Ema Derossi-Bjelajac

Ema Derossi-Bjelajac
No portrait gray test-sr.svg
Datum rođenja 3. maj 1926.
Mesto rođenja Strmac, kod Labina

 Kraljevina Italija
Profesija društveno-politički radnik
Članica KPJ od 1944.
Učešće u ratovima Narodnooslobodilačka borba
Služba NOV i PO Jugoslavije
Predsednik Predsedništva
SR Hrvatske
Period 20. novembar 198510. maj 1986.
Prethodnik Pero Car
Naslednik Ante Marković

Ema Derosi-Bjelajac (Strmac, kod Labina, 3. maj 1926), učesnica Narodnooslobodilačke borbe i društveno-politička radnica SFR Jugoslavije i SR Hrvatske. Od 20. novembra 1985. do 10. maja 1986. godine obavljala je funkciju predsednice Predsedništva SR Hrvatske.

BiografijaUredi

Rođena je 3. maja 1926. godine u Strmcu kod Labina, Istra.

Završila je Višu političku školu „Đuro Đaković1951. godine u Beogradu i Visoku upravnu školu (VUŠ) 1959. godine u Zagrebu, gde je na Pravnom fakultetu magistrirala upravno-političkom temom 1965. godine.

Stupila je u Narodnooslobodilački pokret 1943. godine, a za vreme rata bila je član Kotarskog komiteta Saveza komunističke omladine Jugoslavije i Narodnooslobodilačkog odbora labinskog kotara te sarađivala u pulskom Okružnom propagandnom odeljenju. Godine 1944. primljena je u Komunističku partiju Jugoslavije.

Nakon oslobođenja radila je u Agitpropu Okružnog komiteta Komunističke partije Hrvatske za Istru i bila članica pulskog Gradskog komiteta KPH od 1946. do 1948. godine i Biroa oblasnog komiteta KPH za Rijeku od 1948. do 1953. godine.

Od 1953. do 1959. godine bila je glavna urednica „Glasa Istre“ i direktorica publicističkog preduzeća „Otokar Keršovani“. Na zagrebačkoj VUŠ bila je izabrana za asistenticu 1959. i docenticu 1966. godine, a na Pravnom fakultetu predavala je na katedri nauka o upravi od 1968. do 1974. godine.

Bila je članica Centralnog komiteta SKJ od 1964. do 1969. godine i Izvršnog komiteta Centralnog komiteta SKH od 1969. do 1974. godine, predsednica Univerzitetske organizacije SK Zagreb od 1968. do 1970. godine i članica predsedništva Gradskog komiteta SKH Zagreb od 1980. do 1982. godine.

Nekoliko puta je bila zastupnica u Saboru i njegova potpredsednica od 1978. do 1982. godine. Za člana Predsedništva SR Hrvatske izabrana je 1982. godine. Funkciju predsednice Predsedništva SR Hrvatske u istom vremenskom mandatu, obavljala je od 20. novembra 1985. do 10. maja 1986. godine, nakon čega odlazi u penziju.

Više je godina bila predsednica ugledne istarske kulturne organizacije Čakavski sabor.

Literarni radUredi

Radovima s područja upravnih nauka sarađivala je u zbornicima i magazinima „Naša zakonitost“ (1961, 1979, 1985), „Uprava“ (1962), „Zbornik VUŠ“ (1966-1968), „-{Encyclopaedia moderna}-“ (1968), „Samoupravljanje“ (1973) i „Zbornik Pravnog fakulteta“ (1974). Političke radove štampala je u magazinima „Žena“ (1968), „Naše teme“ (1972, 1974, 1982, 1988), „Pogledi“ (1979-1980) i zbornicima „Idejni osnovi socijalističkog samoupravljanja“ (Beograd 1977) i „Učešće žena u procesima društvenog odlučivanja“ (Beograd 1982).

LiteraturaUredi

  • Hrvatski biografski leksikon (knjiga treća). „Leksikografski zavod Miroslav Krleža“, Zagreb 1993. godina.
  • Jugoslovenski savremenci: Ko je ko u Jugoslaviji. „Hronometar“, Beograd 1970. godina.