Ernst von Mansfeld

Ernst fon Mansfeld, zvan i grof Ernst fon Mansfeld ili grof Petar Ernst fon Mansfeld (158029. novembar 1626) je bio nemački vojskovođa i vođa plaćenika tokom Tridesetogodišnjeg rata.

Ernst von Mansfeld
{{{opis}}}
{{{opis}}}
Karijera
Važnije bitke *Dugi turski rat

Rana vojna iskustvaUredi

Vojno iskustvo je stekao u Mađarskoj, gde mu je rođak bio na visokom položaju u carskoj komandi. Kasnije je služio u vojsci nadvojvode Leopolda i tu je postao neprijatelj Habzburga. Iako je ostao katolik udružio se sa protestantskim kneževima i tokom prve faze Tridesetogodišnjeg rata bio je jedan od istaknutih vojskovođa.

Na čelu plaćenika u Tridestogodišnjem ratuUredi

Savojski vojvoda Karlo Emanuel I uputio je 1618. pod Mansfeldovim vodstvom 2000 vojnika da pomognu pobunu u Bohemiji. Zauzeo je Pilsen, ali tokom leta 1619. pobeđen je u bici kod Sablata. Posle toga ponudio je svoje usluge caru Ferdinandu II i ostao je jedno vreme neaktivan.

Fridrih V Palatinski ga postavlja na čelo svoje vojske u Bohemiji, a 1621. zaustavlja pokušaje Johana Cerklasa Tilija da zauzme Gornji Palatinat. Mansfeld prelazi u Rajnski Palatinat, gde zauzima Hagenau i sprečava pad Frankentala. Kasnije mu se pridružuje Fridrih V Palatinski, pa zajedno pobeđuju Johana Cerklasa Tilija u bici kod Vizloha 25. aprila 1622. godine. Mansfeld je harao Alzasom i Hesenom. Nije pljačkao samo neprijateljske oblasti. On je često predstavljao opasnost za oblasti koje je branio. Zbog toga je Fridrih V Palatinski bio prinuđen da otpusti Mansfeldovu vojsku.

Odlazak u Holandiju i EngleskuUredi

Mansfeld se pridružio Kristijanu Braunšvajskom, pa je vodio svoju vojsku kroz Lorenu, uništavajući usput sve duž svoga pohoda. U avgustu pobećuje Špance kraj Flera. Dolazi u Holandiju u službu Ujedinjenih provincija. Osvaja područja istočne Frizije, gde zauzima tvrđavu i ponovo njegova vojska pljačka i zlostavlja stanovništvo. Kao plaćenik i vođa plaćenika Mansfeld je često prekidao svoje ratne pohode i tražio način da skupi novac bilo pljačkom, bilo prodajom usluga svojih plaćenika onome tko ponudi više.

Tokom 1624. tri puta posećuje London, gde je bio slavljen kao heroj. Džejms I Stjuart oklevao je da mu da novac i ljude za obnovu Palatinata. Početkom 1625. ponovo prelazi u Holandiju.

Ponovo sa plaćenicima u NemačkojUredi

Tokom 1625. rat je bio obnovljen danskom invazijom pod vodstvom Hristijana IV Danskog. Mansfeld dolazi ponovo u Nemačku sa svojim plaćenicima. Albreht Valenštajn mu nanosi teški poraz 25. aprila 1626. u bici kod mosta Desau.

Mansfeld je ubrzo skupio novu vojsku, sa kojom je nameravao da napada nasledne habzburške zemlje u Austriji. Međutim progonio ga je Albreht Valenštajn sa svojom vojskom, pa Mansfeld skreće prema Mađarskoj, s ciljem da pomogne transilvanijskom knezu Betlemu Gaboru. Betlem Gabor je promenio politiku i pomirio se sa carem, pa i Mansfeld raspušta svoje plaćenike. Krenuo je prema Veneciji, ali kod Rakovice kraj Ilidže u tadašnjoj osmanskoj Bosni je obolio od sušice. Umro je 29. novembra 1626. i sahranjen je u Splitu.

LiteraturaUredi