Evžen Deroko
Evžen Deroko (Beograd, 7/19. avgust 1860 − Beograd, 1944)[1] je bio inženjer i filatelista.
Biografija uredi
Rođen je od majke Katarine, rođene Vuković iz Beča i oca Jovana, rodom iz Dubrovnika koji je predavao kao profesor na Liceju u Beogradu. Njegova braća su bili Marko (1846−1892), veterinar, Vladislav (1871−1944), Dragutin (1877−1947), kartograf, Nikola general (1874−1944) i Matilda.
Maturirao je 1878. godine u Prvoj muškoj gimnaziji. Upisao se na Prirodno-matematički odsek Filozofskog fakulteta na Višoj školi.[2] Nakon dve godine 1881. je prešao u Knjaževsko-srpsku železničku i trgovačku školu.[3]
Kao pitomac Ministarstva građevina 1883. godine je sa grupom mladih železničkih stručnjaka, otišao na rad na austrijskim državnim železnicama, a školovanje u inostranstvu je završio [1] studirajući saobraćajnu službu na belgijskim železnicama.[2]
Nakon uspešno završenog školovanja 1884. godine vratio se[1] u Beograd, gde je počeo da radi u Društvu za građenje i eksploataciju srpskih železnica, kao saobraćajni inspektor. Postepeno je napredovao u službi.[2] i obavljao niz dužnosti kao što su, kontrolor, viši kontrolor, šef opšteg odeljenja kontrole prihoda, načelnih Ministarstva saobraćaja.
Nakon Prvog svetskog rata i formiranja Jugoslavije bio postavljen za pomoćnika generalnog direktora novostvorenog Ministarstva saobraćaja i sa tog položaja otišao je u penziju,[2] 1920. godine. Dvadesetih godina je radio i kao direktor Društva za saobraćaj putnika i turista. Učestvovovao je na mnogim međunarodnim železničkim konferencijama i pregovorima.[3]
Dobitnih je sledećih odlikovanja[1]:
- Orden Belog orla
- Orden Svetog Save
- Orden Crvenog krsta
- Orden Legije časti kraljevskog reda
- Orden Italijanske krune
- Orden Rumunske krune i drugih
Pored odgovorne državne službe, bavio se proučavanjem srpskih poštanskih maraka i razvoja poštanskog sistema u Srbiji.[2] Jedan je od pionira filatelije Srbije. Sa člancima iz oblasti filatelije je sarađivao u raznim stranim i domaćim stručnim časopisima i katalozima. Objavio je i više knjiga sa temom iz istorije filatelije u Srbiji.[4]
Poštanske marke je počeo da sakuplja još kao dečak 1872. godine. Kasnije se opredelio za tematske zbirke nekih danas susednih zemalja. Svoju specijalnu zbirku maraka Srbije je u više navrata izlagao u Srbiji i inostranstvu i za nju je dobio više priznanja. Ova zbirka je propala za vreme Prvog svetskog rata.[1]
Njegova zbirka poštanskih žigova (markofilija) je očuvana, posebno žigovi Beograda iz ratnog perioda, ambulantni poštanski žigovi, telegrafski, uputnički, železnički i prvi prigodni koje je sam obradio.[1]
Jedan je od osnivača Srpskog filatelističkog kluba i Filatelističkog saveza Jugoslaveije i njegov dugogodišnji predsednik. U njegovu čast filatelistički savez Kraljevine Jugoslavije je svoje najviše priznanje nazvalo „Plaketa Evžena Deroka“.[4]
Izvori uredi
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Apostolovski & 25. 9. 2002
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Stanković & 11. 1. 2010
- ↑ 3,0 3,1 Veljkovski 2007: str. 168
- ↑ 4,0 4,1 Veljkovski 2007: str. 169
Literatura uredi
- Apostolovski, D. (25. 9. 2002). „Posebni dokumenti istorije. Istorijat borbe iza osamostaljenje srpske pošte. Sećanje na Evžena Deroka”. Glas javnosti (Beograd: Glas javnosti d. o. o.). Pristupljeno 13. 10. 2018.
- Stanković, Bora (11. 1. 2010). „Deroko – utemeljivač”. Politika onalajn (Beograd: Politika Novine i magazini d. o. o.). Pristupljeno 13. 10. 2018.
- Veljkovski, Jugoslav (2007). Popov, Čedomir. ur. Srpski biografski rečnik, knjiga 3, D-Z. Novi Sad: Matica srpska. ISBN 978-86-7946-001-1.