelamanja svetlosti napravilo potpuni otklon od naučnog principa kauzaliteta, objašnjavajući kretanje svetlosti teleološki.
Izvori uredi
- ↑ Cf. Born & Wolf, 1970, p.Šablon:Nnbsp740.
- ↑ Optics, E. Hecht, 2002, стр. 109