Felix Jacoby
Felix Jacoby (19. mart 1876 – 10. novembar 1959) bio je nemački klasični filolog. Rođen je u jevrejskoj porodici, a u dobi od 11 godina preobraćen je u hrišćanstvo.[1] Na polju klasične fiolologije najpoznatiji je po svom izuzetno važnom delu Fragmente der griechischen Historiker ("Fragmenti grčkih historičara)", koje predstavlja zbirku fragmenata iz dela starogrčkih historičara koja su se inače izgubila. Značajan je i njegov poduži članak u Realencyclopädie der Classischen Altertumswissenschaft o grčkom historičaru Herodotu; članak je napisan 1913. i postavio je mnoga od onih pitanja koja će dominirati savremenim istraživanjima o Herodotu.[2]
| Felix Jacoby | |
| Rođenje | 19. 3. 1876. Magdeburg, Saksonija |
|---|---|
| Smrt | 19. 11. 1959. (dob: 83) Berlin, SR Nemačka |
| Državljanstvo | nemačko |
| Polje | klasična filologija |
| Institucija | Univerzitet u Kielu Oxfordski univerzitet |
| Alma mater | Humboltov univerzitet u Berlinu |
| Akademski mentor | Hermann Diels |
| Poznat po | Fragmente der griechischen Historiker |
Jacoby je rođen u Magdeburgu. Od 1906. do 1934. predavao je klasičnu filologiju u Kielu. Premda je kasnije, tokom nacističkog Gleichschaltunga, izbačen s Univerziteta u Kielu, Jacoby je, prema nekima, bio među malobrojnim Jevrejima koji su isprva podržali Adolfa Hitlera. Prema nekim svedočenjima, otišao je čak tako daleko da je 1933. izjavio i ovo:
Kao Jevrejin nalazim se u teškoj poziciji. Ali kao historičar odavno sam naučio da historijske događaje ne posmatram iz lične perspektive. Glasam za Adolfa Hitlera od 1927. i srećan sam što mi je u godini nacionalnog buđenja dopušteno da predajem o Avgustu, jer je Avgust jedina ličnost u svetskoj istoriji koja se može uporediti s Adolfom Hitlerom.[3]
Godine 1939. Jacoby je pobegao u Veliku Britaniju i nastanio se u Oxfordu, gde je nastavio svoj rad na fragmentima grčkih historičara.
Vratio se u Nemačku 1956. i umro u Berlinu 1959. godine.
Reference uredi
- ↑ „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2013-05-05. Pristupljeno 2014-01-26.
- ↑ Dewald and Marincola, eds. (2006). The Cambridge Companion to Herodotus. Cambridge. str. 1–2.
- ↑ Safranski, Rüdiger (1998). Martin Heidegger: Between Good and Evil. Cambridge: Harvard University Press. str. 230. ISBN 0-674-38709-0..