Wikipedija

Enrico Letta

italijanski politikolog i državnik

Enriko Leta (ital. Enrico Letta; Piza, 20. 8. 1966. (1966-08-20) (57 god.) ) italijanski je političar levog centra, najpoznatiji kao 55. predsednik Saveta ministara Republike Italije, koji je na dužnosti bio od 28. aprila 2013. do 14. februara 2014. godine. Pre toga je bio ministar evropskih poslova (1998—1999), ministar industrije (1999-2001) i sekretar Saveta ministara Italije (2006—2008).

Enriko Leta
Enrico Letta

Biografija
Datum rođenja 20. 8. 1966. (1966-08-20) (57 god.)
Mesto rođenja Piza (Italija)
Državljanstvo Italija
Narodnost Italijan
Veroispovest Rimokatolik
Politička partija Demokratska partija

Prethodno:
Hrišćanska demokratija (do 1994)
Narodnjaci (1994-2002)
Bela Rada (2002-2007)

Supružnik Đana Fregonara
Mandat(i)
55. predsednik Saveta ministara Republike Italije
28. april 2013 — 14. februar 2014
Prethodnik Mario Monti
Državni sekretar Saveta ministara Italije
17. maj 2006 — 8. maj 2008.
Prethodnik Đani Leta
Naslednik Đani Leta
Ministar industrije Italije
22. decembar 1999 — 11. jun 2001.
Prethodnik Pjer Luiđi Bersani
Naslednik Antonio Marcano
Ministar evropskih poslova Italije
21. oktobar 1998 — 22. decembar 1999.
Prethodnik Lamberto Dini
Naslednik Patricija Toja
uredi Pogledajte dokumentaciju šablona

Biografija uredi

Rođen je u Pizi, kao sin Đorđija Lete, profesora matematike na Univerzitetu u Pizi, i Ane Bjanki.[1][2] Školovanje je završio u Liceju u Pizi,[3] nakon čega je diplomirao političke nauke i stekao doktorat na Univerzitetu u Pizi.[4]

Politička karijera uredi

Političku karijeru je započeo kao mladić u Hrišćanskoj demokratiji,[5] koja je oduvek nastojala da okupi politički spektar od desnice do levog centra.

Nakon propasti Hrišćanske demokratije 1994. godine, Leta se odmah pridružio njenoj naslednici, Italijanskoj narodnoj partiji. Do 1998. je unutar partije prešao u politički spektar levog centra,[6] a iste je godine kao 32-godišnjak postao i ministar evropskih poslova što ga je učinilo dosad najmlađim članom ministarskog kabineta u posleratnoj Italiji.[5]

Od 2004. do 2006. je bio italijanski poslanik u Evropskom parlamentu,[7] nakon čega se vratio u Italiju i postao sekretar Saveta ministara Italije u Drugom kabinetu Romana Prodija. Bio je jedan od osnivača nove Demokratske partije; kandidovao se na izborima za predsednika partije ali je izgubio, osvojivši 11 % glasova.[8]

Predsednik Đorđo Napolitano pozvao je Letu 24. aprila 2013. da formira novu vladu nakon ostavke Pjera Luiđija Bersanija koji nije uspeo da formira vladu nakon parlamentarnih izbora 24-25. februara iste godine.[9] Leta je 27. aprila prihvatio zadaću i formirao veliku koaliciju Demokratske partije (levi centar), Naroda slobode (desnica) i Građanskog izbora (centar). Funkciju premijera Italije službeno je preuzeo 28. aprila 2013. godine.[10]

Mandat su mu obeležila nastojanja da svoju veliku koaliciju održi na okupu i nastavi provoditi mere politike rezova i reforme u skladu sa smernicama Evropske komisije. U jesen 2013. je uspeo preživeti pokušaj obaranja od strane Berluskonija, ali je početkom 2014. eskalirao sukob sa njegovim stranačkim rivalom, gradonačelnikom Firence Mateom Rencijem. Kada je većina u njegovoj matičnoj Demokratskoj partiji stala na Lencijevu stranu, Leta je 14. februara 2014. podneo ostavku.

Privatni život uredi

Oženjen je Đanom Fregonarom i s njom ima troje dece (Đakomo, Lorenco i Frančesko).[11]

Reference uredi

  1. ↑ Motta, Nino (2. 2. 2013). „Un Letta per ogni stagione”. Il Centro. 
  2. ↑ „Gli zii di Enrico Letta. Non solo Gianni: c’è anche Gian Paolo Bazzoni a Porto Torres”. Sardinia Post. 25. 4. 2013. Pristupljeno 24. 6. 2013. 
  3. ↑ Letta, Enrico (2013). „Curriculum Vitae” (PDF). Pristupljeno 24. 6. 2013. 
  4. ↑ „Enrico Letta: la bio del giovane dalla grande esperienza” (Italian). Huffington Post. 24. 8. 2013. Pristupljeno 24. 6. 2013. 
  5. ↑ 5,0 5,1 „Profile: Enrico Letta”. BBC News. Pristupljeno 24. 6. 2013. 
  6. ↑ Sachelli, Orlando (24. 4. 2013). „Enrico Letta, il giovane Dc che deve far da paciere tra Pd e Pdl” (Italian). Il Giornale. Pristupljeno 24. 6. 2013. 
  7. ↑ „European Parliament Website”. European Parliament. Pristupljeno 24. 6. 2013. 
  8. ↑ „Veltroni stravince con il 76% ma è la festa dei cittadini elettori” (Italian). la Repubblica. 14. 10. 2007. 
  9. ↑ Frye, Andrew (24. 4. 2013). „Letta Named Italian Prime Minister as Impasse Ends”. Bloomberg. Pristupljeno 24. 6. 2013. 
  10. ↑ „New Italian 'grand coalition' government sworn in”. BBC News. 28. 4. 2013. Pristupljeno 24. 6. 2013. 
  11. ↑ „Enrico Letta Profile: Mild-Mannered AC Milan Fan who is Italy’s Next PM”. International Business Times. 24. 4. 2013. Pristupljeno 24. 6. 2013. 

Vanjske veze uredi

 U Wikimedijinoj ostavi nalazi se članak na temu: Enrico Letta
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Enrico_Letta&oldid=41815779