Fajumska kultura
Fajumska kultura je neolitska kultura Donjeg Egipta, koja je nastala oko 5300 - 5000. godine pne. Lokalitet je otrkila Gertrude Katon-Tompson ( Gertrude Caton-Thompson) zajedno sa geologom Elionorom Gardnerom (Elionor W. Gardner) 1924. godine. U fazi B ova kultura se naziva Karunska kultura.
Geografske odlike uredi
Fajumski basen nalazi se oko 25 kilometara zapadno od reke Nil, 70 kilometara jugozapadno od Kaira. Tu se nekada nalazilo jezero Merid, danas poznato kao Jezero Karun (Birket el Qarun). Površina ovog jezera se nalazi u kriptodepresiji (-45 metara).
Epipaleolit uredi
Epipaleolitska kultura Fajum B je starija je od Fajuma A. Uzrok toj inverziji je taj što su lokaliteti Fajum B bliži obali preostalog jezera, pa se logično pretpostavljalo da je nivo jezera opadao i samim tim da je Fajum B mlađi.
Ali Fred Vendorf (Fred Vendorf) i Romuld Šild (Romuald Schild), su dokazali da je nivo jezera oscilirao i da je Fajum B stariji od Fajuma A.
Veza između ove dve kulture je sličnost u kremenim vrhovima strela sa konkavnom osnovom. Prelaz između Fajum B i Fajum A jeste prelaz između sakupljanja i proizvodnje hrane, a hijatus između njih traje oko 1 500 godina.
Neolit uredi
Neolit na Fajumu A počeo je oko 5300/5200 i trajao je do 4100/4000 p. n. e, uporedo sa Merimdeanom i El-omarienom. Lokaliteti neolitskog Fajuma A poznati su na severnoj strani Fajumskog basena, ali svuda oko jezera. Tompson je istraživala niz brdašaca (komovi) na severnoj strani, koja je označila: W, Z1, M, K.
Staništa uredi
Staništa nisu nađena osim nekoliko zaklona od vetra, ali se pretpostavlja da ih je bilo oko 17 ili više.
Na komu W, na površini 200x170 metara, postojao je kulturni sloj debljine 3o centimetara- 1.7 metra i u njemu je nađeno oko 250 ognjišta.
Nađeni su ukopani silosi u obliku velikih pletenih korpi. Smatralo se da pripadaju celoj zajednici u njima je otkriveno zrnevlje: pšenica i ječam.
U ukopanim vatrištima nađeni su u nekoliko slojeva lonci za kuvanje sa ostacima ribljih ili drugih kostiju.
Na komu K otkriveno je 56 silosa od koji je 9 još uvek sadržavalo žitarice i drugo semenje. U neposrednoj okolini pronađeno je još 109 silosa. U nekim su konstatovani keramika i srpovi.
Lov je još uvek relativno zastupljen, a naselja su bila vrsta sezonskih kampova, s tim što su te sezone nekad duže trajale, a sami kampovi su bili nešto veći od onih u Karunien kulturi.
Keramika uredi
Keramika je loše fakture i loše pečena. Dominiraju zdele (pravougaone sa »kljunom«). Keramika je prilično nerazvijena. Oblici su nerazuđeni, od grube loše pečene gline kojoj se dodaje slama.
Oblici posuda su duboke zdele i lonci, sferični i mrke boje, pravougaone zdele crveno polirane sa tankim premazom ljubičasto crvene boje, nađena je posuda sa tri bradavičaste noge i posuda na koničnoj prstenastoj nozi.
Crno polirana keramika je slučajan proizvod pečenja (kada posuda upadne u pepeo pocrni zbog nedostatka vazduha, i pod uticajem ugljenika).
Sahranjivanje uredi
Sahranjivanje nije poznato, jer do sada nije pronađena nijedna nekropola. Verovatno je ekstramurijalno, moguće inhumacija.
Pokretni materijal uredi
Od alatki zastupljena su mlatila, srpovi sa kremenim mikrolitskim sečivima, žrvnjevi, trouglaste i trapezoidne kremene sekire, glačane ili bifacijalne, vrhovi strela sa udubljenjem za uglavljivanje, listoliki vrhovi kopalja, noževi u obliku ribljeg repa.
Od koštanog oruđa prisutni su harpuni, igle, šila, kašike od školjki...
Umetnost je relativno malo zastupljena. Nosioci ove kulture poznaju oker, ali ga ne koriste u umetničke svrhe.
Vidi još uredi
Literatura uredi
- Neolitski Fajum
- Ian Shaw, The Oxford history of ancient Egypt, Oxford University Press, 2004.