Enterokoke (lat. Enterococcus) su gram pozitivne bakterije, raspoređene u vidu parova (diplokoke) ili kratkih lanaca, koje nastanjuju pretežno creva čoveka i životinja. Slične su streptokokama i ranije su definisane kao streptokoke D grupe (klasifikacija po Lensfildu), ali se danas smatraju posebnom familijom[1].

Osobine

uredi

Enterokoke su fakultativno anaerobne bakterije, što znači da im je kiseonik potreban, ali mogu opstati i u sredini bez prisustva kiseonika[2]. Nepokretne su i katalaza negativne. Za razliku od streptokoka mogu da rastu u jako baznoj sredini od (pH vrednosti 9), pri temperaturi od 45 °C[3]. Spadaju u normalnu bakterijsku crevnu floru.

Patogenost

uredi

Enterokoke pripadaju normalnoj crevnoj flori i njihov patogeni potencijal je mali. Međutim u određenim uslovima kao npr. osobe sa oslabljenim imunitetom mogu izazvati infekcije. Enterokoke često izazivaju bolničke infekcije. Najpoznatiji predstavnici enterokoka su enterokokus fekalis (lat. Enterococcus faecalis) i enterokokus fecijum (lat. Enterococcus faecium). Ove bakterije mogu izazvati endokarditis, uretritis, sepsu itd.

Enterokoke su često rezistentne na antibiotike, pa se često oni moraju kombinovati u tretmanu.

Povezano

uredi

Reference

uredi
  1. Gilmore MS, ur. (2002). The Enterococci: Pathogenesis, Molecular Biology, and Antibiotic Resistance. Washington, D.C.: ASM Press. ISBN 978-1-55581-234-8. 
  2. Gram-Positive Pathogens. ASM Press. 2000. ISBN 978-1-55581-166-2. 
  3. „The ecology, epidemiology and virulence of Enterococcus”. Microbiology 155 (Pt 6): 1749-57. June 2009. DOI:10.1099/mic.0.026385-0. PMID 19383684. 

Literatura

uredi